Advertisements

10. Oktobar

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta.
Širom sveta, hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja su narušena ljudska prava. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici.

Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja.
Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji: u najvećem broju slučajeva (67%) depresije su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često završavaju se samoubistvom.

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Depresija

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaji).  Sama reč depresija potiče od latinske reči „deprimere“ što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini.

Depresija je mentalno stanje koje se karakteriše dugotrajnim osećanjima potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja duboke praznine. Motivacija depresivne osobe je na nuli, samopouzdanja nema. Depresivno raspoloženje karakteriše i  povlačenje osobe u sebe, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, usporeni misaoni tok. Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.

 

Depresivni poremećaji podeljeni su (po međunarodnoj klasifikaciji bolesti) na:

1. Depresivnu epizodu

Različitog intenziteta i kvaliteta – sa somatskim i psihotičnim simptomima. Depresivne epizode se dele na:

  1. Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima – često se teško prepozna i dijagnostifikuje. Najčešće se radi o teškoj depresiji sa psihotičnim simptomima (sumanute ideje i halucinacije, koje mogu, ali ne moraju biti u skladu sa osnovnim raspoloženjem). U kliničkoj slici  se viđaju i  poremećaji psihomotorike: agitacija ili retardacija, osećanje krivice i suicidalne ideje i tendencije. Ovaj oblik depresije izaziva diferencijalno dijagnostičke probleme, naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što, nažalost, u praksi često dovodi do neadekvatnog lečenja.
  2. Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – Dve trećine svih suicida izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređenju sa opštom populacijom četiri puta. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su:
  • Anksioznost
  • Agitacija
  • Panični napadi
  • Insomnija
  • Loša koncentracija i često prateći osećaj bezvrednosti
  • Osećaj beznađa i bespomoćnosti
  • Zloupotreba PAS (psiho-aktivnih supstanci)

 

2. Rekurentni depresivni poremećaj

Koji podrazumeva najmanje dve depresivne epizode koje razdvaja interval bez simptoma u trajanju od dva meseca

3. Perzistentni depresivni poremećaj – Distimiju

Bukvalni prevod distimije je „loše raspoloženje“, to je hronična depresija, koju  karakteriše dugoročno depresivno raspoloženje. Simptomi  mogu trajati duži vremenski period, dve godine i više, a najčešće se javljju u adolescenciji

4. Bipolarna depresija

Oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada će biti dijagnostikovano bipolarno oboljenje (manično-depresivna psihoza)

Etiologija – uzroci nastanka i faktori rizika:

  • Osobe koje su imale bolna iskustva, doživele degradaciju, poniženje, sramotu ili su doživele neki gubitak
  • Negativna osećanja nastala kao rezultat razočarenja ili gubitaka u detinjstvu. Ponavljanje iskustva iz detinjstva i nesvesna ranjivost predstavljaju osnovu za depresiju
  • Loša regulacija samopoštovanja, bes usmeren ka sebi
  • Iskustvo izdaje, prevare i laži
  • Nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline
  • Nasledni faktori,  takođe igraju veoma važnu ulogu u pojavi depresije
  • Biološki faktori, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime

Dijagnoza

Ispravna dijagnoza neophodna je za dobar  plan lečenja. Pored poznavanja psihopatologije i dijagnostičkih kriterijuma, lekar treba da sagleda pojavu simptoma u kontekstu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji utiču na nastanak poremećaja ili održavaju njegovo prisustvo. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od pacijenta, kliničke slike, kao i informacija dobijenih od bliskih osoba. Psihijatrijska procena podrazumeva i rutinsku upotrebu skrining instrumenata za detekciju depresivnih simptoma. Jedan od najčešće korišćenih upitnika za otkrivanje simptoma i merenje težine depresivne epizode je upitnik o zdravlju pacijenta (The Patient Health Questionnaire – PHQ-9 ), u pitanju je upitnik samoprocene od 9 pitanja. Ukupni skor od 10 ili više sa velikom verovatnoćom ukazuje da se može postaviti dijagnoza depresivne epizode. Pored toga, ovaj upitnik sadrži i pitanja o eventualnoj suicidalnosti, a jedna od najvećih prednosti je što može biti popunjen i skorovan za vrlo kratko vreme (obično do tri minuta).

Lečenje

Precizno definisanje ishoda antidepresivne terapije i evaluacija njenih efekata značajni su, ne samo za istraživanja, nego i za svakodnevnu kliničku praksu. U okviru razmatranja ishoda antidepresivne terapije koriste se termini: remisija, terapijski odgovor (response), parcijalni terapijski odgovor (partial response), izostanak odgovora na terapiju (nonresponse):

Remisija – podrazumeva stanje bez depresivnih simptoma, tzv. „normalnost“. Cilj lečenja je remisija – potpuno povlačenje simptoma. U kliničkoj praksi remisija bi podrazumevala ne samo odsustvo depresivnih simptoma, nego i oporavak u kontekstu svakodnevnog funkcionisanja.

