APGAR skor

Već u prvom minutu svog života novorođenče dobija svoju prvu ocenu, a u petom odmah i drugu. Te dve ocene zajedno čine Apgar skor.
Test je osmislila dr Virdžinija Apgar, anesteziolog i pedijatar, u cilju brže i preciznije orijentacije o stanju deteta neposredno nakon rođenja (ne i kasnije u životu) i o potrebi za dodatnom ili hitnom medicinskom negom. Obično se procenjuje u prvom i petom minutu života, mada se ponekad može ocenjivati i u desetom minutu, naročito ako su prve dve ocene niske.
Šta se ocenjuje ?
Apgar skor je zbir ocena pet parametara:

1. boja kože
2. srčana radnja
3. disanje
4. mišićni tonus
5. odgovor na stimulaciju

Svaki od ovih parametara ocenjuje se ocenom od 0-2, pa je najbolja moguća zbirna ocena 10, a najlošija 0. Ocenu daje ginekolog ili pedijatar u porodilištu.
Ocene od 8-10 smatraju se odličnim skorom, dok novorođenče koje dobije Apgar skor u prvom minutu manji od 7, a pogotovo manji od 4, zahteva neke od mera reanimacije, kao što su oslobađanje disajnih puteva, primena kiseonične terapije, pa sve do masaže srca i primene lekova.
Često se stanje novorođenčeta vrlo brzo popravi, pa je skor odličan već u petom minutu, što ukazuje na odličnu sposobnost adaptacije. Ukoliko i posle pet minuta Apgar skor ostane manji od 7, bebi je obično potrebna dodatna medicinska nega u vidu zagrevanja u izoleti, infuzione terapije, kiseonične terapije…
Nizak Apgar skor se u nekim situacijama može očekivati:
– ako je porođaj znatno pre termina (preterminska novorođenčad imaju niži tonus, mogu imati nezrela pluća, što im otežava disanje)
– u slučaju porođaja uz primenu neke od anestezioloških tehnika (lekovi primenjeni kod majke putem krvi dospevaju i do fetusa, pa mogu izazvati laku depresiju nakon rođenja, što može da utiče na ocenu, posebno u prvom minutu)
– kod produženih, teških porođaja (zamoreno novorođenče)
– kod novorođenčadi iz visokorizičnih trudnoća
Važno je napomenuti da Apgar skor nije osmišljen da bi se predvidelo zdravstveno stanje deteta kasnije u životu (većina dece sa izuzetno niskim Apgar skorom nemaju posledice kasnije u životu).
Tabelarni prikaz možete pogledati klikom na link: Апгар скор

Prva nega novorođenčeta

Prema definiciji SZO, novorođenče je svako dete rođeno posle 28. nedelje trudnoće. Može biti:
• zrelo doneseno dete koje se rodi između 37. i 42. nedelje trudnoće
• prevremeno rođeno dete (nezrelo, nedoneseno, nedonošče) rođeno pre navršene 37. nedelje trudnoće
• preneseno (posleterminsko) dete koje se rodi posle navršene 42. nedelje gestacije
• „novorođenče male telesne mase“ svako novorođenče koje se rodi s telesnom masom od 2500 g bez obzira na gestacijsku starost

Prema periodizaciji dečijeg uzrasta, novorođenče je i dete u prvih mesec dana života (28. dana)

Nega novorođenčeta se deli na:

1. Neposrednu ( u porodilištu) = prva nega novorođenčeta
2. Negu na odeljenju neonatologije

Principi rada na neonatologiji:

-Zdravstveni radnici (pedijatrijska sestra i pedijatar neonatolog) koji rade na odeljenju za novorođenčad strogo moraju da se pridržavaju određenih principa:
-Zdrava novorođenčad moraju biti odvojena u posebnim sobama od ostale dece, sestra ne sme istovremeno da neguje i bolesnu decu
-Novorođenče koje je rođeno izvan porodilišta ne sme se primati u odeljenje za novorođenčad bez predhodne izolacije od sedam dana
-Ako novorođenče ima neku infekciju, epidemični proliv, treba ga odmah izolovati od zdrave dece
-Svako dete mora da ima poseban pribor za negu, izuzev vage koja se pre i nakon svakog merenja dezinfikuje i prekrije čistom pelenom. Novorođenče se ne sme kupati u zajedničkoj kadici već pod mlazom tekuće vode.
-Lekar i sestra moraju prati ruke tekućom vodom i dezinfikovati pre i nakon svakog kontakta sa novorođenčetom. Takođe je potrebno da nose masku koju nekoliko puta u toku rada treba da promene.
-Za pranje ruku uvek mora biti tople i tekuće hladne vode. Slavine se ne smeju otvarati rukom već laktom.
-Prostor za jedno novorođenče ne sme biti manji od 7,3m2 površine poda, a u jednoj sobi ne sme biti više od 12 novorođenčadi.
-Jedna pedijatrijska sestra ne sme negovati više od 12 novorođenčadi.

Više o prvoj nezi novorođenčeta pogledajte klikom na link za Power Point prezentaciju: Новорођенче (neonatus)

Antropometrija u pedijatriji

Šta je uopšte antropometrija?

Antropometrija (somatometrija) je metoda merenja čovekovog tela, odnosno pojedinih delova tela, kojom se kvantitativo određuju morfološke osobine i sagledava objektivna slika stanja rasta ispitivane osobe. Dva su cilja antropometrijskih merenja:

Merenje u praktične svrhe:

• sticanje objektivne predstave o stanju telesnog razvitka ispitivane osobe, čemu naročito doprinosi međusobno poređenje pojedinih izmerenih antropometrijskih mera
• sagledavanje napretka, odnono nazadovanja određenih antropometrijskih mera (poređenjem podataka uzastopnih merenja sprovedenih u odgovarajućim vremenskim razmacima, mogu se realno pratiti: tok fizičkog razvoja deteta ili adolescenta, uticaj pojedinih oblika telesnog vežbanja na morfološke karakteristike jedinke, ili sagledati morfološke promene uslovljene nastajanjem ili lečenjem povreda, oštećenja i oboljenja pojedinih segmenata tela)

Merenje i obrada podataka na većim grupama ispitanika:

• longitudinalno istraživanje (praćenje i merenje iste grupe osoba tokom niza godina)
• stiče se uvid u dinamiku razvoja dece i omladine u određenim životnim uslovima

Antropometrija u pedijatriji

Optimalni rast deteta je jedan od najpouzdanijih pokazatelja:

1. dobrog zdravstvenog stanja deteta

2. odgovarajuće ishrane

3. povoljnog psihoemocionalnog okruženja

 

Faktori koji utiču na rast, razvoj i zdravlje deteta

• Unutrašnji (oni koji se nalaze u detetu):
  a) genetski faktori – prenose se oplodnim ćelijama roditelja; oni su od izuzetnog značaja, mada ih je teško utvrditi;
  b) endokrini faktori – celokupan sistem žlezda s unutrašnjim lučenjem, koji neposredno ili međusobnom povezanošću utiče na rast i razvoj; hipofiza ima središnje mesto jer luči poseban hormon rasta i time utiče neposredno na rast i razvoj, a luči i hormone koji deluju posredno, preko tireoideje, nadbubrega i polnih žlezda;
  c) nervni faktori – nalaze se u hipotalamusu i u okolini hipofize. Njihov uticaj na psihofizički razvoj deteta je, takođe, veoma veliki.
• Spoljašnji faktori su mnogobrojni i posebno značajni, jer se na njih može uspešno delovati. Oni mogu da budu:
  a) mikrobski – razna oboljenja izazvana mikroorganizmima, koja dovode do smanjenja imunološke otpornosti deteta i ponovnih oboljenja, što sve ima za posledicu, pored ostalog i psihofizičko zaostajanje;
  b) socijalni – koji su takođe vrlo uticajni. Sredina u kojoj dete živi, zapuštenost, nepravilna ishrana, neuravnotežena porodična sredina, kao i materijalne mogućnosti porodice i društva imaju veliki značaj za zdravlje, rast i razvoj dece;
  c) higijenski uslovi života – nega deteta, uslovi stanovanja, vlaga, nedovoljan boravak na suncu i vazduhu, način oblačenja, prehlade, pretopljavanje i drugo;
  d) elementarni i klimatski faktori – klima, godišnje doba, promene vremenskih prilika, kraj u kojem dete živi;
  e) mentalno-higijenski – posebne konstitucije i dijateze (neurotička, alergična i eksudativna deca), rad s decom i njihova aktivnost i učenje, fizičke vežbe, mentalne anoreksije i povraćanja, nesposobnost prilagođavanja i dr.

Za praćenje rasta  dece koriste se određeni pokazatelji:

1.Telesna dužina (visina)

2.Telesna masa (težina)

3.Obim glave

4.Obim grudnog koša

5.Debljina kožnih nabora

6.Rast mlečnih i stalnih zuba

7.Razvoj puberteta (sekundarnih seksualnih karakteristika)

Pojedinačne pokazatelje za praćenje rasta i razvoja, pogledajte kroz Power Point prezentaciju  Antropometrija u pedijatriji

Ustanove za zdravstvenu zaštitu dece

Zdravstvena zaštita je skup mera prevencije, lečenja i vođenja bolesti, povreda i stanja, koju sprovode zdravstveni radnici  i drugi profesionalci. Ona obuhvata sprovođenje mera za:

• očuvanje i unapređenje zdravlja građana
• sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja
• blagovremeno i efikasno lečenje
• rehabilitaciju

Zdravstvena delatnost je aktivnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu savremene zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba.

Prava i obaveze građana u zdravstvenoj zaštiti

Građani imaju pravo na

• zdravstvenu zaštitu
• mogućnost ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa zdravlja

Građani su dužni

• da vode brigu o sopstvenu zdravlju i zdravlju svoje dece
• da pruže prvu pomoć u skladu sa svojim znanjem i mogućnostima
• da učestvuju u zdravstveno-preventivnim delatnostima
• da ne ugrožavaju zdravlje drugih osoba

Načela zdravstvene zaštite:

1. Pravičnost
2. Pristupačnost
3. Neprekidnost
4. Sveobuhvatnost
5. Efikasnost
6. Kontinuirano unapređenje kvaliteta

Više o specifičnostima zdravstvene zaštite dece pogledajte kroz Power Point prezentaciju Установе за здравствену заштиту деце

Šta je EKG

Elektrokardiogram je zapis na traci koji proizvodi elektrokardiograf, uređaj koji beleži električnu aktivnost srca u vremenu. Analiza različitih talasa i vektora dovodi do značajnih podataka u dijagnostici bolesti.  To je standardna, neinvazivna dijagnostička metoda.

Otkud električna aktivnost srca?

U ljudskom srcu teku struje, ali jonske struje. Joni su naelektrisane čestice. Postoje pozitivni i negativni joni. Njihovo kretanje stvara elektromagnetno polje i indukuje struje koje se registruju na površini tela, na koži. Srcem prolazi srčani impuls koji se širi u tkiva oko srca. Mali deo tih struja dolazi do kože, gde izaziva razlike potencijale, koje beleže elektrode postavljene na kožu. EKG je u stvari precizan Galvanometar koji meri potencijale sa površine tela. Ti potencijali potiču od ćelija u srcu. U srcu postoje ćelije koje stvaraju impulse i sprovode ih (sinusni čvor, AV čvor, Hisov snop) i ćelije koje se kontrahuju (kardiomiociti). Kod zdravog srca, vodič srčanog ritma je sinusni čvor, ćelije sinusnog čvora poznate kao P ćelije, imaju sposobnost spontane dijastolne depolarizacije i tako izazivaju depolarizaciju susednih ćelija koja se širi kroz miokard. Frekvencija sinusnog čvora je najveća u srcu i ćelije sinusnog čvora nameću svoju frekvenciju ostalim ćelijama. EKG je aparat koji može da snimi samo potencijale koji potiču od kardiomiocita, mišićnih ćelija u srcu

Aparat

Ekg snima 12 odvoda koji predstavljaju razliku električnih potencijala između elektroda postavljenih na telo. Odvode možemo podeliti u tri grupe:

1. Standardne odvode (DI, DII, DIII)
2. Unipolarne odvode (aVR, aVL, aVF)
3. Prekordijalne odvode (V1, V2, V3, V4, V5, V6)

Izgled krivulje (zapisa)

EKG zdrave osobe sastoji se od P-talasa, QRS-kompleksa (kompleks se sastoji od Q-, R- i S-talasa) i T-talasa. U suštini postoje talasi i zupci. Talasi su P talas i T talas. Oni mogu biti pozitivni, negativni i bifazični. Zupci su Q zubac koji može biti samo negativan (ne postoji pozitivno Q), R zubac koji je samo pozitivan (ne postoji negativno R) i S zubac koji je samo negativan (ne postoji pozitivno S). Tip zubca se određuje na osnovu R zupca (koji je uvek pozitivan). Ako je negativni zubac pre pozitivnog R to je Q. Ako se negativni zubac nalazi posle R onda je to S zubac. Inače u normalnom QRS kompleksu ne postoji više od jednog pozitivnog zubca (R zubca). Drugi R zubci ukoliko postoje (to su uglavnom patolška stanja) označavaju se sa R’ (prim). Ukoliko postoji samo jedan negativan zubac, a nema pozitivnog R zubca, ne zna se da li je to S i Q zubac, pa se nazivan QS zubcem ili kompleksom.

Indikacije

• U cilju otkrivanja poremećaja srčanog ritma i sprovođenja (aritmije)
• Prisustva pejsmejkera
• Postavljanja dijagnoze srčanog udara ili otkrivanja znakova prethodnog srčanog udara
• Predstavlja rutinski postupak na sistematskim pregledima ili na pregledu lekara opšte prakse

Način izvođenja

Tokom pregleda, pacijent leži na krevetu, elektrode se postavljaju na grudni koš i zglobove ruku i nogu. Jako je važno da tokom pregleda pacijent bude miran, da ne govori, jer to može uticati na rezultate, i da se sa ruku skine sat ili nakit. Sam pregled ne zahteva nikakvu pripremu, ali ako uzimate neku terapiju, o tome obavestite lekara jer pojedini lekovi mogu uticati na rezultate. Odmah posle vraćate se uobičajenim aktivnostima.

 

Svetski Dan Planete Zemlje – 22. april

Dan planete Zemlje, obeležava se svake godine širom sveta različitim manifestacijama i akcijama. One imaju za cilj da skrenu pažnju javnosti na značaj očuvanja životne sredine i da dovedu do promene ekološke svesti. Prvi put je obeležan 22. aprila 1970. godine u SAD-u. Ovaj datum je službeno i prihvaćen kao Dan planete na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini 1992. god. u Rio de Žaneiru. Na toj Konferenciji je prisustvovao veliki broj predstavnika vlada, kada je i usaglašen dugoročni program za promociju održivog razvojaplanete Zemlje.

Ekološki problemi na našoj planeti danas su mnogo veći nego pre 41 godinu kada je počelo obeležavanje ovog dana. Ako čovek ne posveti potrebnu pažnju očuvanju i zaštiti životne sredine i održivog razvoja, ako i dalje nastavi sa neodgovornim ponašanjem, doći će u situaciji da se zatrpa i uguši u sopstvenim otpadnim materijama. S jedna strane sve veće količine otpada u životnoj sredini, a s druge strane neracionalno korišćenje prirodnih bogatstava prete da ljudski rod doživi samouništenje.

Povećanje broja stanovnika na Zemlji i industrijalizacija dovele su do zagađenja vazduha, zemlje i vode. Sve veći problem su i nehigijenske divlje deponije. Poslednjih stotinak godina planeta Zemlja doživela je veće zagađenje nego milionima godina unazad. Neodgovorno ljudsko ponašanje dovelo je do klimatskih promena, do efekta staklene bašte, do globalnog zagrevanja, do nestajanja mnogih biljnih i životinjskih vrsta sa lica Zemlje.

 

Pogledajte prošlogodišnji govor glumca Harison Forda na „Global Climate Action Summit“ o problemu zagađenja zemlje i njenom postepenom uništenju https://www.youtube.com/watch?v=99AwWQ-M2_M

Svetski dan posvećen osobama sa Daunovim sindromom

Krvne grupe

Formulacija „Krvna grupa“ podrazumeva opis karakteristika crvenih krvnih zrnaca kod osoba. Dve najvažnije klasifikacije su ABO i Rh faktor.

Krv se deli na 4 krvne grupe,u zavisnosti da li u eritrocitima postoje određeni proteini.To su grupe:

A – Hemijske analize su dokazale da nosioci krvne grupe A imaju u membranama eritrocita specifičan protein aglutinogen A (antigen A) i aglutinin anti B

B – Krv krvne grupe B sadrži aglutinogen B na eritrocitima i aglutinin anti A

AB – Krv krvne grupe AB sadrži oba proteina, a aglutinin ne sadrži

O (nulta) – Krv nulte krvne grupe ne sadrži ni jedan od ta dva proteina, ali sadrži aglutinin anti A i anti B

Posledica ove pojave je ta da krv krvne grupe O ne može da prima krv krvnih grupa A,B i AB nego samo svoje krvne grupe,a nosilac krvne grupe AB ne može da daje krv krvnim grupama A,B i O,jer one ne poseduju oba proteina.Stoga,za O grupu se kaže da je univerzalni davalac(zato što krv bilo koje krvne grupe može da primi krv O grupe),a za grupu AB se kaže da je univerzalni primalac. Kad se krv krvne grupe A da nekom ko nema taj protein, ali zato u krvnoj plazmi ima istorodno antitelo (aglutinin anti-A) doći će do aglutinacije (slepljivanja eritrocita)

Rh faktor

Pored podele na ABO grupe, postoji i rezus faktor (Rh faktor), koji je dobio naziv po Rezus majmunu kod koga je i prvi put otkriven. Svi ljudi se dele na:

Rh⁺ (rh pozitivne) – stvaraju rezus protein

Rh^– (rh negativne) – ne stvaraju.

Pri transfuziji, pored ABO grupa, pazi se i na ovaj faktor. Tako da je O^– krvna grupa najuniverzalniji davalac jer, pored toga što ne sadrži ni jedan od dva aglutinogena, ona ne sadrži ni rezus protein. Shodno tome, AB⁺ krvna grupa je najuniverzalniji primalac, jer sadrži sva tri proteina.

Kod trudnoće, Rh faktor se nasleđuje. Ako je majka Rh^–, postoji šansa od 50% do 100% da će dete biti Rh⁺ (pod uslovom da je otac Rh⁺). Tokom porođaja, fetusna krv može da dođe u kontakt sa krvlju iz placente i kada reaguju, može da se pokrene stvaranje imunog odgovora kod majke. Majka će posle porođaja neminovno stvoriti antitela i trajno će doći do promene imuniteta. Ovakva situacija se sada medicinski rešava.

Određivanje krvne grupe i Rh faktora spada u hematološke analize. Vrši se pre davanja transfuzije krvi (bez obzira koje su indikacije za njenu primenu), pre hirurških procedura, u cilju određivanja krvnog srodstva, pre ili tokom trudnoće u cilju određivanja rizika od nastanka Rh inkompatibilnosti sa plodom. Uzorak krvi se može uzeti iz vene na ruci, prsta ili pete (za decu).

1. DECEMBAR – SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE