Posted in Zdravstvena nega II

Biohemijske analize krvi

Veliku grupu različitih krvnih analiza jednom rečju zovemo biohemijske analize krvi. Uzima se venska krv, vakutajner sistemom u količini od 7-10ml, u vakutajner epruvete sa crvenim čepom. Za većinu biohemijskih analiza potrebno je da krv koaguliše kako bi se dobio serum u kome se najveći broj analiza rade, taka da se ne koristi antikoagulantno sredstvo.

Po grupama, sistema organa čija se funkcija ispituje, delimo ih na:

  1. Hepatogram
  2. Lipidogram
  3. Jonogram
  4. Renogram
  5. Metabolizam šećera
  6. Metabolizam gvožđa
  7. Belančevine

Hepatogram – pregled jetre u okviru kojeg se radi sledeći parametri:

  1. TRANSAMINAZE – jetrini enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. Pored jetre u visokim koncentracijama se nalaze u mišićima i mozgu. Određivanje aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre (akutne infekcije, toksična oštećenja, ciroza ili rak), srca i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti  pankreasa i mišića. Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT). Povišene vrednosti transaminaza ukazuju na: infarkt miokarda, mišićnu distrofiju ili bolest jetre (hepatitisi, opstruktivna žutica, ciroza jetre).
  2. BILIRUBIN – (ukupni i direktni)  je produkt razgradnje hemoglobina. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života eritrocita u krvi). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza). Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutica.
  3. ALKALNA FOSFATAZA – enzim najviše prisutan u jetri, epitelu tankog creva, kostima, bubrežnim tubulima. Povišene vrednosti ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre.

 

Lipidogram – Prvenstveno se radi kod kardiovaskularnih bolesnika. U okviru lipidograma se određuju sledeći parametri:

Poremećaj metabolizma masti (lipida) u krvi povećava rizik za nastanak ateroskleroze koja ugrožava funkciju vitalnih organa (srce, mozak, jetra, bubrezi). Procenjuje se na osnovu koncetracija holesterola i triglicerida u plazmi.

  1. HOLESTEROL – Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona i funkcije jetre i bubrega. Povišen je kod ishrane bogate mastima, u početnoj fazi hepatitisa, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti. Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi), pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde. Postoje dve vrste holesterola:
  2. HDL-holesterol – ima protektivnu ulogu (tzv. „dobar holesterol“). Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove. I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar).
  3. LDL holesterol – ili ″loš holesterol″ i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za aterosklerozu. Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
  4. TRIGLICERIDI – Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i sintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u cirkulaciju I stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti.
  5. SRČANI ENZIMICPK (kreatinin fosfo kinaza) ili CK-MB (MB izoenzim kreatin kinaze) i  LDH (laktat dehidrogenaza) – povišeni su  kod  oštećenja srčanog mišića, nastalog kao posledica infarkta miokarda

Jonogram (određivanje elektrolitnog statusa)

Elektroliti se proveravaju kod prekomerne diureze, povraćanja, dijareje, krvarenja, zapaljenja pankreasa, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane, dijabetične acidoze.

  1. kalijum
  2. natrijum – utiče na raspodelu tečnosti u organizmu.
  3. hlor – neorganski anjon. Važan za acidobaznu ravnotežuorganizma.
  4. magnezijum – međućelijski elektrolit. Važan posrednik između mišića i nerava, i za pravilan rad srca i krvnih sudova.
  5. fosfor – pod uticajem je paraštitaste žlezde, ishrane, funkcije organa za varenje i bubrega i metabolizma kostiju
  6. kalcijum   – zavisi od rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem a pre svega paraštitastih žlezda, od unosa namirnica koje sadrže kalcijum i od stanja organa za varenje i bubrega.

Renogram –ispitivanje funkcije bubrega. U okviru njega se rade sledeći parametri:

  1. UREA – krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće. Azotemija ili uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće. Povišen je kod osoba sa smanjenom funkcijom bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod povećane razgradnje proteina u organizmu (nekroza) i kod povreda.Snižena je kod dugotrajnog gladovanja i težih oštećenja jetre.
  2. KREATININ – nastaje metabolisanjem kreatina i izlučuje se filtriranjem kroz glomerule bubrega. Njegova koncetracija nam indirektno ukazuje o funkcionisanju bubrega. Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja bubrega.
  3. MOKRAĆNA KISELINA – proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice. Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima).

METABOLIZAM ŠEĆERA – ove analize nam prvenstveno govore o stanju endokrinog pankreasa (žlezda sa dvojakim lučenjem)

  1. GLUKOZA – pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Povišena koncentracija glukoze – hiperglikemija javlja se kod:  diabetes mellitusa, teških opekotina, šoka, stanja sa povišenim adrenalinom. Snižena koncentracija glukoze – hipoglikemija javlja se kod: adenoma i karcinoma pankreasa, kod poremećaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.
  2. C PEPTID  – bitan je za sintezu i funkcionalnost insulina. Indikator je unutrašnjih insulinskih rezervi kod pacijenata sa dijabetes melitusom.
  3. INSULIN – uloga insulina je smanjenje koncentracije glukoze u krvi. Povećan nivo glukoze u krvi je signal za lučenje insulina. Insulin tada ubrzava transport glukoze u ćelije jetre, mišića i masnog tkiva i utiče na dalji metabolizam glukoze.
  4. OGTT (TEST OPTEREĆENJA GLUKOZOM) – je test kojim se ispituje metabolizam ugljenih hidrata (šećera), pomoću kojeg se može prepoznati rani stadijum dijabetesa. Koncetracija glukoze je, nakon opterećenja organizma glukozom (OGTT), povišena i testu se određuje vreme za koje će koncetracija glukoze pasti na normalu. Ovaj test oponaša normalno uzimanje hrane pod standardnim uslovima.
  5. HbA1C – („tromesečni šećer“) glikozilirani hemoglobin – koji je u korelaciji sa prosečnim nivoom glukoze u krvi  u poslednja 3 meseca. Samim tim daje mnogo pouzdanije informacije o regulaciji glikemije nego pojedinačno određivanje šećera.

 METABOLIZAM GVOŽĐA

Gvožđe je jedan od osnovnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo hemoglobina, mioglobina i mnogih enzima. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem, jetra, slezina, koštana srž i bubrezi. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži.

BELANČEVINE

  1. PROTEINI – gradivni materijal čovečijeg tela. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene. Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina, a složeni proteini pored svoje proteinske strukture sadrže i tzv. neproteinsku ili prostetičnu grupu. Funkcija pojedinih proteina može biti: održavanje osmotskog pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska, transportna, hormonska itd. Povećana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, mijeloma i hroničnih bolesti (ciroza jetre, SLE, sarkom, kronične upale). Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina ili povećanog katabolizma proteina (hipertireoza, diabetes melitus, nefroza, malapsorpcija), kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.
  2. ALBUMINI – protein koji se sintetše u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu. Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom), bolesti jetre, opekotina i enteritisa.
  3. CRP – C reaktivni protein, pokazatelj bakterijskog zapaljenja u organizmu.  
  4. RF – bitan u reumatskim bolestima, posebno kod reumatoidnog artritisa.
  5. IMUNOGLOBULINI su produkti B ćelija. Postoji pet osnovnih klasa: 
  6. IgG – Ima značajno antivirusno i antibakterijsko dejstvo.
       – IgA – posebno efikasna antitela u obezbeđivanju antimikrobne zaštite različitih sluzokoža.
       – IgM – To je antitelo koje aktivisane B ćelije prvo stvaraju u primarnim odgovorima antitela.
       – IgE – sadrži klasična anafilaktična antitela značajna za reakciju preosetljivosti tipa I (alergijska reakcija).
       – C3c i C4 – komponentne komplementa. Imaju ulogu u procesu inflamacije.

htb1mp_sgvxxxxaoxvxxq6xxfxxxj red-top-tubes-plain

index

 

 

Advertisements

Autor:

Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren Albert Ajnštajn

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s