Posted in Некатегоризовано

Optimizam i pesimizam

Optimizam (od latinske reči optimum „najbolje“ ) je pozitivno shvatanje  i sagledanje sveta. Sklonost očekivanju najboljeg mogućeg ishoda. Oslanja se na one aspekte neke situacije koji ulivaju najviše nade. Optimizam je mentalni stav koji oslikava snažno uverenje da će ishod nekih konkretnih poteza  biti pozitivan, povoljan i poželjan. Biti optimističan, znači očekivati da će određena situacija imati najbolji od mogućih ishoda. Postoje nagoveštaji da se optimizam nasleđuje jer predstavlja  kombinacije drugih crta ličnosti koje su uglavnom nasledne (poput inteligencije i temperamenta). Suprotnost optimizmu je pesimizam. 

Pesimizam je mračno shvatanje i gledanje, filozofsko učenje po kojem je ovaj svet i sve u njemu najgore što može biti, sva stvarnost nevredna i besmislena. Pesimizam je mentalni stav. Pesimisti predviđaju neželjene ishode iz date situacije, koja se uopšteno naziva situacionim pesimizmom, ili veruju da će im nepoželjne stvari u životu biti više nego poželjne. Pesimisti takođe imaju tendenciju da se usredsrede na negativan život uopšte ili na datu situaciju.

Uobičajeni opis koji se koristi za ilustraciju optimizma nasuprot pesimizmu je čaša sa vodom na pola puna, gde će optimista tvrditi da je čaša polu puna, a pesimista da je polu prazna.

Razliku između optimizma  i pesimizma možemo posmatrati kao mehanizam za prevladavanje stresa, neku vrstu odbrane od neizvesnosti i kompleksnosti života. U određenoj meri, obe vrste mogu biti podjednako efikasne strategije za nošenje sa problemima svakodnevnice, svaka na svoj način.

 

Kada dođe do neuspeha

  • Pesimisti  smatraju sebe jedinim odgovornim, i to ne u smislu da su napravili omašku već dovode u pitanje celu svoju ličnost. Veruju da će loše stvari zauvek ostati loše i da nad time oni nemaju nikakvu kontrolu. Ljudi skloni pesimizmu imaju niska očekivanja, pa se ne potresaju mnogo kada se susretnu sa neuspehom, na taj način, sami sebi smanjuju anksioznostTakođe, bolje reaguju na negativne kritike pa lakše  menjaju ono što nije dobro.
  • Optimisti, s druge strane, negativne događaje vide kao nešto što nije njihova krivica, već su slučajnosti koje će se već sledeći put odigrati drugačije i koje nisu ni na koji način povezane sa svim aspektima njihovog života. Ljudi skloni optimizmu očekuju da će uspeti, pa im ne ponestaje upornosti, samouverenosti i vere u napredak kada se bace na neki zadatak. Njihova prednost je što oni sami sebe podstiču, kao što bi nekog pozitivni komentar od neke druge osobe, pošto često nije važno samo ono šta možemo, nego i ono što mislimo da možemo. Loše strane optimističkog stila su što može da dovede do toga da osoba višestruko preceni svoje sposobnosti.

Istina je da smo svi manjim delom biološki predisponirani za optimizam odnosno pesimizam, kao i to da je naš način mišljenja uveliko uslovljen našim prethodnim iskustvima, ali to ne znači da je zbog toga i zacementiran. Bitno je da budemo svesni toga i umemo da prepoznamo u kojim nam slučajevima naša perspektiva pomaže a kada odmaže, kao i to šta mi možemo tada da uradimo da jepromenimo kako bi ,,bolje pregurali“ datu teškoću. Istraživanja su pokazala da je najbolja opcija za ispunjen život biti optimistički nastrojen realista

Advertisements
Posted in Urgentna stanja

Trovanje ugljen-monoksidom

Urgentno stanje nastalo kao posledica udisanja opasnih koncentracija ugljen-monoksida (CO) u kući, na ulici, u saobraćaju, industriji i poljoprivredi, usled veoma raširene upotrebe ugljeničnih goriva. Zbog jake citotoksičnosti za živa bića, CO spada u grupu hemijskih zagušljivaca i najvećih zagađivača vazduha. Njegov toksični efekat nastaje veoma brzo čak i pri izuzetno malim koncentracijama. Ugljen-monoksid je gas koji nastaje kao produkt nepotpunog sagorevanja ugljenika iz organskih materija, kao što su ulje, nafta i njeni derivati, drvo, prirodni i proizvedeni gas, eksplozivi, ugalj ili koks. 

