Posted in Некатегоризовано

Mozak ili srce – razum ili emocije

Razum je sposobnost razboritog (logičkog, kritičkog) mišljenja, poimanja i rasuđivanja. Takođe označava više kognitivne funkcije ljudskog uma. U psihološkom smislu razumski, racionalni doživljaji se često suprotstavljaju iracionalnima (emocijama, osećanjima, težnjama).

Emocije su reakciju na neki događaj, povezuju ono što nam je važno sa svetom koji nas okružuje (ljudi, stvari i događaji). Emocije su specifičan odnos osobe prema sebi, konkretnim predmetima ili pojavama i prema drugim ljudima. Javljaju se kada je za nas nešto važno. Emocije afirmišu ili ugrožavaju ličnost osobe pa im je najvažnija funkcija akcija – reagovanje na emociju. Emocije dopunjuju nedostatke mišljenja i daju infrastrukturu za društveni život.

Srce  je neka vrsta intuicije koja nam govori šta je dobro za nas a šta ne, dok je mozak racionalan, i ne mari za tuđa osećanja. Odlučiti šta slušati, glavu ili srce, razum ili emocije, nikad nije bio lak zadatak. Mozak prvo sagledava situaciju iz svih uglova pa onda donosi zaključak, dok nas srce vodi emocijama i osećanjima. Oni koji slede srce saosećajniji su i lakše opraštaju, a oni koji slušaju razum skloniji su osuđivanju i ljutnji zato što mozak nema razumevanja za tuđe probleme, tvrdi psiholog dr. Debora Rozman. Tako jedna te ista situacija može da završi potpuno različito, u zavisnosti od toga koga slušate.

Ako još niste sigurni ko vas u životu vodi, mozak ili srce, obavezno (neka to bude domaći zadatak) morate pogledati kratki film „Inner Workings“  Leonarda Matsuda, u produkciji Walt Disney Animation Studio.

Klikom na link  https://www.facebook.com/1560859464127916/videos/2032551153625409/?hc_ref=ARQYq1blgLlwW_1a3LNge3vFQB3vG0kUFIMjJglQha5xKqi4PRw6Gwivh2MPIU-SUuk&pnref=story

Uživaj te

Advertisements

Zašto slavimo 8. mart?

Međunarodni dan žena je dan posvećen  ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena u svetu. Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike, kada je i organizovana prva Međunarodna konferencija žena. Razlog zbog kog se baš 8. mart uzima kao dan obeležavanja povezan je sa nizom protesta i demonstracija koje su organizovale žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku 1857. godine. Radnice su tokom protesta napadnute od strane policije što je rezultiralo da one dve godine kasnije osnuju svoje prvo udruženje kako bi se na lakši način borile za svoja prava. Narednih godina baš na ovaj dan žene širom sveta izlazile su na ulice i zahtevale ne samo bolji položaj za sebe, već i potpunu ravnopravnost sa muškarcima, što je u to vreme bilo nezamislivo.

U Evropi, inicijativu za taj praznik preuzela je nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin. Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, velikim demonstracijama i šetnjama. Ovaj praznik je prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da ovaj praznik prihvati kao državni. Tu praksu je preuzela i posleratna SSSR i njene saveznice (uključujući tada i SFRJ). Kao međunarodni dan žena, osmi mart (po prvi put tačno određeni datum), prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su ujedno proglasile i za Međunarodnu godinu žena,  službeno počele obeležavati ovaj dan. U međuvremenu su uvedene olakšice  kao što su pravo na trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge.