Posted in Urgentna stanja

Povrede – definicija i podela

Povreda (trauma) je nasilno oštećenje tela (organizma), izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora: fizičkih, hemijskih, bioloških i psihičkih. Ako se ljudsko telo sudari sa drugim (živim ili neživim) telom, kinetička energija sudara može da izazove različite povrede (traume) i u najgorem slučaju iznenadnu smrt.

Zato se povreda definiše i kao „Telesno oštećenje na organskom nivou, koje nastaje kao posledica akutnog izlaganja energiji  u opsegu koji prelaze prag fiziološke tolerancija.

Koncepcija savremene urgentne medicine nalaže da zbrinjavanje povreda što pre započne na mestu povređivanja, i da ekipa koja započinje zbrinjavanje povređenog, postupa prema jedinstvenoj dijagnostičkoterapijskoj doktrini, tako da je svaka sledeća faza, do konačnog izlečenja povrede (traume), samo logičan medicinski nastavak prethodne faze.

Svaka povreda može da ugrozi život povređenog na tri načina, kao:

  • Neposredna opasnost – posle povreda može biti trenutna smrt, iskrvavljenje, posttraumatski šok, primarna infekcija
  • Rana opasnost (nekoliko sati-nekoliko nedelja) –  posle povrede može nastati lokalna gnojna infekcija (sekundarna infekcija), sepsa, postoperativne komplikacije (ukoliko je povreda zahtevala operativno lečenje)
  • Kasna opasnost – ovo su zapravo posledice i komplikacije nastale usled pretrpljene traume, može nastati: osteomijelitis, atrofija tkiva, kontrakture…

Na vrstu posledica i komplikacija povreda mogu uticati i sledeći faktori: lične karakteristike (životno doba, pol, urođene ili stečene anomalije, oboljenja i dr.) i posebna stanja organizma (fiziološka stanja: menstruacija,trudnoća,puerperijum ili patološka stanja – oboljenja)

Podela povreda

1. Mehaničke povrede

  1. Otvorene 
  2. Zatvorene

2. Fizičke povrede

  1. Termičke povrede
  2. Električne povrede
  3. Povrede izazvane bukom, vibracijama i ultrazvukom
  4. Povrede zračenjem – radioaktivne

3. Asfiktične povrede

  • Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva (sufokacije)
  • Povrede koje nastaju stezanjem (strangulacije)

4. Hemijke povrede (trovanja)

5. Nutritivne povrede (nasilna glad i žeđ)

6. Psihičke povrede

7. Bakterijske povrede

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) – World Health Organization (WHO) podela povreda se radi prema Internacionalnom klasifikacionom sistemu spoljašnjih povreda – International Classification of External Causes of Injury (ICECI). Na osnovu toga povrede se dele prema:

  • mehanizmu nastanka
  • vrsti objekta ili supstance koja je dovela do povrede
  • mestu nastanka povrede (delu tela)
  • aktivnosti povređenog
  • uloge ljudske namere da nanese povredu

Mehaničke povrede

 To su telesne povrede koje nastaju dinamičkim ili statičkim dejstvom mehaničke sile. Dinamičko dejstvo sile, nastaje prilikom sudara mehaničkog i ljudskog tela,  bilo da se jedno od ova dva tela kreće prema drugom, ili se kreću oba istovremeno. Statičko dejstvo sile, karakteriše, njena dugotrajna i postepena akcija. U odnosu na vrstu mehaničkog oruđa koje je nanelo mehaničku povredu, povrede se dele se u dve osnovne grupe:

1.Otvorene povrede = rane (vulnus)

Mehaničke povrede kod kojih je prekinut kontinuitet kože,  mogu biti:

  • razderotina (vulnus laceratum)
  • oguljotina (vulnus exocoriatio cutis)
  • sekotina – posekotina, zasekotina, isekotina (vulnus scissum)
  • ubodna rana (vulnus punctum)
  • nagnječena rana (vulnus contusum)
  • rane nastale vatrenim oružjem – prostrelne, ustrelne, okrznuća (vulnus sclopetarium)
  • traumatske amputacije
  • rane nastale ujedom (vulnus morsum)

2.Zatvorene povrede 

Povrede kod kojih ne postoji prekid kontinuiteta kože i sluzokože. Ovde spadaju:

  • potres (comotio)
  • pritisak (compresio)
  • nagnječenje (contusio)
  • uganuće (dystorsio)
  • iščašenje (luxatio), može biti i otvorena povreda
  • prelom kosti (fractura), može biti i otvorena povreda

Posebni oblici zatvorenih povreda su:

  1. Postkompresivni sindrom (crush sindrom)
  2. Sindrom udarnog talasa (blast sindrom)

Fizičke povrede

Ovakve povrede se na osnovu fizičkih faktora koji uzrokuju njihovog nastanak dele u četiri grupe.

1. Termičke povrede – mogu biti:

Termičke povrede izazvane dejstvom visoke temperature:

  • Lokalne povrede, izazvane suvom (opekotine) ili vlažnom toplotom (oparotine)
  • Opšte povrede, izazvane dejstvom visoke temperature na celo telo (toplotni udar tj. omarica) ili direktnim dejstvom sunčevih zraka na glavu i vrat (sunčanica)

Termičke povrede izazvane dejstvom niske temperature:

  • Lokalne povrede, smrzotina, kada niska temperatura dovodi do nastanka promena na pojedinim delovima tela 
  • Opšte povrede, smrznutost (hipotermije) kada je niskoj temperaturi izloženo celokupno telo.