Svake godine u svetu umre na stotine ljudi od posledica trovanja ovim gasom.  Posle trovanja alkoholom, trovanje (CO), je jedan od najčešćih oblika trovanja živih organizama. Zbog njegove česte prisutnosti u čovekovom okruženju, visoke toksičnosti, slabo izraženih organoleptičkih svojstava (bez mirisa, ukusa, boje) i neiritirajućih osobina prilikom udisanja. Sve ovo otežava blagovremeno otkrivanje njegovog prisustva u životnoj sredini. Ugljen-monoksid, unet u organizam (sa udahnutim vazduhom u plućima) izaziva u organizmu opštu hipoksiju (nedostatak kiseonika) jer ima jak afinitet za hemoglobin crvenih krvnih zrnaca. Istiskujući kiseonik iz crvenih krvnih zrnaca, on u njima stvara karbonil jedinjenja, formira ireverzibilnu vezu, koja ograničava transport i korišćenje kiseonika u tkivima.

Klinička slika

Klinička slika trovanja ugljen-monoksidom kod različitih osoba i populacija pre svega zavisi od unete doze gasa i nivoa individualne tolerancije na ugljen-monoksid. Glavne manifestacije trovanja po sistemima organa zavise od zasićenosti kiseonikom, stanja centralnog nervnog sistema i srca.

  • Početni simptomi akutnog trovanja ugljen-monoksidom su: glavobolja, mučnina, malaksalost i zamor. Lekari ove opšte simptome često pomešaju sa virusom tipa influence ili drugim oboljenjima. Glavobolja je najčešći simptom akutnog trovanja ugljen-monoksidom (tupa, u predelu čela i kontinuirana)
  • Povećano izlaganje izaziva brojne srčane nepravilnosti, kao što su ubrzani otkucaji srca, nizak krvni pritisak i srčana aritmija. 
  • Simptomi na centralnom nervnom sistemu su: delirijum, halucinacije, vrtoglavica, nestabilan hod, zbunjenost, epi-napadi, depresija centralnog nervnog sistema, nesvest
  • Respiratorni zastoj i smrt 

Jedna od najvećih opasnosti koje prate akutno trovanje ugljen-monoksidom jesu naknadne teške neurološke manifestacije. Problemi mogu da obuhvataju teškoće sa višim intelektualnim funkcijama, kratkoročni gubitak pamćenja, demenciju, amneziju, psihoze, čudan hod, poremećaje govora, kortikalno slepilo i depresivno raspoloženje. Ove odložone neurološke manifestacije mogu da nastanu kod 50% otrovanih ljudi, nakon 2 do 40 dana. Nije lako predvideti kod koga će se razviti naknadne manifestacije, ipak, starija dob, gubitak svesti prilikom trovanja i prethodne neurološke abnormalnosti mogu povećati mogućnost za razvoj odloženih simptoma.

Jedan tipičan znak trovanja ugljen-monoksidom je nađen samo kod mrtvih – opisivani su izrazito roze obrazi i crvenkasti izgled. U patološkom (obdukcionom) pregledu — autopsiji ovo je važan dijagnostički znak.

Dijagnoza

Kako je ugljen-monoksid gas bez mirisa, boje, ukusa koji ne nadražuje sluzokožu disajnih puteva, zatrovana osoba ga teže otkriva, a lekari otežano dijagnostikuju kliničku sliku trovanja. Zato se dijagnoza trovanja ugljen-monoksidom postavlja na osnovu; pažljivo uzete anamneze praćene usmerenim fizikalnim pregledom, gasne analize i procene neuroloških, hematoloških i srčanih ispada i faktora rizika.

Terapija

Polazni tretman za trovanje ugljen-monoksidom predstavlja momentalno sklanjanje osobe od izlaganja bez ugrožavanja drugih ljudi. Osobama bez svesti je možda potrebna kardiopulmonalnu reanimaciju na mestu. Primena oksigeno terapije preko kiseoničke maske smanjuje poluvek ugljen-monoksida sa 320 minuta na 80 minuta pri normalnom vazduhu. Kiseonik ubrzava eliminaciju ugljen-monoksida iz hemoglobina.