Terapijski odgovor – najčešće se definiše kao  kao „mnogo bolje i znatno bolje“. Iako se radi o klinički značajnom poboljšanju, kod ovih pacijenata rezidualni simptomi mogu biti veoma izraženi i bitno uticati na socijalno i profesionalno funkcionisanje.

Parcijalni terapijski odgovor – „minimalno poboljšanje“. Kod ovih pacijenata se često savetuje pojačavanje započetog tretmana.

Izostanak odgovora – na primenjenu antidepresivnu terapiju (AD) Kod ovih pacijenata se preporučuje zamena AD.

Toby Allen – Ilustrator koji pati od anksioznoti u knjizi „Mentalne bolesti kao pravi monstrumi“ dočarava kroz crtež i priču neke od najtežih psihičkih oboljenja.

From anxiety to depression to body dismorphic disorder, Toby Allen intended by this artwork particularly to give these intangible mental illnesses some substance and make them appear more manageable as physical entities. “The project originated from imagining my own anxieties as monsters and finding it to be a cathartic and healing process to draw them,” Allen told The Huffington Post. “It made them feel weaker and I was able to look at my own anxiety in a comical way.”

 

Svetska Zdravstvena Organizacija o depresiji

SZO – pokazuje cifre koje jasno ukazuju da će depresija uzrokovati troškove lečenja zbog koji će se verovatno do 2030. godine toliko povećati da će ovo biti najveći teret svih zdravstvenih sistema. Zvaničnici SZO su predvideli da će, u roku od 20 godina, broj pojedinaca obolelih od depresivnog sindroma biti veći nego bilo koji drugi zdravstveni problem. Oko 450 miliona ljudi već pate od nekog mentalnog poremećaja sa invaliditetom, od kojih većina živi u zemljama u razvoju. U bogatim zemljama, isto tako, postoji depresija u razmerama epidemije koja loše utiče na celokupno društvo, a uzrokovana je imigracijom ljudi iz siromašnih zemalja.  Tema Svetskog dana mentalnog zdravlja za 2017. godinu je „Depresija-Hajde da razgovaramo“

Posted in Interna medicina sa negom IV, Zdravstvena nega II

Urin

Urin (Mokraća) je krajnji produkt rada urinarnog trakta (proizvod delovanja bubrega tokom procesa filtracije krvi). Mokraćom se iz organizma odstranjuju svi u vodi rastvorljivi produkti metabolizma: urea, mokraćna kiselina, kreatinin, sulfati, fosfati, elektroliti, otrovne materije, lekovi i kontrastna sredstva. Normalan sastav urina čini: voda (95%) i organska jedinjenja.

Mokrenje je fiziološka funkcija pri kojoj se iz organizma izlučuje mokraća, preko urogenitalnog sistema. Centar za mokrenje se nalazi u slabinskom delu kičmene moždine (3 i 4 segment).

Osobine mokraće kod zdrave osobe:

  • Količina: 1000-1500 ml u toku 24 sata
  • Boja: svetlo žuta (pri većoj koncentraciji tamnija, pri manjoj svetlija, jer boja zavisi od količine i specifične težine mokraće)
  • Izgled : bistra, prozirna
  • Miris: blag, nenapadan
  • Gustina (specifična težina): 1015-1025
  • Reakcija: slabo kisela od 4,5-8 pH (kiselija na belančevinastoj, a manje kisela na biljnoj ishrani)
  • Belančevine: 0-150 mg u 24-satnom uzorku
  • Glukoza: 0-2,5 mmola u24-stnom uzorku
  • Sediment: 0-2 eritrocita,  0-5 leukocita, nekoliko ćelija tubularnog epitela i hijalina cilindara
  • Bilirubin: negativan
  • Urobilinogen: 0,5-4,0 u 24-satnoj mokraći
  • Mikrobiološki: sterilan.

Diureza = Količina mokraće izlučena u toku 24 sata. Diureza je važan podatak kod pojedinih bolesti, pa se skupljanje i merenje urina mora savesno sprovoditi. Mokraća se počinje sakupljati najčešće u 7 sati ujutro. Tada  bolesnik mokri, i ta se mokraća baca (stvorila se u toku noći). Od tada pa do sledećeg jutra mokraća se prikuplja, a u tu količinu uračuna se mokraća izlučena i u 7 sati. Posuda u koju se skuplja mokraća označena je imenom i prezimenom bolesnika, ili dogovorenim znakom ako je bolesnik nepismen. Količina sakupljene mokraće se izmeri i upiše u temperaturnu listu. Bolesnicima na intenzivnoj nezi kontroliše se minutna i satna diureza.

Pregledom urina utvrđuje se ne samo stanje bubrega i mokraćnih putava, nego i ostalih organa koji mogu biti zahvaćeni patološkim procesom koji utiče na sastav mokraće, zbog toga je urin važan dijagnostički materijal koji se može posmatrati:

  1. Makroskopski
  2. Mikroskopski

Rutinski pregled mokraće sastoji se iz 3 dela i to:

  1. Opis fizičko-hemijskih karakteristika kao što su: izgled, boja, miris, pH, specifična težina
  2. Biohemijske pretrage (Mikroskopski pregled mokraćnog sedimenta)
  3. Bakteriološki – (Urinokultura) zasejavanje na hranjive podloge

Potološki nalazi u mokraći – Određenim nazivima su označeni poremećaji u načinu mokrenja, količini i sadržaju mokraće:

  • Dizurija: zajednički naziv za sve vrste poremećaja u stvaranju i izlučivanju mokraće
  • Anurija: potpuni prestanak stvaranja mokraće (trovanja, šok, hemoliza, politraume, opekotine, tumori i kamen urogenitalnog trakta)
  • Oligurija: smanjeno stvaranje mokraće, manje od 500ml za 24h (bubrežna insuficijencija, dijareja, povraćanje)
  • Poliurija: povećano stvaranje mokraće preko 2l za 24h (šećerna bolest, edemi, ascit, bubrežna insuficijencija)
  • Polaksiurija: učestali nadražaj i mokrenje malih količina urina
  • Nikturija: noćno mokrenje.
  • Inkontinencija: nekontrolisano (bezvoljno mokrenje, nesposobnost zadržavanja mokraće)
  • Retencija: zastoj mokraće u mokraćnoj bešici i bubrežnim kanalima zbog prepreke u oticanju
  • Proteinurija: povećana količina belančevina u mokraći (zapaljenja urogenitalnog sistema)
  • Glikozurija: nalaz glukoze u mokraći (šrćerna bolest, kada je tri dana za redom nivo šećera u krvi preko 10,5 mmol/l)
  • Acetonurija (Ketonurija): prisustvo acetona (ketonsko telo) u urinu, (šećerna bolest, kada se tri dana za redom javlja glikozurija)
  • Hematurija: nalaz krvi u mokraći (Makrohematurija: krv u mokraći vidljiva golim okom i Mikrohematurija: mikroskopski nalaz krvi u sedimentu mokraće. Javlja se kod mokraćnih kamenčića, upalnih procesa u bubrezima i mokraćnoj bešici, kod infektivnih bolesti npr. šarlaha, difterije, upale krajnika, upale slepog creva, alergijskih bolesti, trovanjem živom, fosforom, povreda. Urin zdravih osoba ne sadrži krv, osim kod žena za vreme menstruacije. Hematuriju prati najčešće i hemoglobinurija, kada se u urinu nalazi krvni pigment, hemoglobin. Hemoglobinurija se javlja kod anemije, kod velikih fizičkih napora. Kod hemoglobinurije uvek se javlja i proteinurija. Kao da se javlja jedna lančana reakcija)
  • Leukociturija: nalaz povećanog broja leukocita u sedimentu mokraće
  • Piurija: makroskopski vidljiv gnoj u mokraći
  • Cilindruia: nalaz patoloških cilindara u mokaći
  • Bakteriurija: nalaz mikroorganizama u urinu

Boja

  1. Normalno: žuta boja. Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti – od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, znojenje, povraćanje, proliv. Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija, što se ne smatra uslovno patološkim.
  2. Tamnosmeđi urin – ukazuje na prisustvo žučnih boja u urinu = Urobilinogen i sterkobilinogen izlučuju se urinom i fecesom. Kod zdravih ljudi ih  retko dokazujemo jer su to male količine koje se izluče do 5 mg dnevno. Kod bolesti jetre (hemolitička žutica) su pozitivni i izrazito povišeni zbog čega je mokraća tamne boje.
  3. Intenzivno žut  urin – Bilirubin (žučna boja) se izlučuje u patološkim stanjima, kada ga oštećena jetra ne može metabolisati ili kada  zbog opstrukcije žuči ne može oticati. Takva mokraća je intenzivno žuta ili žuto smeđa sa karakterističnom žutom penom, stajanjem na vazduhu menja boju u zelenkastu zbog oksidacije bilirubina u biverdin. Pozitivan je kod ikterusa i svih jetrenih oboljenja.
  4. Crveni urin – ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne zapaljenjske procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.

Uzimanje mokraće za pretrage

 Za laboratorijski pregled mokraća se može uzeti na nekoliko načina. Najčešće se uzima prva jutarnja mokraća izlučena u toku jednog mokrenja, jer je po količini najobilnija i svi su sastojci koncentrovani. Mokraća iz srednjeg mlaza uzima se u slučaju bakteriološkog pregleda i za utvrđivanje broja leukocita i eritrocita. Pre uzimanja mokraće spoljašnje genitalije treba oprati antiseptičkim rastvorom. Za laboratorijske, biohemijske  analize mokraća se uzima u hemijske čiste posude. Ukoliko se mokraća uzima za bakteriološka ispitivanja, zasejava na hranjive podloge (urinokultura) onda se ona uzima u sterilne posude.

Ako bolesnik ne može spontano mokriti, mokrenje se pokušava izazvati raznim postupcima:

  • Promena položaja bolesnika (iz ležećeg u sedeći)
  • Stavljanje toplog termofora u predelu mokraćne bešike
  • Topla kupka
  • Kateterizacija mokraćne bešike

 

 

 

Međunarodni dan mira 21. septembar

 

Međunarodni dan mira postoji od 1981. godine kada su članice Ujedinjenih nacija usvojile deklaraciju o obeležavanju tog dana. Posebnom rezolucijom 2001. godine UN proglasila je Međunarodni dan mira – 21. septembar i obavezala svet da toga dana u godini bar misli o miru i da ga obeleži raznim skupovima, manifestacijama, marševima mira i koncertima.
Znaš li da:

  • Od 1945.godine, svet je bio samo 26 dana bez ratova
  • Ideja o Međunarodnom danu mira potiče iz ustava UNESKA iz 1945.godine
  • Zvuk zvona i minut ćutanja tačno u podne svakog 21. septembra, postali su već tradicija u zgradi UN u Njujorku
  • Čovek se ne rađa sa potrebom za nasiljem, već su sredina i vaspitanje odlučujući faktori nasilnog ponašanja

 

 

Posted in Interna medicina sa negom III, Zdravstvena nega II

Sputum

Ispljuvak (lat. sputum) je krajnji produkt rada disajnih puteva. To je iscedak sluzi i drugih materija koje se stvaraju u plućima, bronhijama i dušniku.

Sputum zdrave osobe je oskudan i sastoji se od sluzi, čestica prašine unete disanjem, ćelije epitela, kao i malog broja leukocita. Epitelne ćelije koje oblažu zidove disajnih piteva, kod zdravih osoba za 24 časa izluče oko 100 ml sluzi. Stalni pokreti trepalja epitelnih ćelija pokreću sluz prema ždrelu, gde se ona skuplja, meša sa pljuvačkom i najčešće guta. Veće količina nakupljene sluzi uslovljavaju pojavu kašlja, koji omogućava da se sluz kao ispljuvak  izbacuje iz disajnih puteva u spoljašnju sredinu. U toku oboljenja organa za disanje on postaje obilniji i sadrži veće količine sluzi i bakterija, mnogo leukocita, nekad i eritrocita, plućni parenhim i tumorske ćelije.

Veće lučenje sluzi uslovljavaju različiti činioci;

  • duvanski dim
  • prašina
  • gasovi, para, dim,
  • hladan vazduh,
  • zapaljenjski procesi (upala disajnih puteva i pluća)
  • oštećenja krvnih sudova u disajnim putevima (krvarenje)

Sastav i količina sputuma se menja kod osoba kojima su oboleli organi za disanje, pa je zbog toga  sputum važan dijagnostički materijal.

Laboratorijski pregled sputuma može biti:

  1. Makroskopski – razlikujemo izgled, količinu, miris, kiselost, taloženje sputuma
  2. Mikroskopski – biohemijski, bakteriološki, citološki

Makroskopski

Prema izgledu svež ispljuvak može da bude:

1.Bezbojan, bistar i providan – ova vrsta ispljuvka uglavnom sadrži samo sluz i obično je izazvana virusnim infekcijama, raznim isparenjima, sezonskim elergijama, zapaljenjem ždrela grkljana i bronhija

2.Beo penušav ispljuvak – najčešće nastaje zbog opstrukcije disajnih puteva ili pojave edema u plućima.

3.Gnojni ispljuvak – je zamućen, žute ili žutozelene boje. Najčešće je izazvan bakterijskom infekcijom i iskašljavaju ga bolesnici sa bronhitisom, bronhiektazijama i apscesom pluća. Gnojni ispljuvak je neprijatnog mirisa (smrdljiv)

4.Krvav ispljuvak – je sputum sa primesama krvi i može biti svetlo ružičast pa sve do tamno crvene boje. U početnom periodu krvarenje se manifestuje obično u vidu golicanje u grlu ili nadražaja na kašalj, koji kasnije prelazi u karakteristični oblik kliničke slike, iskašljavanje krvi u ispljuvku ili iskašljanom vazduhu. Ako se radi o  iskašljavanju  velikih količina krvi, (>200 ml/ na čas)  kod težih ili dugotrajnih krvarenja, javljaju se i znaci iskrvavljenosti. Svetla, ponekad penušavo krv ukazuje na sveže krvavljenje, dok je krv koja je neko vreme bila u plućima tamna i delimično koagulisana. Pored iskašljavanja krvi nezavisno od toga šta je uzrok krvavog ispljuvka, u kliničkoj slici bolesnika mogu se javiti i sledeći simptomi: Bol u grudima, Dispneja (nedostatak vazduha i u mirovanju), Groznica, Mučnina, Tahipneja, Filiforman puls i Hipotenzija

