Prokrastinacija – Odlaganje obaveza

Poslovica kaže: „Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra.“

Ipak, sve češće smo svedoci obrnute situacije – „Sve što možeš danas, ti ostavi za sutra.“ Mnoštvo ljudi svakodnevno odlaže ili izbegava svoje obaveze. Izgovori i opravdanja su brojni, a rezultati izostaju.

Šta kaže psihologija?

Prokrastinacija (lat. procrastinatus) je oblik ljudskog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija, obaveza i zadataka za kasnije.

Ona podrazumeva filozofiju „ostavi za sutra“ praćenu iracionalnom idejom da će odložene obaveze sutradan biti manje neprijatne. U psihologiji se često pominje kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošću povezanom sa otpočinjanjem ili završavanjem posla.

Najčešći razlog za odlaganje obaveza, jeste strah od neuspeha. Ljudi se plaše da neće uspeti da ostvare željeni cilj, pa zato konstantno odlažu obaveze. Ponekad je i razlog to što imamo previsoka očekivanja, pa ne želimo nešto da započinjemo,osim ukoliko nismo u potpunosti sigurni da će sve ispasti tačno onako kako smo mi zamislili. Postoje i oni slučajevi u kojima pojedinci jednostavno ne žele da izvrše neki zadatak i zato ga odlažu u nedogled

Prokrastinacija može dovesti do stresa, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue. Hronična prokrastinacija može biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja (može dovesti i do kliničke depresije).

 

Odlaganje obaveza u dečijem uzrastu

Nova istraživanja pokazuju da su deca, koja su sklona odlaganju obaveza mnogo kreativnija od ostalih, ali ispoljavaju i veći stepen buntovništva prema autoritetu (roditeljima na prvom mestu). Deca koja aktivno odlažu obaveze pokazuju određeni stepen samostalnosti, autonomije i samopouzdanja,  jer su svesna rizika koje nosi  pritisku u poslednji čas, ali se ipak svesno odlučuju na to. Neki psiholozi čak navode da to može da bude dobra stvar, jer stimuliše kreativnost i omogućava da se bavimo s više zadataka u isto vreme. 

I dok se „borite“ sa svojim kreativnim, samostalnim i buntovnim klincem (decom, učenicima, prijateljima…samim sobom) klikom na link možete pogledati priču u slici na temu prokrastinacije.

https://storybird.com/books/purf9w9xh7/?token=3y7zy94zfw

 

Advertisements
Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Multimedijalna prezentacija

Multimedija je bilo koja kombinacija:

  • Teksta
  • Grafike
  • Zvuka
  • Animacije
  • Videa

Multimedije karakteriše multimedijalni doživljaj, koji je višestruk, simultan i vrlo snažan. Ovakav doživljaj se objašnjava kao protok informacija između izvođača i publike. Pojam multimeije se susreće u svetu zabave (muzike, video i računarskih igrica…) ali i u telekomunikacijama, svetu računara, medicini (zdravstveno vaspitnom radu), nastavi…

Smatra se da je multimedija postala fenomen savremenog društva, koji možemo posmatrati kao papir, vazduh, elektromagnetsko polje, i putem kojih se prenose informacije, ali i kao sredstvo u procesu interakcije čoveka sa okruženjem. Ako se podaci, koji se unose u medi,j posmatraju kao energija koja ispunjava  prostor i vreme, onda  čovek taj „signal“ može da uoči svojim čulima. Danas su multimedijalne prezentacije sastavni deo života. Na to je uticao razvoj:
-Softvera
-Hardvera
-Personalnih računara
-Globalne računarske mreže (interneta)
Multimedija se stvara putem računara ili nekog drugog elektronskog uređaja.

Prednosti multimedijalne prezentacije

  • Veća zainteresovanost i aktivnost učesnika
  • Podstiče se kreativnost i istraživanje
  • Sadržaj se slikovito prikazuje, pa se lakše pamti
  • Učestvuje više čula u saznavanju
  • Sadržaj se iznosi pregledno i dinamično

Na sledećem linku možete pogledati odličnu multimedijalnu prezentaciju o ćelijama u ljudskom organizmu. Spoj  grafike, muzike i animacije uvodi vas u jedan neverovatan mikroskopski svet.

Uživajte  https://www.youtube.com/watch?v=gFuEo2ccTPA

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Plakat kao zdravstveno vaspitno sredstvo

Plakat je saopštenje za javnost velikog formata. Predstavlja pisano, crtano, grafički uređeno i umnoženo obaveštenje, istaknuto na javnim mestima.

Plakat, danas možemo posmatrati kao deo svakodnevnice, kao umetničko delo a i kao didaktičko-metodičko sredstvo u nastavi koje se koristi u svrhe prezentovanja određenih sadržaja. Osnovna namena svakog plakata je prenos informacija različitog karaktera, tako da poruka plakata mora biti jasna, razumljiva i lako čitljiva.

Plakat predstavlja  omiljeno sredstvo zdravstvene, ekonomske i političke propagande, a naročito je pogodan za reklamiranje proizvoda široke potrošnje. Plakat doprinosi sticanju popularnosti, pa je kao takav, svakodnevni dodatak novinskoj, radio i internet propagandi.

Ističe se na javnom mestu u cilju:

  • zdravstveno vaspitnog prosvećivanja
  • reklame nekog proizvoda ili usluge
  • najave priredbe ili neke mere koje će se preduzeti
  • propaganda političke poruke, partije

Poruka plakata se mora jasno uočiti, lako shvatiti i a sama poruka odmah razumeti. To znači da plakat treba da bude iskristalisana poruka, sažeta u jednu likovno-propagandnu ideju, koja se brzo zapaža, razume i pamti. Funkcija plakata je da već na prvi pogled ukaže prolazniku na sadržaj poruke. Plakati su zbog toga oblikovani upadljivo i koriste tipografiju i slikovni materijal tako da željeni iskaz bude uočljiv jasno i razgovetno. Plakatu je sličan poster koji se međutim koristi u većini slučajeva u privatnoj sferi kao dekoracija.

Istorijski razvoj

Kao medijum širokog delovanja razvoj plakata je tesno povezan sa nastankom različitih postupaka štamparske tehnike. Tako su prvi plakati sa slikama slično lecima  nastali pri kraju 15. veka kada su na raspolaganju stajali drvorez i štampanje knjiga kao raspoložive tehnike umnožavanja. Do 19. veka bio je preovlađujući pisani plakat koji je urađen jedino sredstvima kao što su pisana slova, podvlačenje, razmaknuta, podebljana slova i slično. I danas su plakati koji koriste samo slova uobičajni i efektni. Ali pronalaskom litografije krajem 18. veka stvoren je postupak kojim su slike mogle jednostavno da se integrišu tako da se sve više širio plakat sa slikom.

Praksa da umetnici i primenjeni grafičari oblikuju plakat započela je međutim tek 1860-ih godina kada je u Parizu Žil Šere počeo da koristi litograiju u oblikovanju plakata i pravio dekorativne reklamne plakate na primer za operete u velikim tiražima. Od 1866. proizvodio je otiske u tri boje. Naročito se slikar i grafičar Anri de Tuluz-Lotrek isticao u vremenu koje je usledilo kreacijama koje je stvarao za tačke u Mulen ružu kao i za pojedinačne izvođače i igračice.

Glavne karakteristike dobrog plakata:

  1. Sastoji od slova i slike
  2. Ističe se na javnom mestu
  3. Mora biti atraktivan kako bi skrenuo pažnju (veličina, žive boje, upečatljive fotografije, slike)
  4. Štampa se samo sa jedne strane papira
  5. Željena poruka mora da bude jasno uočljiva
  6. Jednostavan za transport i postavljanje

Dobar plakat:

  • Skreće pažnju
  • Informiše
  • Upozorava
  • Podseća

Plakat kao zdravstveno vaspitno sredstvo

Zdravstveno vaspitna sredstva delimo na:

I.OČIGLEDNA zdravstveno vaspitna sredstva

  1. Zdravstvene izložbe
  2. Slike
    – Pokretne (film, kompjuter…)
    – Nepokretne (fotografija, crtež, pano…)
  3. Štampana srestva (plakat, letak, knjiga…)
  4. Prenošenje žive reči