Hiperbarična oksigenoterapija HBOT

U hiperbaričnoj medicini primenjuju se sledeći kriterijumi za određivanje potencijalnih pacijenta za HBOT nakon trovanja СО:

  • dužina trajanja nesvesnog stanja od momenta trovanja;
  • prisustvo objektivnih neurološki deficita ili poremećaj mentalnog statusa;
  • ishemijske promene na EKG ili bol u grudima kod pacijenata neposredno nakon trovanja СО,
  • trudnice sa HbCO > 15% (fetalni hemoglobin vezuje СО više (čvršće) od majčinog hemoglobina);
  • ponavljanje simptoma atrovanja u roku od tri nedelje od primarnog tretmana;
  • bolesnika sa HbCO > 25-30%;
  • prisutvo simptoma u naizgled manje ozbiljnim trovanjima koji se ne povlače posle četiri sata nakon udisanja 100% O2 preko kiseoničke maska u toku prve pomoći

Svetski dan borbe protiv SIDE

Svetski dan borbe protiv side je prvi put obeležen 1988. godine i prvi je ikada globalni dan zdravlja. Danas je nauka dosta napredovala u terapiji HIV-a i postoje zakoni koji štite osobe koje žive sa HIV-om. Uprkos ovome, ljudi uglavnom ne znaju kako da zaštite sebe i druge od HIV-a i stigma i diskriminacija su ostali realnost za mnoge ljude koji žive sa HIV-om. Svetski dan borbe protiv side je važan da podseti javnost i vlade da HIV nije nestao – da postoji i dalje vitalna potreba da se sakupe sredstva, podigne svest, pobede predrasude i poboljša obrazovanje.

Trideset godina posle prvih slučajeva HIV-a, crvena tračica je univerzalni simbol svesti i podrške onima koji žive sa HIV-om. 

Aktuelna epidemiološka situacija u Srbiji za 2017. godinu

Od početka godine dijagnostifikovano je :
178 novootkrivene HIV pozitivne osobe (prosek godina 20-44)
36 osobe obolele od SIDE
15 osoba je preminulo
Ovo je za 40% više nego prošle 2016. (najviše u zadnjih 25 god). Način inficiranja je u 97% slučajeva bio seksualnim putem, 3% intravenskom aplikacijom narkotika. U Srbiji je trenutno registrovano 11 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje, ukupan broj u Srbiji je:

  • 3 585 HIV pozitivnih osoba
  • 1867 obolelih od SIDE
  • 1211 preminuo

Prema najnovijim podacima, u Evropi je 2016- 2017.(prva polovina godine) registrovano: 153.407 novih slučajeva HIV pozitivnih osoba, što je više nego ranije. Porast su uzrokovali migranti koji su se zarazili nakon dolaska u Evropu. SZO je navela, pozivajući se na procene iz 2016. godine, da 40%, odnosno
14 miliona osoba sa HIV virusom, nisu toga svesni

Više o ovome možete pogledati klikom na link: SIDA

Posted in Urgentna stanja

Trovanje hranom

Hrana može biti izvor obolјenja kada se u njoj nalaze patogeni mikroorganizmi ili njihovi toksini kao i neke otrovne materije bilјnog i animalnog porekla. Trovanja hranom nastaju obično naglo, a najčešće se ispolјavaju u obliku želudačno-crevnih poremećaja. Nisu isklјučeni ni smrtni ishodi, naročito kod dece i starijih osoba, kao i lјudi koji već boluju od nekog drugog obolјenja, jer brzo dolazi do teške dehidracije.

Uzročnici trovanja hranom su:

  • biološki agensi i njihovi otrovi (mikroorganizmi, najčešće bakterije, virusi, paraziti, gljivice)
  • hemijski agensi koji u hranu dospevaju greškom (metali i organska jedinjenja) ili su dodati namerno (aditivi, konzervansi, pesticidi, hormoni, antibiotici)
  • radioaktivne materije

Najčešće su posledice grubog kršenja higijensko-sanitarnih pravila pri spremanju, čuvanju, transportu ili prodaji životnih namirnica i nesprovođenja sanitarno-veterinarskih mera u vezi sa sirovinama (meso, mleko, mlečni proizvodi i dr.). Na brzo razmnožavanje mikroorganizama utiče i temperatura na kojoj se hrana čuva. Ako se životne namirnice i gotova jela, naročito ona koja su podložna brzom kvaru, čuvaju na temperaturi od 15 do 35°C, mikroorganizmi će se razmnožavati veoma brzo, a trovanje će u takvim slučajevima biti mnogo teže. Do takvih trovanja u praksi najčešće dolazi za vreme toplih dana u objektima gde su neispravni ili ne postoje uređaji za hlađenje ili gde se ne vodi računa o rokovima za čuvanje lako kvarlјivih namirnica. Pri dužem stajanju (2-3 dana) hrana se može pokvariti i na nižoj temperaturi.

