Posted in Некатегоризовано

Prokrastinacija – Odlaganje obaveza

Poslovica kaže: „Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra.“

Ipak, sve češće smo svedoci obrnute situacije – „Sve što možeš danas, ti ostavi za sutra.“ Mnoštvo ljudi svakodnevno odlaže ili izbegava svoje obaveze. Izgovori i opravdanja su brojni, a rezultati izostaju.

Šta kaže psihologija?

Prokrastinacija (lat. procrastinatus) je oblik ljudskog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija, obaveza i zadataka za kasnije.

Ona podrazumeva filozofiju „ostavi za sutra“ praćenu iracionalnom idejom da će odložene obaveze sutradan biti manje neprijatne. U psihologiji se često pominje kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošću povezanom sa otpočinjanjem ili završavanjem posla.

Najčešći razlog za odlaganje obaveza, jeste strah od neuspeha. Ljudi se plaše da neće uspeti da ostvare željeni cilj, pa zato konstantno odlažu obaveze. Ponekad je i razlog to što imamo previsoka očekivanja, pa ne želimo nešto da započinjemo,osim ukoliko nismo u potpunosti sigurni da će sve ispasti tačno onako kako smo mi zamislili. Postoje i oni slučajevi u kojima pojedinci jednostavno ne žele da izvrše neki zadatak i zato ga odlažu u nedogled

Prokrastinacija može dovesti do stresa, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue. Hronična prokrastinacija može biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja (može dovesti i do kliničke depresije).

 

Odlaganje obaveza u dečijem uzrastu

Nova istraživanja pokazuju da su deca, koja su sklona odlaganju obaveza mnogo kreativnija od ostalih, ali ispoljavaju i veći stepen buntovništva prema autoritetu (roditeljima na prvom mestu). Deca koja aktivno odlažu obaveze pokazuju određeni stepen samostalnosti, autonomije i samopouzdanja,  jer su svesna rizika koje nosi  pritisku u poslednji čas, ali se ipak svesno odlučuju na to. Neki psiholozi čak navode da to može da bude dobra stvar, jer stimuliše kreativnost i omogućava da se bavimo s više zadataka u isto vreme. 

I dok se „borite“ sa svojim kreativnim, samostalnim i buntovnim klincem (decom, učenicima, prijateljima…samim sobom) klikom na link možete pogledati priču u slici na temu prokrastinacije.

https://storybird.com/books/purf9w9xh7/?token=3y7zy94zfw

 

Advertisements

Autor:

Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren Albert Ajnštajn

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s