II.Sredstva MASOVNIH INFORMACIJA

III.SAVREMENA zdravstveno vaspitna sredstva

Glavne karakteristike jednog štampanog vaspitnog sredstva su:

  1. Očigledna = vizuelna sredstva
  2. Obuhvataju:štampani materijal i radove
  3. Najbrojnija
  4. Najčešće u upotrebi
  5. Puno znanja i truda treba uložiti u njihovu izradu
Priprema za izradu plakata se sastoji u sledećim koracima:
1. Određivanje autora ili grupe autora (timski rad) za izradu plakata
2.Prikupljanje i sortiranje materijala na zadanu temu
3.Odabir suštinskih, ključnih elemenata za sadržaj plakata
4.Određivanje skice izgleda plakata-strukture

Kako napraviti plakat sa zdravstveno vaspitnom temom, dalje možete  pogledati klikom na link Izrada plakata – rad u grupi

Još jednom da ponovimo, u kratkim crtama, kako se pripremamo za pravljenje plakata. Pogledajte prezentaciju u vidu stripa https://www.pixton.com/comic-strip/kqzvvuv4

 

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta.
Širom sveta, hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja su narušena ljudska prava. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici.

Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja.
Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji: u najvećem broju slučajeva (67%) depresije su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često završavaju se samoubistvom.

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Depresija

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaji).  Sama reč depresija potiče od latinske reči „deprimere“ što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini.

Depresija je mentalno stanje koje se karakteriše dugotrajnim osećanjima potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja duboke praznine. Motivacija depresivne osobe je na nuli, samopouzdanja nema. Depresivno raspoloženje karakteriše i  povlačenje osobe u sebe, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, usporeni misaoni tok. Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.

 

Depresivni poremećaji podeljeni su (po međunarodnoj klasifikaciji bolesti) na:

1. Depresivnu epizodu

Različitog intenziteta i kvaliteta – sa somatskim i psihotičnim simptomima. Depresivne epizode se dele na:

  1. Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima – često se teško prepozna i dijagnostifikuje. Najčešće se radi o teškoj depresiji sa psihotičnim simptomima (sumanute ideje i halucinacije, koje mogu, ali ne moraju biti u skladu sa osnovnim raspoloženjem). U kliničkoj slici  se viđaju i  poremećaji psihomotorike: agitacija ili retardacija, osećanje krivice i suicidalne ideje i tendencije. Ovaj oblik depresije izaziva diferencijalno dijagnostičke probleme, naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što, nažalost, u praksi često dovodi do neadekvatnog lečenja.
  2. Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – Dve trećine svih suicida izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređenju sa opštom populacijom četiri puta. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su:
  • Anksioznost
  • Agitacija
  • Panični napadi
  • Insomnija
  • Loša koncentracija i često prateći osećaj bezvrednosti
  • Osećaj beznađa i bespomoćnosti
  • Zloupotreba PAS (psiho-aktivnih supstanci)

 

2. Rekurentni depresivni poremećaj

Koji podrazumeva najmanje dve depresivne epizode koje razdvaja interval bez simptoma u trajanju od dva meseca

3. Perzistentni depresivni poremećaj – Distimiju

Bukvalni prevod distimije je „loše raspoloženje“, to je hronična depresija, koju  karakteriše dugoročno depresivno raspoloženje. Simptomi  mogu trajati duži vremenski period, dve godine i više, a najčešće se javljju u adolescenciji

4. Bipolarna depresija

Oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada će biti dijagnostikovano bipolarno oboljenje (manično-depresivna psihoza)

Etiologija – uzroci nastanka i faktori rizika:

  • Osobe koje su imale bolna iskustva, doživele degradaciju, poniženje, sramotu ili su doživele neki gubitak
  • Negativna osećanja nastala kao rezultat razočarenja ili gubitaka u detinjstvu. Ponavljanje iskustva iz detinjstva i nesvesna ranjivost predstavljaju osnovu za depresiju
  • Loša regulacija samopoštovanja, bes usmeren ka sebi
  • Iskustvo izdaje, prevare i laži
  • Nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline
  • Nasledni faktori,  takođe igraju veoma važnu ulogu u pojavi depresije
  • Biološki faktori, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime

Dijagnoza

Ispravna dijagnoza neophodna je za dobar  plan lečenja. Pored poznavanja psihopatologije i dijagnostičkih kriterijuma, lekar treba da sagleda pojavu simptoma u kontekstu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji utiču na nastanak poremećaja ili održavaju njegovo prisustvo. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od pacijenta, kliničke slike, kao i informacija dobijenih od bliskih osoba. Psihijatrijska procena podrazumeva i rutinsku upotrebu skrining instrumenata za detekciju depresivnih simptoma. Jedan od najčešće korišćenih upitnika za otkrivanje simptoma i merenje težine depresivne epizode je upitnik o zdravlju pacijenta (The Patient Health Questionnaire – PHQ-9 ), u pitanju je upitnik samoprocene od 9 pitanja. Ukupni skor od 10 ili više sa velikom verovatnoćom ukazuje da se može postaviti dijagnoza depresivne epizode. Pored toga, ovaj upitnik sadrži i pitanja o eventualnoj suicidalnosti, a jedna od najvećih prednosti je što može biti popunjen i skorovan za vrlo kratko vreme (obično do tri minuta).

Lečenje

Precizno definisanje ishoda antidepresivne terapije i evaluacija njenih efekata značajni su, ne samo za istraživanja, nego i za svakodnevnu kliničku praksu. U okviru razmatranja ishoda antidepresivne terapije koriste se termini: remisija, terapijski odgovor (response), parcijalni terapijski odgovor (partial response), izostanak odgovora na terapiju (nonresponse):

Remisija – podrazumeva stanje bez depresivnih simptoma, tzv. „normalnost“. Cilj lečenja je remisija – potpuno povlačenje simptoma. U kliničkoj praksi remisija bi podrazumevala ne samo odsustvo depresivnih simptoma, nego i oporavak u kontekstu svakodnevnog funkcionisanja.

Terapijski odgovor – najčešće se definiše kao  kao „mnogo bolje i znatno bolje“. Iako se radi o klinički značajnom poboljšanju, kod ovih pacijenata rezidualni simptomi mogu biti veoma izraženi i bitno uticati na socijalno i profesionalno funkcionisanje.

Parcijalni terapijski odgovor – „minimalno poboljšanje“. Kod ovih pacijenata se često savetuje pojačavanje započetog tretmana.

Izostanak odgovora – na primenjenu antidepresivnu terapiju (AD) Kod ovih pacijenata se preporučuje zamena AD.

Toby Allen – Ilustrator koji pati od anksioznoti u knjizi „Mentalne bolesti kao pravi monstrumi“ dočarava kroz crtež i priču neke od najtežih psihičkih oboljenja.

From anxiety to depression to body dismorphic disorder, Toby Allen intended by this artwork particularly to give these intangible mental illnesses some substance and make them appear more manageable as physical entities. “The project originated from imagining my own anxieties as monsters and finding it to be a cathartic and healing process to draw them,” Allen told The Huffington Post. “It made them feel weaker and I was able to look at my own anxiety in a comical way.”

 

Svetska Zdravstvena Organizacija o depresiji

SZO – pokazuje cifre koje jasno ukazuju da će depresija uzrokovati troškove lečenja zbog koji će se verovatno do 2030. godine toliko povećati da će ovo biti najveći teret svih zdravstvenih sistema. Zvaničnici SZO su predvideli da će, u roku od 20 godina, broj pojedinaca obolelih od depresivnog sindroma biti veći nego bilo koji drugi zdravstveni problem. Oko 450 miliona ljudi već pate od nekog mentalnog poremećaja sa invaliditetom, od kojih većina živi u zemljama u razvoju. U bogatim zemljama, isto tako, postoji depresija u razmerama epidemije koja loše utiče na celokupno društvo, a uzrokovana je imigracijom ljudi iz siromašnih zemalja.  Tema Svetskog dana mentalnog zdravlja za 2017. godinu je „Depresija-Hajde da razgovaramo“