Iskašljavanje ispljuvka sa primesama krvi može se javiti u dva oblika:

1.Hemoptizija (lat. hemoptysis) je iskašljavanje malih količina krvi u vidu crvenih končića ili grudvica. Hemoptizija se može pojaviti u sluzavom ili gnojavom ispljuvku. Postoji mnogo uzroka i poremećaja koji mogu da izazovu hemoptiziju, počev od srčanih oboljenja preko povreda do infekcija pluća i malignih bolesti. Hemoptizija nastaje kao posledica  oštećenja krvnih sudova u disajnim putevima, promene mogu biti na bilo kom nivou; nos, ždrelo, traheja, bronhialno stablo, plućni parenhim.

2.Hemoptoja (lat. hemoptoa), obilno iskašljavanje krvi, plućna hemoragija, je naziv za iskašljavanje velikih količina (više od 150 do 200 ml/čas) krvi, najčešće nastala, kao posledica oštećenja zida (prskanja) velikih krvnih sudova, u sprovodnim disajnim putevima i plućima. Nekada ova krvarenja mogu da budu toliko izražena i masivna, da bolesniku preti gušenje zbog aspiracije krvi ili veliki gubitka krvi pojava iskrvavljenosti (hipovolemijski šok)

Prisustvo krvi u sputumu  se najčešće javlja kod:

  • tuberkuloze pluća
  • bronhiektazije
  • tumori pluća i gornjih disajnih puteva (najčešće kod karcinoma bronha)
  • apscesa pluća
  • povrede pluća i bronha

Nivoi krvarenja – Na osnovu količine iskašljane krvi postoje tri stepena

  • Prvi stepen; (blaži oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi do 100 ml/24 časa.
  • Drugi stepen; (umereni oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi od 100 do 500 ml/24 časa.
  • Treći stepen; (težak oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi veća od 500 ml/24 časa.
  • Hemoptoja; je poseban, najteži, oblik iskašljavanja krvi koji se naziva i »eksanguinantna hemoptizija«, koju karakteriše krvarenje u količini većoj od 150 ml/čas.

Prva pomoć kod hemoptoje

  1. Pozvati pomoć (hitnu pomoć ili u bolnici obavestiti dežurnog lekara)
  2. Počinje se sa aspiracijom (usisavanjem) krvi iz usta i grla, kako bi se obezbedila prohodnost disajnih puteva
  3. Staviti na grudi kesu sa ledom
  4. Izmeriti vitalne funkcije
  5. Medikamentozna terapija započinje primenom lekova po nalogu lekara:
  • Dicinona u ampulama (1-2 amp. od 2ml svakih 4 do 6 sati iv ili im), po zaustavljanju krvarenja, prelazi se na peroralnu terapiju tabletama Dicinone (na svakih 4 do 6 sati 1-2 tbl)
  • K-vitamina u ampulama (2 ampule od 10mg dva puta dnevno)
  • Oksigenoterapija  sa protokom od 4-6 litara, preko kisoničke maske ili nosnog katetera
  • transfuzije sveže, pune krvi u količini od 1 do 2 doze
  • lečenje osnovnog oboljenja koje je dovelo do hemoptoje (koje uključuje i hiruruški tretman kod težih oblika)

Mikroskopski

Mikrobiološke analize obuhvataju mikroskopski pregled raznim metodama obojenog razmaza  na predmetnom staklu, zasejavanje i kultivisanje sputuma na hranjljive podloge i ispitivanje njihove osetljivosti prema atibioticima. Citološkim pregledom sputuma u obojenom razmazu mikroskopski se traže ćelije malignih promena i tumora.

Uzimanje sputuma za laboratorijske analize – Postoji više metoda za uzimanje sputuma:

  • Ekspektoracije– iskašljavanje
  • Trahealni aspirat–  aspiriran sadržaj iz traheje ili prilikom bronhoskopije

Ispljuvak od bolesnika treba uzeti ujutru odmah nakon njegovog ustajanja (tada je najobilniji). Pre uzorkovanja bolesnik mora četkicom za zube, a zatim, običnom vodom, da nekoliko puta ispere usta i zube. Iskašljavanjem, ispljuvak se prikuplja u namensku (sterilnu), staklenu ili plastičnu posudu sa poklopcem. Nakon uzorkovanja posudu treba u što kraćem roku dostaviti na laboratorijski preglede.

 

 

 

Posted in Zdravstvena nega II

Bolesničke izlučevine – laboratorijski pregledi

U biohemijskim laboratorijama izvode se brojne kvalitativne i kvantitativne analize različitih sastojaka biološkog materijala uzetog od pacijenata u cilju:

  1. Postavljanja dijagnoze – potvrđivanje ili isključivanje bolesti na koju se sumnja 
  2. Praćenje toka bolesti – procena efikasnosti terapije i prognoza bolesti.

Od biološkog materijala, na pregled se najčešće šalju:

  • Krv: venska, kapilarna, arterijska
  • Serum, plazma
  • Urin: prvi jutarnji, 24-časovni
  • Sputum
  • Feces
  • Cerebrospinalna tečnost
  • Amnionska tečnost
  • Serozne tečnosti: pleuralna, peritonealna, perikardijalna
  • Želudačni sok
  • Duodenalni sok
  • Povrćene mase
  • Znoj
  • Saliva
  • Sperma
  • Čvrsto tkivo

Pregled bolesničkih izlučevina (bez obzira o kojoj izlučevini je reć) može biti:

1.Makroskopski – Posmatranje i uočavanje promena vidljivih golim okom kao što su: količina, boje, miris, taloženje, konzistencija….

2. Mikroskopski – pregled može biti:

  • Biohemijski
  • Bakteriološki (zasejavanje na hranjive podloge, razvoj određenih kultura zahteva i izradu antibiograma) 
  • Citološki (pregled uzorka  pod mikroskopom kako bi se utvrdilo prisustvo ćelija koje nisu normalno u njemu prisutne, najčešće maligne)
  • Patohistološki (PHD nalaz služi za postavljanje dijagnoze bolesti na osnovu mikroskopske analize uzorka tkiva ili aspirata)

Posted in Interna medicina sa negom IV, Zdravstvena nega II

Kašalj (Tussis)

Kašalj predstavlja odbrambeni mehanizam kojim se odstranjuje sekret (sputum) ili strana tela iz disajnih puteva. Pored toga, kašalj može da prati i niz različitih akutnih i hroničnih oboljenja.

Kašalj je voljna ili refleksna pojava koja nastaje nadražajem tusigenih zona (receptora)  čiji se refleks dalje prenosi na centar za kašalj  (nalazi se u produženoj moždini). Stimulacija receptora za kašalj može da bude:

  1. Zapaljenska – izaziva: otok i proširenje krvnih sudova sluzokože disajnih puteva – javlja se kod zapaljenja grkljana (larngitis), bronhija (bronhitis), zapaljenja pluća (pneumonija), lokalizovanih gnojnih kolekcija u plućima, bronhijalne astme.
  2. Mehanička – nastaje udisanjem različitih čestica npr. prašine, lokalizovanih zapaljenja poput tuberkoloze, tumori pluća, karcinom bronha, strana tela, napada astme.
  3. Hemijska – udisanje iritantnih gasova (dim cigarete, hemijskih isparenja)
  4. Termalna – udisanjem toplog ili hladnog vazduha

Receptori za kašalj (tusigene zone) se pored epitela gornjih i donjih disajnih puteva, nalaze i u perikardu, srcu, uhu, ezofagusu, dijafragmi i želucu. Izuzetno su  osetljivost na kiselinu, hladnoću, vrućinu i druge hemijske iritanse. Smanjeni refleks kašlja postoji samo kod pacijenata sa endotrahealnim tubusom, traheostomom kao i kod pacijenata sa neuromišićnim oboljenjima.

U posmatranju bolesnika nije dovoljno utvrditi podatak da on kašlje, već i kakav je karakter kašlja i koliko on dugo traje.

Vrste kašlja (karakter)

  • Vlažan kašalj sa obilnom ekskrecijom = Produktivan (koji ukazuje na promene u bronhijama)
  • Suv, nadražajan kašalj = Neproduktivan
  • Promukao kašalj (koji ukazuje na promene u larinksu, kod pušača)
  • Kašalj u napadima, praćen  izbacivanjem žilave, staklaste sluzi ( bronhijalna astma)
  • ŠTA JE PSIHOGENI KAŠALJ?

    Psihogeni kašalj nastaje kao odgovor na anksioznost, depresiju, porodičnu nasilje ili zlostavljanje, a pogotovo je izražen kod dece. Zabeleženo je da se često javlja i kod dece koja imaju braću i sestre koji su bolesni od hroničnih ili teških bolesti.  Ponekad osobe koriste kašalj da privuku pažnju, oslobode unutrašnju psihološku tenziju ili je to vrsta neadaptacije u određenom okruženju ili situaciji. Učestalost kašlja raste u okolini gde su česte psihološke tenzije i socijalni konflikti. Stoga može da predstavlja poremećaj ili odbrambeni mehanizam. Za tretiranje psihogenog kašlja se preporučuje bihevioralna terapija, psihoterapija, psihološko savetovanje pa čak i psihijatrijska intervencija.

Dužina trajanja kašlja – na osnovu čega,  kašalj možemo podeliti na:

  • akutni – traje do tri nedelje,
  • subakutni – traje između 3 i 8 nedelja
  • hroničan kašalj – traje duže od 8 nedelja

Najčešći uzroci kašlja su:

  1. Prehlada i grip – koje prati osećaj suvog“ iziritiranog i bolnog grla, pa je kašalj nadražajan. Izazivači ovih infekcija su prvenstveno virusi,  i obično je potrebno oko 2-4 nedelje da se smiri.
  2. Infekcije – poput bronhitisa, upale pluća ili plućne maramice,  su takođe praćene kašljem.
  3. Astma – bilo da je uzrok pogoršanja infekcija ili alergija, takođe može biti uzrok kašlja, koji nastaje zbog opstrukcije disajnih puteva. Astmatični kašalj obično prati sviranje u grudima u ranim jutarnjim časovima i po tome se može prepoznati.
  4. Pušenje – štetno dejstvo duvanskog dima na kardio-respiratorni sistem, kao i na ceo organizam je ogromno. Od 4000 hemikalija koje nastaju u zapaljenoj cigareti, čak 69 njih je kancerogeno. Pušenje je jedan od čestih izazivača hroničnog kašlja bilo kod aktivnih, tako i kod pasivnih pušača, odnosno osoba koje su izložene duvanskom dimu, posebno u zatvorenim prostorijama.
  5. Alergijske reakcije – za neke  ljude proleće i kasno leto mogu biti prava nevolja, ukoliko su alergični na polene trava i korove koji se nalaze u prirodi. Kod alergičnih osoba, mogu se javiti simptomi od strane gornjih disajnih puteva (zapušen nos, kijavica, itd…), kao i uporni kašalj. Takođe, i alergeni koji se nalaze u zatvorenom prostoru, kao što je kućna prašina, grinje, dlake i sl. mogu izazvati alergijske reakcije praćene upornim kašljem.
  6. Strano telo – Retko se dešava da i strano telo bude uzrok kašlja. Ali, ako je neko strano telo dospelo u dušnik (najčešće riblja ili pileća kost, delovi dečijih igračaka), u tim slučajevima je potrebna hitna intervencija, odnosno vađenje stranog tela u specijalizovanoj (pulmološkoj ili ORL) ustanovi.

Lečenje kašlja – prvenstveno zavisi od vrste (karaktera) kašlja

  • Suvi nadražajni kašalj  naročito je opterećujući noću jer je najučestaliji tokom sna. Ove napade kašlja možete ublažiti septoletama iz apoteke, tj. sredstvima na bazi dekstrometorfana ili pentoksiverina. Biljna alternativa su preparati koji sadrže koren hibiskusa ili islandsku mahovinu. Antispazmatično deluje i ekstarkt bokvice.  Posle dve nedelje kašalj bi trebalo da bude izlečen. 
  • Vlažan, zreo kašalj u najvećem broju slučajeva predstavlja sledeći korak u toku prehlade, gripa ili oboljenja. Biljni preparati na bazi lista bršljana razgrađuju veoma gust i žilav sekret i na taj način olakšavaju njegovo izbacivanje iz bronhija (sekretolitici). Isti efekat imaju i mukolitici koji sadrže mirtol, sastojak eteričnog ulja koji se dobija iz lista mirte. Kapsule na bazi prirodnog sastojka cineola podstiču samočišćenje disajnih puteva i sprečavaju hronične upale bronhija. 
Posted in Interna medicina sa negom III, Zdravstvena nega II

Imunoalergijska ispitivanja

Alergija je poremećeno, drugačije delovanje imunog sistema.

Šta je potrebno da govorimo o alergiji?

* Drugačija reakcija organizma – to je simptom bolesti, na primer svrab kože, pečenje očiju, osip
* Alergen – tj. supstanca na koju reagujemo alergijom
* Senzibilizacija – to znači da jedan ili više dodira s alergenom pokreće u organizmu imunološku reakciju; senzibilisani organizam pri svakom ponovnom dodiru sa alergenom odgovara jednakim bolesnim simptomom, moguće različitih intenziteta.

Alergeni -Materije, supstance,  koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima. Podeljeni su u nekoliko velikih grupa u odnosu na način na koji naš organizam dolazi u dodir sa njima:

  • kontaktni alergeni – hemikalije, kozmetika, nakit..
  • nutritivni alergeni – hrana (orasi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u hrani i dr.)
  • inhalatorni alergeni – prašina, grinje, dlaka domaćih životinja, polen drveća, trava i korova.
  • medikamenti
  • alergije na ubode insekata

Rastvori alergena za imunoalergijska ispitivanja se prave u Institutu “Torlak“ u Beogradu i pakuju u obliku tečnosti u bočice sa kapaljkom koje se čuvaju na tamnom i hladnom mestu, rok trajanja je tri meseca.

Dijagnoza

  • Anamneza (razgovor lekara sa pacijentom) igra važnu ulogu u prepoznavanju alergijskih bolesti. Na osnovu toga se postavlja radna dijagnoza koju je zatim potrebno potvrditi ili isključiti raznim dijagnostičkim testovima. Najbitnije su lična i porodična anamneza, pacijentove tegobe i njihova povezanost sa alergijskim nadražajima i određenim situacijama.
  • Testovi krvi – RIST (Radio-Immuno-Sorbent-Test) i RAST (Radio-Allergo-Sorbent-Test)  Testovi pomoću kojih se  iz venske krvi  određuje se ukupna količina IgE
  • Kožni testovi (Imunoalergijska ispitivanja, kožna probe ili alergološke probe)
  • Testovi eliminacije i provokacije – Kod sumnje na tzv. „kasnu“ alergijsku reakciju važno je utvrditi povezanost alergije sa delovanjem alergena.

Imunoalergijska ispitivanja – vrste:

  1. Prick test
  2. Patch test
  3. Intradermalni test
  4. Skarifikacioni test

Prick-testovi na standardne inhalacione i nutritivne alergene predstavljaju osnovne alergološke testove pomoću kojih se dokazuje preosetljivost (senzibilizacija, tj. alergija) na neki od najčešće zastupljenih alergena spoljne životne sredine i hrane. Testiranje se izvodi tako što se na kožu unutrašnje strane obe podlaktice (volarna strana) kapaljkom nanosi po jedna kap rastvora svakog alergena. Obično se istovremeno testira više alergena (najčešće više od 10). Kroz svaku kap se lancetom (specijalna ravna igla, plićeg a šireg ubodnog mesta) napravi blagi površinski ubod, koji nije mnogo bolan, a zatim se kap uklanja papirnom vatom sa kože.  Kao kontrola se koriste rastvor histamina i fiziološki rastvor. Rezultat se očitava posle 15-20 minuta, merenjem poprečnog preseka nastale papule, i tako se  utvrđuje da li postoji senzibilizacija na neki od alergena. Ukoliko ste alergični na neki od testiranih alergena, na tom mestu će se  pojaviti crvenilo, otok i svrab.

Patch-test se koristi najčešće  kod odraslih za dokazivanje postojanja kontaktne alergije (kontaktnog dermatitisa), u pedijatriji se koriste nešto ređe. Ovim testovima može se utvrditi koje supstance dovode do nastanka kontaktnog dermatitisa. Alergeni se postavljaju u formi flastera na kožu leđa (najčešće) ili ispod klavikule. U flasterima se nalazi mala količina različitih pojedinačnih supstanci (od 25 do 150 supstanci). Mesta postavljanja određenih supstanci obeležavaju se crnim markerom radi lakše identifikacije. Očitavanje se vrši posle 48 i 72h

Intradermalni test Koristi se danas nešto ređe, uglavnom za ispitivanje alergije na inhalacione i nutritivne alergene. Na ovaj način, se takođe vrše jodne probe, u okviru pripreme pacijenta za određena dijagnostička ispitivanja kada se kao kontrast koristi jod, a pacijent ima alergijsku predispoziciju.  Testiranje se izvodi tako što se na kožu unutrašnje strane podlaktice (volarna strana) intradermalno u količini od 0,1ml na rastojanju od 2cm vrši ubrizgavanje alergena. Kao kontrola se koriste rastvor histamina na jednoj ruci a fiziološki rastvor na drugoj. Rezultat se očitava posle 15-20 minuta, merenjem poprečnog preseka nastale papule.

Skarifikacioni test u savremenoj medicini se više ne koristi, jer je podrazumevao pravljenje incizija na koži, posebnim aparatom, što je bilo dosta bolni, obilno je krvarilo i ostavljalo ožiljke (scar -ožiljak na engleskom)

Očitavanje reakcije vremenski zavisi od vrste testa koji se izvodio, ali uvek podrazumeva  merenje poprečnog preseka nastale promene (crvenilo, papula). Rezultat je pozitivan ako je promena veća od 0,6cm.

Komplikacije alergijskih testova

Najčešće neželjene reakcije koje nastaju nakon testiranja su: crvenilo, izražen otok i  pojačan svrab (razvijaju se  nekoliko sati posle testiranja i mogu trajati nekoliko dana). Veoma retko može doći do nastanka sistemskih alergijskih reakcija. Ipak, zbog mogućnosti pojave anafilaktičkog šoka, obavezno se uvek priprema antišok terapija i pribor za aplikovanje lekova.

Priprema za imunoalergijska ispitivanja

U pulmologiji i alergologiji imunološka ispitivanja spadaju u grupu standardnih i neinvazivnih dijagnostičkih postupaka. Posebna priprema nije potrebna osim ukidanja lekova određene grupe, ukoliko ih osoba koristi kao svoju svakodnevnu terapiju.

5-7 dana pre testiranja prestaje se  sa korišćenjem lekova iz grupe antihistaminika (Claritine, Aerius, Phenergan, Pressing, Xsizal).
Izbegavati lekove koji utiču na smanjenje kiselosti želuca(Ranisan).
Izbegavati lekove protiv prehlade (Rinasek, Fervex).
24h pre testiranja nesmeju se  koristiti lekove iz grupe kortikosteroida (Dexason, Lemod solu, Nyripan, Urbason, Pronison)