Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Depresija

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaji).  Sama reč depresija potiče od latinske reči „deprimere“ što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini.

Depresija je mentalno stanje koje se karakteriše dugotrajnim osećanjima potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja duboke praznine. Motivacija depresivne osobe je na nuli, samopouzdanja nema. Depresivno raspoloženje karakteriše i  povlačenje osobe u sebe, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, usporeni misaoni tok. Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.

 

Depresivni poremećaji podeljeni su (po međunarodnoj klasifikaciji bolesti) na:

1. Depresivnu epizodu

Različitog intenziteta i kvaliteta – sa somatskim i psihotičnim simptomima. Depresivne epizode se dele na:

  1. Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima – često se teško prepozna i dijagnostifikuje. Najčešće se radi o teškoj depresiji sa psihotičnim simptomima (sumanute ideje i halucinacije, koje mogu, ali ne moraju biti u skladu sa osnovnim raspoloženjem). U kliničkoj slici  se viđaju i  poremećaji psihomotorike: agitacija ili retardacija, osećanje krivice i suicidalne ideje i tendencije. Ovaj oblik depresije izaziva diferencijalno dijagnostičke probleme, naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što, nažalost, u praksi često dovodi do neadekvatnog lečenja.
  2. Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – Dve trećine svih suicida izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređenju sa opštom populacijom četiri puta. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su:
  • Anksioznost
  • Agitacija
  • Panični napadi
  • Insomnija
  • Loša koncentracija i često prateći osećaj bezvrednosti
  • Osećaj beznađa i bespomoćnosti
  • Zloupotreba PAS (psiho-aktivnih supstanci)

 

2. Rekurentni depresivni poremećaj

Koji podrazumeva najmanje dve depresivne epizode koje razdvaja interval bez simptoma u trajanju od dva meseca

3. Perzistentni depresivni poremećaj – Distimiju

Bukvalni prevod distimije je „loše raspoloženje“, to je hronična depresija, koju  karakteriše dugoročno depresivno raspoloženje. Simptomi  mogu trajati duži vremenski period, dve godine i više, a najčešće se javljju u adolescenciji

4. Bipolarna depresija

Oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada će biti dijagnostikovano bipolarno oboljenje (manično-depresivna psihoza)

Etiologija – uzroci nastanka i faktori rizika:

  • Osobe koje su imale bolna iskustva, doživele degradaciju, poniženje, sramotu ili su doživele neki gubitak
  • Negativna osećanja nastala kao rezultat razočarenja ili gubitaka u detinjstvu. Ponavljanje iskustva iz detinjstva i nesvesna ranjivost predstavljaju osnovu za depresiju
  • Loša regulacija samopoštovanja, bes usmeren ka sebi
  • Iskustvo izdaje, prevare i laži
  • Nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline
  • Nasledni faktori,  takođe igraju veoma važnu ulogu u pojavi depresije
  • Biološki faktori, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime

Dijagnoza

Ispravna dijagnoza neophodna je za dobar  plan lečenja. Pored poznavanja psihopatologije i dijagnostičkih kriterijuma, lekar treba da sagleda pojavu simptoma u kontekstu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji utiču na nastanak poremećaja ili održavaju njegovo prisustvo. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od pacijenta, kliničke slike, kao i informacija dobijenih od bliskih osoba. Psihijatrijska procena podrazumeva i rutinsku upotrebu skrining instrumenata za detekciju depresivnih simptoma. Jedan od najčešće korišćenih upitnika za otkrivanje simptoma i merenje težine depresivne epizode je upitnik o zdravlju pacijenta (The Patient Health Questionnaire – PHQ-9 ), u pitanju je upitnik samoprocene od 9 pitanja. Ukupni skor od 10 ili više sa velikom verovatnoćom ukazuje da se može postaviti dijagnoza depresivne epizode. Pored toga, ovaj upitnik sadrži i pitanja o eventualnoj suicidalnosti, a jedna od najvećih prednosti je što može biti popunjen i skorovan za vrlo kratko vreme (obično do tri minuta).

Lečenje

Precizno definisanje ishoda antidepresivne terapije i evaluacija njenih efekata značajni su, ne samo za istraživanja, nego i za svakodnevnu kliničku praksu. U okviru razmatranja ishoda antidepresivne terapije koriste se termini: remisija, terapijski odgovor (response), parcijalni terapijski odgovor (partial response), izostanak odgovora na terapiju (nonresponse):

Remisija – podrazumeva stanje bez depresivnih simptoma, tzv. „normalnost“. Cilj lečenja je remisija – potpuno povlačenje simptoma. U kliničkoj praksi remisija bi podrazumevala ne samo odsustvo depresivnih simptoma, nego i oporavak u kontekstu svakodnevnog funkcionisanja.

Terapijski odgovor – najčešće se definiše kao  kao „mnogo bolje i znatno bolje“. Iako se radi o klinički značajnom poboljšanju, kod ovih pacijenata rezidualni simptomi mogu biti veoma izraženi i bitno uticati na socijalno i profesionalno funkcionisanje.

Parcijalni terapijski odgovor – „minimalno poboljšanje“. Kod ovih pacijenata se često savetuje pojačavanje započetog tretmana.

Izostanak odgovora – na primenjenu antidepresivnu terapiju (AD) Kod ovih pacijenata se preporučuje zamena AD.

Toby Allen – Ilustrator koji pati od anksioznoti u knjizi „Mentalne bolesti kao pravi monstrumi“ dočarava kroz crtež i priču neke od najtežih psihičkih oboljenja.

From anxiety to depression to body dismorphic disorder, Toby Allen intended by this artwork particularly to give these intangible mental illnesses some substance and make them appear more manageable as physical entities. “The project originated from imagining my own anxieties as monsters and finding it to be a cathartic and healing process to draw them,” Allen told The Huffington Post. “It made them feel weaker and I was able to look at my own anxiety in a comical way.”

 

Svetska Zdravstvena Organizacija o depresiji

SZO – pokazuje cifre koje jasno ukazuju da će depresija uzrokovati troškove lečenja zbog koji će se verovatno do 2030. godine toliko povećati da će ovo biti najveći teret svih zdravstvenih sistema. Zvaničnici SZO su predvideli da će, u roku od 20 godina, broj pojedinaca obolelih od depresivnog sindroma biti veći nego bilo koji drugi zdravstveni problem. Oko 450 miliona ljudi već pate od nekog mentalnog poremećaja sa invaliditetom, od kojih većina živi u zemljama u razvoju. U bogatim zemljama, isto tako, postoji depresija u razmerama epidemije koja loše utiče na celokupno društvo, a uzrokovana je imigracijom ljudi iz siromašnih zemalja.  Tema Svetskog dana mentalnog zdravlja za 2017. godinu je „Depresija-Hajde da razgovaramo“

Advertisements

Autor:

Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren Albert Ajnštajn

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s