2. Električne povrede – izazvane  su:

  • Tehničkim elektricitetom: (električna struja, električni potencijal, elektromagnetizam) – strujni udar
  • Atmosferskim elektricitetom (munja) – udar groma 

3. Povrede izazvane bukom, vibracijama i ultrazvukom

  • Vibrotrauma – Čovek oseća vibracija u opsegu od 25 – 8.200 Hz. Ljudi izloženi dugotrajnim vibracijama (uglavnom u profesionalnom okruženju) nakon više meseci ili godina njihovom izlaganju veći deo pojedinaca žali se na: bolove u kičmenom stubu i ekstremitetima (na rendgenu se mogu otkriti znaci  osteoporoze). Takođe, oštečen je tonus malih krvnih sudova prstiju šake. Vazospazam i oštećenje lokalne cirkulacije naknadno dovodi do povećane osetljivosti prstiju na hladnoću.
  • Akustička trauma – Hronična izloženost buci (buka je svaki zvuk koji se smatra uznemirujućim i ima intenziteta iznad 50 dB), dovodi do akustične povrede (gubitka sluha i gluvoće) i remeti aktivnosti vegetativnog i centralnog nervnog sistem. 

4. Povrede zračenjem 

Su povrede izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja, mikrotalasnog zračenja, elektromagnetnog zračenja, ultraljubičastog zračenja. Izazivaju oštećenja ćelija živih organizama. Tako nastali joni narušavaju biohemijske procese u ćelijama, što može dovesti do raznih poremećaja u njihovom funkcionisanju i deljenju (razmnožavanju), te konačno do nastanka ozbiljnih bolesti, poput tumora.

Asfiktične povrede

Nastaju usled nasilnog poremećaja disanja i razvrstavaju se u dve osnovne grupe prema mehanizmu nastanka:

  1. Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva (sufokacije): zapušenje nosa, usta, ždrela, grkljana, dušnika, dušnica i utapanje
  2. Povrede koje nastaju stezanjem (strangulacije): 
  • Zagušenje – stezanje vrata šakom odnosno šakama
  • Zadavljenje – stezanje vrata omčom koju zateže neka živa ili neživa sila
  • Vešanje – stezanje vrata omčom koju pasivno zateže težina sopstvenog tela
  • Stezanje ili pritisak na grudni koš

Hemijke povrede (trovanja)

Klasična sudskomedicinska podela razvrstava u sledeće grupe:

1.Povrede izazvane otrovima sa lokalnim dejstvom

  • korozivne povrede, izazvane su korozivnim otrovima – kiseline i baze 
  • nadražajne povrede, izazvane nadražajnim otrovima – amonijak

2.Povrede izazvane otrovima sa opštim (resorptivnim dejstvom) 

  • parenhimski otrovi (arsen, olovo)
  • krvni otrovi (ugljen-monoksid)
  • nervni otrovi (alkohol, psihoaktivni lekovi, opijati)

3.Povrede izazvane otrovima koji imaju i lokalne i resorptivne efekte (sirćetna kiselina, živa)

Psihičke povrede

Psihička povreda (trauma) je vrsta oštećenja psihe, koja se javlja kao rezultat traumatskog događaja. Kada psihička povreda dovode do posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), koji uključuje i fizičke promene u mozgu, kod te osobe su umanjene sposobnosti da se adekvatno nosi sa stresom. Traumatski događaj uključuje jedan (trenutni događaj), odnosno trajne ili ponavljajuće događaje, koji u potpunosti nadjačavaju sposobnost pojedinca da se nose sa njima. Pri tome trauma može imati i odloženo dejstvo, može kasniti nedeljama, godinama, što zavisi od individualnih sposobnost pojedinca da se suprotstavi trenutnim okolnostima. Psihičku povredu prati i fizička povreda ili deluje nezavisno od nje. Tipični uzroci psihičkih povreda su;

  • seksualno zlostavljanje,
  • nasilje,
  • pretnja, ucena
  • povrede iz detinjstva,
  • katastrofe kao što su zemljotresi, poplave, ratovi…

Bakterijske povrede

Bakterijske povrede nastaju nasilnim unošenjem bakterija u organizam, razlikuju se od bakterijskih bolesti po tome što one nastaju prirodnim ulaskom bakterija u organizam. Po načinu nastanka bakterijske povrede mogu biti:

  • Zadesne – ako su bakterije ili njihovi toksini uneseni u telo putem hrane (meso mleko, sir, konzerve) onda govorimo o zadesnoj bakterijskog povredi ili infekciji hranom.. Prema tome, alimentarna intoksikacije su zadesna bakterijska povreda, odnosno zadesna infekcija. Ovakve infekcije najčešće su izazvane bacilom tifusa i paratifusa, proteus vulgarisi i toksinima botulinusa.
  • Samoubilačke i ubilačke –  mogu nastati namernim trovanjem alkloidima, gljivama i drugim alimentarnim intoksikacijama virusnima i bakterijama

Kriterijumi za kvalifikaciju povreda

Kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda strogo su navedeni samo za teške telesne povrede i usklađuju se sa Krivičnim zakonom države na čijoj teritoriji se vrši njihova procena. U praksi sudske medicine u Srbiji primenjuje se pet kvalifikatornih elemenata:

  1. Opasnost po život
  2. Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa
  3. Oštećenje zdravlja
  4. Nesposobnost za rad
  5. Unakaženost

 

Advertisements

Autor:

Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren Albert Ajnštajn

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s