Posted in Zdravstvena nega II

Magnetna rezonanca MR

Magnetna rezonanca je tehnika medicinskog snimanja, koja se koristi u radiologiji, za formiranje slika organa, fizioloških i patoloških procesa u telu. MR skeneri koriste jaka magnetna polja, gradijent magnetnog polja i radio talase da generišu slike. MR ne uključuje rendgenske zrake ili upotrebu jonizujućeg zračenja, što ga razlikuje od CT (CAT skeniranja) i PET skeniranja.

Magnetna rezonanca je metoda koja omogućava vrlo preciznu vizualizaciju struktura unutar lobanje, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i u mekim tkivima glave i ostalih delova tela. Jednostavno, jedino pomoću nje lekari mogu da “zavire” u osetljive unutrašnje strukture organizma, i dobiju jasan uvid u oštećenja, tumore, anomalije…

Spada u grupu neinvazivne dijagnostike, što znači:

  • Ne zahteva posebnu komplikovanu pripremu za samo snimanje
  • Bezbolna je
  • Neškodljiva
  • Osoba nije vitalno ugrožena u toku bilo kog dela pripreme za snimanje i samog snimanja

Mogući problemi (možda više neprijatnosti):

  • Mnogim ljudima koji se izlože ovom pregledu može da smeta jak pulsirajući zvuk, koji jeste neprijatan, ali je ipak podnošljiv, a potiče od promena gradijenta magnetnog polja i sasvim je normalan i sastavni deo rada aparata
  • Sama dužina pregleda, najčešće oko 15-45 minuta, tokom kojih pacijent praktično mora da bude potpuno nepomičan

Kontraindikacije – u zdravstvenom smislu pacijenta ih nema, ali postoje iz tehničkih razloga i smatraju se apsolutnim (snimanje nije moguće):

  • Ugrađen pejsmejker
  • Metalni implanti – insulinska pumpa, srčani zalisci, abdominalne mrežice, štipaljke, zavrtnji, ploče, šipke, endoproteze i dr
  • Strana metalna tela (šrapneli, metak)
  • Zubne ili slušne proteze (fiksne)
  • Intrauterina kontraceptivna sredstva (bakarne spirale)
  • Ponekad snimanje magnetnom rezonancom zahteva i prethodno intravensko ubrizgavanje kontrasnog sredstva, koje može, mada veoma retko, da izazove neželjene efekte i alergijske reakcije

Postoje dva osnovna tipa aparata za magnetnu rezonancu:

  1. Otvoreni koriste permanentne magnete. Aparati sa stalnim magnetom manjeg polja (0,2-0,4 T) odlikuju se dužim trajanjem pregleda i manjim brojem mogućnosti, ali su zato mnogo zgodniji (komforniji) i praktično su jedino rešenje za pregled klaustrofobičnih pacijenata.
  2. Zatvoreni se služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Zatvoreni aparati su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do 3 T (Tesla) i na njima pregledi traju kraće. U našoj zemlji, standardni su aparati od 1,5 T.

Princip rada

Da bi se izvršilo snimanje, osoba je postavljena unutar MR skenera koji formira jako magnetno polje oko područja za snimanje. U većini medicinskih primena, protoni (vodonikovi atomi) u tkivima koji sadrže molekule vode stvaraju signal koji se obrađuje da bi obrazovao sliku tela. Prvo, privremeno se primenjuje energija iz oscilacionog magnetnog polja kod pacijenta na odgovarajućoj frekvenciji rezonance. Uzbuđeni atomi vodonika emituju radiofrekventni signal, koji se meri pomoću prijemnog kalema. Radio signal se može napraviti za kodiranje informacija o položaju promenljivim glavnim magnetnim poljem pomoću kalijera nagiba. S obzirom da se ovi kalemi brzo uključuju i isključuju, stvaraju karakteristični ponavljajući zvuk MR skeniranja. Kontrast između različitih tkiva određuje brzina kojom se uzbuđeni atomi vraćaju u stanje ravnoteže. Eksogeni kontrastni agensi se mogu dati osobi kako bi se slika učinila jasnijom.

Priprema za snimanje

  1. Psihička – mora se dobro uraditi jer je saradnja pacijenta sa rengen tehničarima od presudnog značaja za uspeh samog snimanja. Objasniti koliko će trajati sam pregled, da je važno ostati miran i da će se čuti buka u vidu zujanja i lupkanja koja je deo rada aparata. U samom aparatu postoji mikrofon preko kojeg osoba ostaje u kontaktu sa medicinskim osobljem.
  2. Fizička – na snimanje doći bez šminke i laka na kosi
  3. Neposredna – ostaviti u posebnoj prostoriji pred ulazak u salu sa aparatom: naočare, sve metalne premete, šnale, sat, kartice, aparat za sluh…

Izgled snimka glave urađenog pomoću MR-a

Advertisements
Posted in Urgentna stanja

Sunčanica ili toplotni udar

Bolesti povezane sa toplotom (toplotne bolesti) čine grupu poremećaja nastalih zbog izloženosti organizma povišenim temperaturama. Možemo ih podeliti na:

1.Lakše poremećaje kao što su:

  • toplotni grčevi
  • osip
  • toplotna sinkopa 
  • sunčanica

2.Teže poremećaje (osoba je vitalno ugrožena)

  • toplotni udar

Da bi razumeli promene koje nastaju moramo prvo objasniti termin termoregulacije i zašto je ona od životnog značaja za organizam.

Termoregulacija je sposobnost organizma da održava telesnu temperaturu u optimalnim granicama i jedan od aspekata procesa homeostaze. Mnoge fizičke osobine materije, od agregatnog stanja preko gustine, rastvorljivosti, napona pare, električne provodljivosti do indeksa prelamanja zavise od temperature. Slično, od temeperature zavisi kojom će se brzinom odvijati neka hemijska reakcija u složenom sistemu funkcionisanja ćelija i tkiva, i koje će reakcije u njima da se odigraju. To je jedan od razloga što kod životinja i čoveka postoji nekoliko vrlo složenih mehanizama za održavanje telesne temperature u optimalnim granicama, kako njeno značajnije odstupanje ne bi poremetilo funkcionisanje organizma. Ako telo nije u stanju da održava normalnu telesnu temperaturu ona značajno raste iznad normale. Takvo stanje je poznato kao hipertermije (pregrevanje). Za ljude, to se dešava kada je telo izloženo konstantnim temperaturama od oko 55 °C, duže vreme (više od nekoliko sati). Pri hipertermiji povećano je znojenje kako bi se telo rashladilo, a to se postiže proticanjem veće količine krvi kroz kožu. Zbog toga u organizmu dolazi do preraspodele krvi ,što može uzrokovati poremećaje krvnog pritiska i ubrzan rad srca . Telo koristi krv za rashlađivanje i štiti najvažnije organe. Toplota uzrokuje vazodilataciju (širenje) krvnih sudova mozga i moždanih ovojnica, što dovodi do njihove povećane propustivosti. Zbog toga u nekim, težim slučajevima može nastati edem (otok) mozga ili intrakranijalno krvarenje (krvarenje unutar lobanje).

Stepen promene telesne toplote zavisi od:

  • stepena produkcije toplote kroz metaboličke reakcije
  • stepena usvajanja toplote iz spoljašnje sredine
  • stepena gubitka toplote.

Organizam čoveka koristi četiri osnovna načina (mehanizma) za gubitak toplote:

  1. konvekciju – prenos toplote
  2. kondukciju –spontani transfer toplote kroz tkiva u cilju izjednačavanja toplotnih razlika.
  3. zračenje – odavanje toplote
  4. isparavanje – znojenje

Održavanje telesne temperature u nor­malnim granicama (odrasle osobe 36, 8 +/-0,4°C) rezultat je složenog i visoko integrisanog procesa koji podrazumeva učešće gotovo svih organskih sistema, sa central­nom ulogom hipotalamusa (centar za termoregulaciju). Neuroni tog dela nervnog sistema dobijaju dve vrste signala: od perifernih nerava koji sprovo­de nadržaje za hladno i toplo i od temperature krvi koja natapa taj deo mozga. Ove dve vrste nadražaja integriše hipotalamus u cilju održava­nja normalne temperature.

Sunčanica

Sunčanica je poremećaj regulacije telesne temperature, koja nastaje nakon intenzivnog izlaganja glave (posebno potiljka) sunčevim zracima. Sunčanica spada u hipertermije (stanja povišene telesne temperature) izazvane faktorima spoljne sredine, odnosno visokom temperaturom okoline. Ugroženi su svi koji se izlažu sunčevim zracima ako nemaju pokrivenu glavu.
Najosetljivijja su deca,starije osobe,osobe koje boluju od hroničnih bolesti ,sportisti i osobe koje rade na otvorenom ,nezaštićene od sunca.

Klinička slika:

Prvi simptomi se javljaju 6-12h posle izlaganja suncu. Pacijenti se žale na preznojavanje, crvenilo lica, povišenu temperaturu, glavobolju, mučninu, povraćanje, slabost, pospanost i vrtoglavice. Iako u najvećem broju slučajeva sunčanica prolazi bez posledica, u tezim slučajevima pacijenti su omamljeni, dezorjentisani, imaju proširene zenice i gube svest.

Prva pomoć:

Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice potrebno je odmah smestiti u hlad ili rashlađenu zatamnjenu prostoriju. Raskomotiti joj odeću. Postepeno rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga (sa ledom) na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu je potrebno stalno kontolisati, a sa hlađenjem se može prestati tek kada se ona vrati na normalu. Bolesniku davati hladne napitke, ali izbegavati  pića koja utiču na krvotok (kafu i alkohol). U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara.

Toplotni udar

Najteži oblik zdravstvenog problema uzrokovan toplotom, koji zahteva hitnu medicinsku pomoć. Toplotni udar nastaje kao rezultat, često naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha u vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. U takvim uslovima dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju ,pri čemu temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40 stepeni. Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja razultuje delirijumom, konvulzijama, pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje ,može doći do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja može prouzrokovati stanje šoka.

Klinička slika

Pre pojave toplotnog udara mogu se javiti simptomi malaksalosti i grčeva u mišićima. Zbog dehidratacije, osoba prestaje da se znoji i oseća jaku glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, pulsiranje u grudima i jaku vrućinu. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Koža je topla, povišene temperature, suva i crvena, a puls je slab i jako ubrzan (Filiforman). Zenice su u početku sužene, a kasnije proširene. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt unesrećenog.

Prva pomoć

Toplotni udar je ozbiljan poremećaj koji može dovesti  do smrtnog ishoda i zato ga je potrebno lečiti odmah. Važno je prepoznati ga i odmah zvati hitnu pomoć. Dok čekate da hitna pomoć stigne uvedite osobu u zatvoren prostor, uklonite odeću i pažljivo je poprskajte hladnom vodom, kako bi se izazvalo znojenje. Na prepone i pazuh stavite led ili hladan peškir. Osoba bi trebalo da leži sa blago podignutim stopalima. Lekar će proceniti da li je potrebno primeniti i intravensku infuziju kako bi se nadoknadili elektroliti i tečnost. Ukoliko lekar smatra da ova mera nije potrebna, osobi koja je doživela toplotni udar možete dati napitak za rehidrataciju ili vodu. Savetuje se odmaranje. Osoba koja je doživela toplotni udar može imati skokove i padove temperature nedeljama nakog njega.

Razlike i sličnosti između sunčanice i toplotnog udara

Šta uraditi i kako se zašititi