Bakteriološka trovanja hranom 

Bakteriološka trovanja hranom su oboljenja nastala zbog korišćenja hrane ili napitaka koji su kontaminirani bakterijama ili sadrže njihove otrove.  Za ova oboljenja je karakteristično da brzo počinju, da su najčešće praćena želudačno-crevnim poremećajima (mogu i nervnim) i da kratko traju. Mogu se javiti kod pojedinaca, ali i u vidu epidemija.

Najčešća trovanja hranom izazvana su bakterijama: 

  • iz grupe salmonela,
  • iz grupe stafilokoka,
  • klostridijom
  • bakteriološkim otrovom botulizam 
  • trovanja hranom izazvana raznim uslovno patogenim bakterijama (Escherichia coli, Proteus vulgaris, Streptococcus feacalis)

Bolesti koje nastaju nakon konzumiranja higijenski neispravne hrane i vode, a čiji  su  uzročnici bakterije prema načinu izazivanja dele se na:

  1. Alimentarne infekcije – nastaju posle unosa živih mikroorganizama, koji se u digestivnom traktu umnožavaju ili ga kolonizuju i na taj način izazivaju invazivnu infekciju.
  2. Alimentarne toksoinfekcije – nastaju posle unošenja  živih mikroorganizama hranom, koji se u digestivnom traktu razmnožavaju i stvaraju jedan ili više toksina, kojima oštećuju tkiva ili funkciju pojedinih organa. 
  3. Alimentarne intoksikacije – nastaju kao posledica unošenja specifičnih toksina predhodno nastalih u namirnicama. Za njihovo nastajanje nije potrebno unošenje živih bakterijskih ćelija (stafilokok, klostridija)

Klinička slika

  • Vrlo kratka inkubacija (1-6 sati)
  • Početak bolesti nagao
  • Dominiraju muka, gađenje, povraćanje, grčevi u trbuhu, proliv
  • Obilno povraćanje može dovesti do me­taboličke alkaloze.
  • Gubitak tečnosti brzo dovodi do opšte sla­bosti, dehidracije, anurije, hipotonije i sklonosti ka kolapsu.
  • Moguće su nesvestice ili gubici svesti pri pokušaju ustajanja (zadesne, fatalne povrede glave!)
  • Telesna temperatura po pravilu nije po­višena.
  • Za kratko vreme (12-18 časova) bole­snik se potpuno oporavlja 

 

Važno je znati da pri trovanju hranom ne treba uzimati sredstva za zaustavljanje povraćanja ili proliva koji u ovakvim slučajevima predstavlјaju prirodni odbrambeni mehanizam, tj. povraćanjem i prolivom organizam iz želuca i creva izbacuje štetne sastojke unete sa hranom.  Najpravilnije je pri pojavi znakova trovanja odmah potražiti lekarsku pomoć.

 

Trovanje biljnim otrovima

Mnoge biljke sadrže organska jedinjenja (alkaloide) koja mogu izazvati trovanje različitog stepena, u zavisnosti od unete količine. Ovde spadaju razne gljivice, pečurke, plesni koje sadrže aflatoksin

 

Trovanja hemijskim jedinjenjima koji se nalaze u hrani

Preko hrane pored uzročnika mnogih zaraznih bolesti i alimentarnih intoksikacija u organizam mogu dospeti i neka hemijska jedinjenja (olovo, arsenik, bakar, cink, antimon i dr.) koja u veoma milim količinama mogu izazvati trovanje. Hemijska sredstva mogu dospeti u hranu za vreme tehnološkog procesa proizvodnje i prerade namirnica. Neka jedinjenja se koriste kao dodaci koji poboljšavaju izgled, boju, miris i ukus proizvoda ili sprečavaju kvarenja hrane (aditivi). Ove hemijske materije mogu da izazovu trovanje samo ako se unesu u većim količinama od onih koje su dozvoljene. Hemijske supstance mogu dospeti u hranu iz ambalaže i sudova u kojima se namirnice duže čuvaju (olovo, bakar, cink).

 

Trovanja izazvana virusima 

Gastroenteritisi su oboljenja organa za varenje, koja nastaju kada čovek konzumira kontaminiranu hranu. Gastroenteritise može izazvati hrana kontaminirana virusima. Simptomi su: mučnina, povraćanje, proliv, povišena temperatura, dehidratacija, a ozbiljnost bolesti zavisi od virusa, kao i od inficirane osobe. Pored enterovirusa, najčešći izazivači gastroenteritisa preko kontaminirane hrane i vode su Rotavirus, Adenovirus, Enterovirus i virus hepatitisa A i E.

 

Lečenje i Prevencija

Lečenje treba da bude simptomatsko i uključuje:

  • Borbu protiv kolapsa odnosno šoka
  • Rehidratacija –  borbu protiv gubitka vode i soli (lakšim bolesnicima se prvenstveno daje topla, slana industrijska supa, a težim infuzioni rastvori izotoničnog  fiziološkog rastvora i glukoze)
  • Borbu protiv bola u stomaku i grčeva (spazmolitici i topli oblozi)
  • Dijeta je sastavni deo lečenja. Bolesnik uzima samo tečnosti (tople supe, čajeve, pirinčanu vodu) dok traje proliv. Kad glavne tegobe prestanu, u ishranu se uvode pečene jabuke, dvopek, pire od krompira, sutlijaš. Kada se stolica počne normalizovati, u ishranu se uvode i proteini: meso (kuvano ili na žaru), mlad sir, barena jaja. Na kraju oboljenja se dodaju i masti, te bolesnik prelazi na normalnu ishranu posle 10 dana.

Mere za sprečavanje trovanja

  • najstrožije se pridržavati i sprovoditi higijensko-sanitarni režim
  • svakodnevno uklanjati otpatke i ostatke hrane;
  • pravilno čuvati hranu u frižiderima;
  • sva hrana mora biti dobro skuvana ili pečena i mora se koristiti samo sveže napravljena, odnosno odgovarajuće čuvana
  • mesne prerađevine  pre upotrebe dobro pregledati;
  • zbegavati pečenje ili kuvanje mesa u velikim komadima;
  • pasterizovati mleko;
  • u svim fazama pripremanja hrane strogo sprovoditi ličnu higijenu, naročito ruku;
  • zaštititi namirnice od kondenzovane pare
  • pre početka rada proveriti higijensko stanje radnog mesta i pribora koji će doći u dodir sa namirnicama;
  • uništavati muve i druge insekte koji mogu preneti infekciju sa zagađenih mesta na hranu;
  • hranu ostalu od predhodnog dana ne mešati sa sveže spremlјenom;
  • ne dirati namirnice rukama sa gnojnim promenama na koži;
  • izbaciti iz upotrebe okrnjene emajlirane posude jer se u njihovim pukotinama mogu razmnožiti mikroorganizmi;

Posted in Urgentna stanja

Trovanja

„Sve stvari su otrovne i ništa nije bez otrova; samo je doza presudna“ rekao je Paracelzus, otac toksikologije, još pre pet vekova.

Toksikologija (od grčkih reči toksikon i logos) je nauka o nepovoljnim uticajima hemikalija na žive organizme. Ona proučava simptome trovanja, mehanizme nastanka, lečenje i otkrivanje biološkog trovanja (posebno trovanja ljudi). Glavni kriterijum toksičnosti hemikalije je doza,  stepen izlaganja supstanci. Može se reći da su skoro sve supstance toksične pod određenim uslovima.

Otrov (toksin) supstanca koja remeti biološke i fiziološke procese u organizmu, oštećuje strukturu i funkcionisanje, izazivajući prolazne ili trajne poremećaje, uključujući i smrt. Potpuno tačnu definiciju otrova nije moguće dati. Ista supstanca može biti neškodljiva (pa čak i lekovita) data u jednoj dozi ili na jedan način, a otrovna u drugoj dozi ili primenjena na drugi način. Otrovnost supstance zavisi od: unete količine, koncentracije, oblika u kome je uneta, načina unošenja, dužine dejstva otrova na organizam (stepen izloženosti), otpornosti organizma itd.

Podela otrova:

  • Prema poreklu mogu biti: Mineralnog, Biljnog i Životinjskog 
  • Prema obliku (stanju) u kojem se nalaze mogu biti: Gasoviti, Tečni i Čvrsti

Otrov u organizam može doći na jedan od sledećih načina, preko:

  1. Digestivnog trakta ( otrovna hrana,piće, hemikalije, lekovi…)
  2. Respiratornog trakta (udisanjem otrovnih para i gasova)
  3. Kože i sluzokože
  4. Intravenskim ubrizgavanjem 
  5. Ujedom insekata
  6. Radijacijom (opšta intoksikacija)

Trovanje 

Stanje u kome organizam postaje otrovan toksičnom supstancom. Prema svom poreklu, akutna trovanja mogu se klasifikovati na:

  1. Zadesna – akcidentalna
  2. Samoubilačka – suicidna
  3. Ubilačka – kriminalna

Prva pomoć kod trovanja

Osnovno pravilo kod pružanja prve pomoći je : Dok se ne dokaže priroda otrova, ne sme se primenjivati protivotrov (antidot) po pretpostavkama.

Hitna medicinska intervencija se zasniva na sledećim pravilima, bez obzira na uzrok trovanja:

  1. Procena stanja bolesnika
  2. Otržavanje vitalnih funkcija
  3. Pozvati hitnu medicinsku pomoć
  4. Identifikacija otrova
  5. Sprečavanje dalje apsorpcije, ukoliko je moguće
  6. Terapija- antidot (kada se potvrdi vrsta otrova), opšta, simptomatska, eliminacija otrova

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

U znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo.1999. godine, Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.

Ovaj dan, koji se u svetu obeležava narandžastom bojom i belom vrpcom, ujedno je i dan kojim počinje 16 dana aktivnosti – globalna, svetska kampanja koju obeležava 1700 organizacija u preko 100 država sveta, a koja se završava 10. Decembra, Danom ljudskih prava.

Statistika za 2017. godinu

Više od trećine žena širom sveta je tokom svog života doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje; 750 miliona žena je stupilo u brak pre navršenih 18 godina, a više od 250 miliona njih je podvrgnuto sakaćenju.

Svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja, bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, a nasilje često ostaje „nevidljivo“ sve dok se ne desi tragičan ishod. Nasilje nad ženama koje čine njihovi aktuelni,bivši, bračni, vanbračni partneri predstavlja najučestaliji vid nasilja u porodici i karakteriše se: trajnošću, širokom rasprostranjenošću, prisustvom tradicionalnih mehanizama okrivljavanja žrtve, prisustvom društvenih stereotipa.  Sve ovo zamagljuje pravu sliku ove pojave i odgovornost kako počinioca tako i institucija i društva.

Posted in Urgentna stanja

Povrede – definicija i podela

Povreda (trauma) je nasilno oštećenje tela (organizma), izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora: fizičkih, hemijskih, bioloških i psihičkih. Ako se ljudsko telo sudari sa drugim (živim ili neživim) telom, kinetička energija sudara može da izazove različite povrede (traume) i u najgorem slučaju iznenadnu smrt.

Zato se povreda definiše i kao „Telesno oštećenje na organskom nivou, koje nastaje kao posledica akutnog izlaganja energiji  u opsegu koji prelaze prag fiziološke tolerancija.

Koncepcija savremene urgentne medicine nalaže da zbrinjavanje povreda što pre započne na mestu povređivanja, i da ekipa koja započinje zbrinjavanje povređenog, postupa prema jedinstvenoj dijagnostičkoterapijskoj doktrini, tako da je svaka sledeća faza, do konačnog izlečenja povrede (traume), samo logičan medicinski nastavak prethodne faze.

Svaka povreda može da ugrozi život povređenog na tri načina, kao:

  • Neposredna opasnost – posle povreda može biti trenutna smrt, iskrvavljenje, posttraumatski šok, primarna infekcija
  • Rana opasnost (nekoliko sati-nekoliko nedelja) –  posle povrede može nastati lokalna gnojna infekcija (sekundarna infekcija), sepsa, postoperativne komplikacije (ukoliko je povreda zahtevala operativno lečenje)
  • Kasna opasnost – ovo su zapravo posledice i komplikacije nastale usled pretrpljene traume, može nastati: osteomijelitis, atrofija tkiva, kontrakture…

Na vrstu posledica i komplikacija povreda mogu uticati i sledeći faktori: lične karakteristike (životno doba, pol, urođene ili stečene anomalije, oboljenja i dr.) i posebna stanja organizma (fiziološka stanja: menstruacija,trudnoća,puerperijum ili patološka stanja – oboljenja)

Podela povreda

1. Mehaničke povrede

  1. Otvorene 
  2. Zatvorene

2. Fizičke povrede

  1. Termičke povrede
  2. Električne povrede
  3. Povrede izazvane bukom, vibracijama i ultrazvukom
  4. Povrede zračenjem – radioaktivne

3. Asfiktične povrede

  • Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva (sufokacije)
  • Povrede koje nastaju stezanjem (strangulacije)

4. Hemijke povrede (trovanja)

5. Nutritivne povrede (nasilna glad i žeđ)

6. Psihičke povrede

7. Bakterijske povrede

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) – World Health Organization (WHO) podela povreda se radi prema Internacionalnom klasifikacionom sistemu spoljašnjih povreda – International Classification of External Causes of Injury (ICECI). Na osnovu toga povrede se dele prema:

  • mehanizmu nastanka
  • vrsti objekta ili supstance koja je dovela do povrede
  • mestu nastanka povrede (delu tela)
  • aktivnosti povređenog
  • uloge ljudske namere da nanese povredu

Mehaničke povrede

 To su telesne povrede koje nastaju dinamičkim ili statičkim dejstvom mehaničke sile. Dinamičko dejstvo sile, nastaje prilikom sudara mehaničkog i ljudskog tela,  bilo da se jedno od ova dva tela kreće prema drugom, ili se kreću oba istovremeno. Statičko dejstvo sile, karakteriše, njena dugotrajna i postepena akcija. U odnosu na vrstu mehaničkog oruđa koje je nanelo mehaničku povredu, povrede se dele se u dve osnovne grupe:

1.Otvorene povrede = rane (vulnus)

Mehaničke povrede kod kojih je prekinut kontinuitet kože,  mogu biti:

  • razderotina (vulnus laceratum)
  • oguljotina (vulnus exocoriatio cutis)
  • sekotina – posekotina, zasekotina, isekotina (vulnus scissum)
  • ubodna rana (vulnus punctum)
  • nagnječena rana (vulnus contusum)
  • rane nastale vatrenim oružjem – prostrelne, ustrelne, okrznuća (vulnus sclopetarium)
  • traumatske amputacije
  • rane nastale ujedom (vulnus morsum)

2.Zatvorene povrede 

Povrede kod kojih ne postoji prekid kontinuiteta kože i sluzokože. Ovde spadaju:

  • potres (comotio)
  • pritisak (compresio)
  • nagnječenje (contusio)
  • uganuće (dystorsio)
  • iščašenje (luxatio), može biti i otvorena povreda
  • prelom kosti (fractura), može biti i otvorena povreda

Posebni oblici zatvorenih povreda su:

  1. Postkompresivni sindrom (crush sindrom)
  2. Sindrom udarnog talasa (blast sindrom)

Fizičke povrede

Ovakve povrede se na osnovu fizičkih faktora koji uzrokuju njihovog nastanak dele u četiri grupe.

1. Termičke povrede – mogu biti:

Termičke povrede izazvane dejstvom visoke temperature:

  • Lokalne povrede, izazvane suvom (opekotine) ili vlažnom toplotom (oparotine)
  • Opšte povrede, izazvane dejstvom visoke temperature na celo telo (toplotni udar tj. omarica) ili direktnim dejstvom sunčevih zraka na glavu i vrat (sunčanica)

Termičke povrede izazvane dejstvom niske temperature:

  • Lokalne povrede, smrzotina, kada niska temperatura dovodi do nastanka promena na pojedinim delovima tela 
  • Opšte povrede, smrznutost (hipotermije) kada je niskoj temperaturi izloženo celokupno telo.

2. Električne povrede – izazvane  su:

  • Tehničkim elektricitetom: (električna struja, električni potencijal, elektromagnetizam) – strujni udar
  • Atmosferskim elektricitetom (munja) – udar groma 

3. Povrede izazvane bukom, vibracijama i ultrazvukom

  • Vibrotrauma – Čovek oseća vibracija u opsegu od 25 – 8.200 Hz. Ljudi izloženi dugotrajnim vibracijama (uglavnom u profesionalnom okruženju) nakon više meseci ili godina njihovom izlaganju veći deo pojedinaca žali se na: bolove u kičmenom stubu i ekstremitetima (na rendgenu se mogu otkriti znaci  osteoporoze). Takođe, oštečen je tonus malih krvnih sudova prstiju šake. Vazospazam i oštećenje lokalne cirkulacije naknadno dovodi do povećane osetljivosti prstiju na hladnoću.
  • Akustička trauma – Hronična izloženost buci (buka je svaki zvuk koji se smatra uznemirujućim i ima intenziteta iznad 50 dB), dovodi do akustične povrede (gubitka sluha i gluvoće) i remeti aktivnosti vegetativnog i centralnog nervnog sistem. 

4. Povrede zračenjem 

Su povrede izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja, mikrotalasnog zračenja, elektromagnetnog zračenja, ultraljubičastog zračenja. Izazivaju oštećenja ćelija živih organizama. Tako nastali joni narušavaju biohemijske procese u ćelijama, što može dovesti do raznih poremećaja u njihovom funkcionisanju i deljenju (razmnožavanju), te konačno do nastanka ozbiljnih bolesti, poput tumora.

Asfiktične povrede

Nastaju usled nasilnog poremećaja disanja i razvrstavaju se u dve osnovne grupe prema mehanizmu nastanka:

  1. Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva (sufokacije): zapušenje nosa, usta, ždrela, grkljana, dušnika, dušnica i utapanje
  2. Povrede koje nastaju stezanjem (strangulacije): 
  • Zagušenje – stezanje vrata šakom odnosno šakama
  • Zadavljenje – stezanje vrata omčom koju zateže neka živa ili neživa sila
  • Vešanje – stezanje vrata omčom koju pasivno zateže težina sopstvenog tela
  • Stezanje ili pritisak na grudni koš

Hemijke povrede (trovanja)

Klasična sudskomedicinska podela razvrstava u sledeće grupe:

1.Povrede izazvane otrovima sa lokalnim dejstvom

  • korozivne povrede, izazvane su korozivnim otrovima – kiseline i baze 
  • nadražajne povrede, izazvane nadražajnim otrovima – amonijak

2.Povrede izazvane otrovima sa opštim (resorptivnim dejstvom) 

  • parenhimski otrovi (arsen, olovo)
  • krvni otrovi (ugljen-monoksid)
  • nervni otrovi (alkohol, psihoaktivni lekovi, opijati)

3.Povrede izazvane otrovima koji imaju i lokalne i resorptivne efekte (sirćetna kiselina, živa)

Psihičke povrede

Psihička povreda (trauma) je vrsta oštećenja psihe, koja se javlja kao rezultat traumatskog događaja. Kada psihička povreda dovode do posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), koji uključuje i fizičke promene u mozgu, kod te osobe su umanjene sposobnosti da se adekvatno nosi sa stresom. Traumatski događaj uključuje jedan (trenutni događaj), odnosno trajne ili ponavljajuće događaje, koji u potpunosti nadjačavaju sposobnost pojedinca da se nose sa njima. Pri tome trauma može imati i odloženo dejstvo, može kasniti nedeljama, godinama, što zavisi od individualnih sposobnost pojedinca da se suprotstavi trenutnim okolnostima. Psihičku povredu prati i fizička povreda ili deluje nezavisno od nje. Tipični uzroci psihičkih povreda su;

  • seksualno zlostavljanje,
  • nasilje,
  • pretnja, ucena
  • povrede iz detinjstva,
  • katastrofe kao što su zemljotresi, poplave, ratovi…

Bakterijske povrede

Bakterijske povrede nastaju nasilnim unošenjem bakterija u organizam, razlikuju se od bakterijskih bolesti po tome što one nastaju prirodnim ulaskom bakterija u organizam. Po načinu nastanka bakterijske povrede mogu biti:

  • Zadesne – ako su bakterije ili njihovi toksini uneseni u telo putem hrane (meso mleko, sir, konzerve) onda govorimo o zadesnoj bakterijskog povredi ili infekciji hranom.. Prema tome, alimentarna intoksikacije su zadesna bakterijska povreda, odnosno zadesna infekcija. Ovakve infekcije najčešće su izazvane bacilom tifusa i paratifusa, proteus vulgarisi i toksinima botulinusa.
  • Samoubilačke i ubilačke –  mogu nastati namernim trovanjem alkloidima, gljivama i drugim alimentarnim intoksikacijama virusnima i bakterijama

Kriterijumi za kvalifikaciju povreda

Kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda strogo su navedeni samo za teške telesne povrede i usklađuju se sa Krivičnim zakonom države na čijoj teritoriji se vrši njihova procena. U praksi sudske medicine u Srbiji primenjuje se pet kvalifikatornih elemenata:

  1. Opasnost po život
  2. Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa
  3. Oštećenje zdravlja
  4. Nesposobnost za rad
  5. Unakaženost