Posted in Urgentna stanja

Trovanje hranom

Hrana može biti izvor obolјenja kada se u njoj nalaze patogeni mikroorganizmi ili njihovi toksini kao i neke otrovne materije bilјnog i animalnog porekla. Trovanja hranom nastaju obično naglo, a najčešće se ispolјavaju u obliku želudačno-crevnih poremećaja. Nisu isklјučeni ni smrtni ishodi, naročito kod dece i starijih osoba, kao i lјudi koji već boluju od nekog drugog obolјenja, jer brzo dolazi do teške dehidracije.

Uzročnici trovanja hranom su:

  • biološki agensi i njihovi otrovi (mikroorganizmi, najčešće bakterije, virusi, paraziti, gljivice)
  • hemijski agensi koji u hranu dospevaju greškom (metali i organska jedinjenja) ili su dodati namerno (aditivi, konzervansi, pesticidi, hormoni, antibiotici)
  • radioaktivne materije

Najčešće su posledice grubog kršenja higijensko-sanitarnih pravila pri spremanju, čuvanju, transportu ili prodaji životnih namirnica i nesprovođenja sanitarno-veterinarskih mera u vezi sa sirovinama (meso, mleko, mlečni proizvodi i dr.). Na brzo razmnožavanje mikroorganizama utiče i temperatura na kojoj se hrana čuva. Ako se životne namirnice i gotova jela, naročito ona koja su podložna brzom kvaru, čuvaju na temperaturi od 15 do 35°C, mikroorganizmi će se razmnožavati veoma brzo, a trovanje će u takvim slučajevima biti mnogo teže. Do takvih trovanja u praksi najčešće dolazi za vreme toplih dana u objektima gde su neispravni ili ne postoje uređaji za hlađenje ili gde se ne vodi računa o rokovima za čuvanje lako kvarlјivih namirnica. Pri dužem stajanju (2-3 dana) hrana se može pokvariti i na nižoj temperaturi.

Bakteriološka trovanja hranom 

Bakteriološka trovanja hranom su oboljenja nastala zbog korišćenja hrane ili napitaka koji su kontaminirani bakterijama ili sadrže njihove otrove.  Za ova oboljenja je karakteristično da brzo počinju, da su najčešće praćena želudačno-crevnim poremećajima (mogu i nervnim) i da kratko traju. Mogu se javiti kod pojedinaca, ali i u vidu epidemija.

Najčešća trovanja hranom izazvana su bakterijama: 

  • iz grupe salmonela,
  • iz grupe stafilokoka,
  • klostridijom
  • bakteriološkim otrovom botulizam 
  • trovanja hranom izazvana raznim uslovno patogenim bakterijama (Escherichia coli, Proteus vulgaris, Streptococcus feacalis)

Bolesti koje nastaju nakon konzumiranja higijenski neispravne hrane i vode, a čiji  su  uzročnici bakterije prema načinu izazivanja dele se na:

  1. Alimentarne infekcije – nastaju posle unosa živih mikroorganizama, koji se u digestivnom traktu umnožavaju ili ga kolonizuju i na taj način izazivaju invazivnu infekciju.
  2. Alimentarne toksoinfekcije – nastaju posle unošenja  živih mikroorganizama hranom, koji se u digestivnom traktu razmnožavaju i stvaraju jedan ili više toksina, kojima oštećuju tkiva ili funkciju pojedinih organa. 
  3. Alimentarne intoksikacije – nastaju kao posledica unošenja specifičnih toksina predhodno nastalih u namirnicama. Za njihovo nastajanje nije potrebno unošenje živih bakterijskih ćelija (stafilokok, klostridija)

Klinička slika

  • Vrlo kratka inkubacija (1-6 sati)
  • Početak bolesti nagao
  • Dominiraju muka, gađenje, povraćanje, grčevi u trbuhu, proliv
  • Obilno povraćanje može dovesti do me­taboličke alkaloze.
  • Gubitak tečnosti brzo dovodi do opšte sla­bosti, dehidracije, anurije, hipotonije i sklonosti ka kolapsu.
  • Moguće su nesvestice ili gubici svesti pri pokušaju ustajanja (zadesne, fatalne povrede glave!)
  • Telesna temperatura po pravilu nije po­višena.
  • Za kratko vreme (12-18 časova) bole­snik se potpuno oporavlja 

 

Važno je znati da pri trovanju hranom ne treba uzimati sredstva za zaustavljanje povraćanja ili proliva koji u ovakvim slučajevima predstavlјaju prirodni odbrambeni mehanizam, tj. povraćanjem i prolivom organizam iz želuca i creva izbacuje štetne sastojke unete sa hranom.  Najpravilnije je pri pojavi znakova trovanja odmah potražiti lekarsku pomoć.

 

Trovanje biljnim otrovima

Mnoge biljke sadrže organska jedinjenja (alkaloide) koja mogu izazvati trovanje različitog stepena, u zavisnosti od unete količine. Ovde spadaju razne gljivice, pečurke, plesni koje sadrže aflatoksin

 

Trovanja hemijskim jedinjenjima koji se nalaze u hrani

Preko hrane pored uzročnika mnogih zaraznih bolesti i alimentarnih intoksikacija u organizam mogu dospeti i neka hemijska jedinjenja (olovo, arsenik, bakar, cink, antimon i dr.) koja u veoma milim količinama mogu izazvati trovanje. Hemijska sredstva mogu dospeti u hranu za vreme tehnološkog procesa proizvodnje i prerade namirnica. Neka jedinjenja se koriste kao dodaci koji poboljšavaju izgled, boju, miris i ukus proizvoda ili sprečavaju kvarenja hrane (aditivi). Ove hemijske materije mogu da izazovu trovanje samo ako se unesu u većim količinama od onih koje su dozvoljene. Hemijske supstance mogu dospeti u hranu iz ambalaže i sudova u kojima se namirnice duže čuvaju (olovo, bakar, cink).

 

Trovanja izazvana virusima 

Gastroenteritisi su oboljenja organa za varenje, koja nastaju kada čovek konzumira kontaminiranu hranu. Gastroenteritise može izazvati hrana kontaminirana virusima. Simptomi su: mučnina, povraćanje, proliv, povišena temperatura, dehidratacija, a ozbiljnost bolesti zavisi od virusa, kao i od inficirane osobe. Pored enterovirusa, najčešći izazivači gastroenteritisa preko kontaminirane hrane i vode su Rotavirus, Adenovirus, Enterovirus i virus hepatitisa A i E.

 

Lečenje i Prevencija

Lečenje treba da bude simptomatsko i uključuje:

  • Borbu protiv kolapsa odnosno šoka
  • Rehidratacija –  borbu protiv gubitka vode i soli (lakšim bolesnicima se prvenstveno daje topla, slana industrijska supa, a težim infuzioni rastvori izotoničnog  fiziološkog rastvora i glukoze)
  • Borbu protiv bola u stomaku i grčeva (spazmolitici i topli oblozi)
  • Dijeta je sastavni deo lečenja. Bolesnik uzima samo tečnosti (tople supe, čajeve, pirinčanu vodu) dok traje proliv. Kad glavne tegobe prestanu, u ishranu se uvode pečene jabuke, dvopek, pire od krompira, sutlijaš. Kada se stolica počne normalizovati, u ishranu se uvode i proteini: meso (kuvano ili na žaru), mlad sir, barena jaja. Na kraju oboljenja se dodaju i masti, te bolesnik prelazi na normalnu ishranu posle 10 dana.

Mere za sprečavanje trovanja

  • najstrožije se pridržavati i sprovoditi higijensko-sanitarni režim
  • svakodnevno uklanjati otpatke i ostatke hrane;
  • pravilno čuvati hranu u frižiderima;
  • sva hrana mora biti dobro skuvana ili pečena i mora se koristiti samo sveže napravljena, odnosno odgovarajuće čuvana
  • mesne prerađevine  pre upotrebe dobro pregledati;
  • zbegavati pečenje ili kuvanje mesa u velikim komadima;
  • pasterizovati mleko;
  • u svim fazama pripremanja hrane strogo sprovoditi ličnu higijenu, naročito ruku;
  • zaštititi namirnice od kondenzovane pare
  • pre početka rada proveriti higijensko stanje radnog mesta i pribora koji će doći u dodir sa namirnicama;
  • uništavati muve i druge insekte koji mogu preneti infekciju sa zagađenih mesta na hranu;
  • hranu ostalu od predhodnog dana ne mešati sa sveže spremlјenom;
  • ne dirati namirnice rukama sa gnojnim promenama na koži;
  • izbaciti iz upotrebe okrnjene emajlirane posude jer se u njihovim pukotinama mogu razmnožiti mikroorganizmi;

Advertisements

Autor:

Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren Albert Ajnštajn

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s