Posted in Interna medicina sa negom III

Hipertenzija – povišen krvni pritisak

Da bi govorili o povišenom krvnom pritisku, moramo prvo razumeti šta je to krvni pritisak (tenzija).
Arterijski krvni pritisak (lat. tensio arterialis) je sila kojom cirkulišuća krv deluje na jedinicu površine krvnog suda, a koja nastaje usled kontrakcija srčane muskulature i posledičnog potiskivanja krvi kroz kardiovaskularni sistem. Jednostavnije rečeno, Krvni pritisak je pritisak krvi na krvne sudove.
Povišenje krvnog pritiska uslovljava da srce radi jače nego normalno da bi krv cirkulisala kroz krvne sudove. Krvni pritisak obuhvata dva aspekta, sistolni i dijastolni, u zavisnosti od toga da li je srčani mišić kontrahovan (sistola) ili opušten između otkucaja (dijastola). Normalan krvni pritisak u mirovanju je u opsegu od 100-140 mmHg sistolnog (prvog otkucaja) i 60-90 mmHg dijastolnog (poslednjeg) otkucaja. Krvni pritisak je visok, ukoliko se održava na ili iznad 140/90 mmHg nivoa.
Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen iznad 140mmHg a dijastolni (donji) preko 90mmHg. Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina. Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija a najčešće su povišena oba pritiska.

Učestalost

Hipertenzija je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Često nema prepoznatljive simptome, zbog čega se naziva i „tihim ubicom“. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi. Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i često u nedovoljnim dozama.

Uzrok nastanka

Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu (3-5%) hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema. Na krvni pritisak utiču mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega.
1. Faktori rizika koje ne možemo kontrolisati:
  • Rizik od povišenja krvnog pritiska s godinama raste. Problem se javlja kod muškaraca iznad 45 i žena iznad 55 godina starosti. 
  • Pol ima veliku ulogu u održavanju normalnog krvnog pritiska. Estrogen do menopauze „štiti” žene od nastanka ovog zdravstvenog problema. Ali žene koje uzimaju oralnu kontracepciju, povećavaju rizik od nastanka viskog krvnog pritiska.
  • Istorija visokog krvnog pritiska u porodici, duplo  povećava šanse da će i potomstvo imati ovaj zdravstveni problem.
2. Faktori rizika koje možemo kontrolisati:
Promenjene ili nove životne navike mogu da spreče nastanak hipertenzije.
  • Način ishrane
  • Fizička aktivnost
  • Telesna težina
  • Stresne situacije
  • Navike vezane za alkoholna pića
  • Pušačke navike

Podela

1.Prema uzroku nastanka Hipertenzija je klasifikovana kao:

  • Primarna (esencijalna) hipertenzija –  Potiče od teorije da povišenje krvnog pritiska nastaje kao stres-reakcija povećanja priliva krvi u oboleli deo tela. Brzo je utvrđeno da je ova teorija bila pogrešna, ali se terminologija nije promenila. Uzrok esencijalne hipertenzije je idiopatski (nepoznat). Nema nikakvih klinički ili laboratorijski prepoznatljivih oboljenja koji je mogu prouzrokovati, ali se ubraja u 95% svih klinički otkrivenih hipertenzija, što je navelo naučnike na pretpostavku geneteske predispozicije.-
  • Sekundarna hipertenzija – može se naći uzrok (npr. oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde itd), ali ovo objašnjava samo 5% otkrivenih hipertenzija.

2. Prema trajanju, hipertenzije se deli na:

  • Akutne (par sati do par dana)
  • Hronične (višemesečne ili trajne)

Akutna hipertenzija se najčešće ispoljava naglim povišenjem arterijskog pritiska iznad 200 mmHg. Sinonim za ovo stanje je hipertenzivna kriza (urgentno stnje) praćeno pretećim oštećenjem tzv. ciljnih organa: pluća, mozga, mrežnjače oka, kao i samog srca.

Simptomi  

Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni. Pacijenti  mogu imati vrlo raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipretenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su: srce, oči, bubrezi i krvni sudovi. Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su:
  • glavobolje (naročito u potiljačnom predelu),
  • nesvestica,
  • zujanje u ušima,
  • nestabilnost pri hodu,
  • bol ili slične senzacije u grudima,
  • nedostatak vazduha,
  • osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca
  • povraćanje centralnog tipa (bez mučnine)

Najčešća komplikacija akutne hipertenzije je moždano krvarenje.

Hipertenzija je najvažniji globalni faktor rizika za preranu smrt koga je moguće sprečiti. On povećava rizik od ishemijske bolesti srca moždanog udara, oboljenja perifernih krvnih sudova i drugih kardiovaskularnih oboljenja, uključujući prestanak rada srca, aortne aneurizme, difuznu aterosklerozu i plućnu emboliju.Hipertenzija takođe predstavlja faktor rizika za demenciju i hroničnu bubrežnu insuficijenciju.

Dijagnoza

Dijagnoza hipertenzije se postavlja relativno lako. Veoma je važno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima jer je dokazano da pacijenti imaju veći pritisak kod lekara nego u kući. Pritisak treba meriti po mogućstvu u istom položaju, na istoj ruci i istim aparatom. Bolesnicima sa hipertenzijom treba uraditi laboratorijske analize (da se utvrdi prisustvo oštećenja bubrega), pregled očnog dna, EKG, a po potrebi i rendgenski snimak pluća i srca i ultrazvučni pregled srca. Takođe, pacijent treba da bude pregledan od strane kardiologa koji će predložiti plan ispitivanja i terapiju.

Lečenje

Lečenje hipertenzije se vrši dvojako.
  1. Prva mera je sprovođenje higijensko – dijetetskog režima što podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola.
  2. Medikamentozna terpija – U lečenju hipertenzije koristi se i više različitih grupa lekova:
  • antagonisti kalcijuma (Nifelat, Norvasc, Cortiszem R),
  • beta blokatori (Prinorm, Presolol, Inderal),
  • ACE inhibitori (Zorcaptil, Enalapril, Monopril, Hemokvin),
  • diuretici (Lasix, Hemopres, Lometazid),
  • AT1 blokatori (Diovan, Lorista),
  • blokatori alfa i beta receptora

 

Advertisements