Posted in Pedijatrija, Urgentna stanja

Dijareja u dečijem uzrastu

Druga najčečća grupa zdravstvenih problema kod dece (posle infekcija disajnih puteva) su akutne i hronične bolesti digestivnog trakta.

Digestivni ili gastrointestinalni trakt, predstavlja sistem organa koji neprestano snabdevaju telo vodom, elektrolitima i hranom. Kako bi hrana, voda i elektroliti stizali do organa u organizmu kojim au potrebni, potrebno je obezbediti neometano cirkulisanje istih kroz digestivno trakt. Bolesti digestivnog trakta su brojne i u poslednjih nekoliko godina su u porastu.

Gastroenterologija je subspecijalistička grana pedijatrije koja se bavi funkcijama digestivnog trakta (jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, jetra, pankreas).

Najvažnija stanja i bolesti, koje spadaju u probleme digetivnog trakta su:

  • abdominalni bol
  • celijakija – intoleranciju organizma na gluten
  • kolike ili grčevi
  • konstipacija, opstipacija ili zatvor
  • povraćanje
  • dijareja
  • problemi sa uzimanjem hrane i problemi sa gutanjem
  • intolerancija na hranu
  • krvarenje iz gastrointestinalnog trakta
  • iritabilni kolon (nervozna creva)
  • problemi sa kilažom – neuhranjenost, gojaznost
  • problemi sa apsorcijom hrane
  • refluksi
  • kronova bolest
  • ucerozni kolitis

Dijareja

Dijareja ili proliv se definiše pojavom više od 3 tečne stolice u toku 24h. Posebno je važna konzistencija stolice, a ne broj stolica. Česte, formirane stolice ne mogu se smatrati dijarejom i posebno obazriv treba biti kod beba, koje su isključivo na ishrani majčinim mlekom, jer često imaju retke ili kašaste stolice, što takodje nije proliv. Dijareja nastaje zbog ubrzanog prolaza stolice kroz creva i ubrzane peristaltike creva, zbog čega je smanjena resorpcija vode. Učestalim i vodenim stolicama bolesno dete jako brzo gubi vodu i elektrolite (natrijum, hlor, kalijum i bikarbonate) i dolazi do dehodracije.

Sa druge strane jako je važno znati: Akutna dijareja je jedan od najčešćih uzroka smrti kod odojčadi i male dece u celom svetu. Svake godine svetu od dijareje umre više od 3 miliona dece mladje od pet godina, uglavnom usled dehidracije-gubitka tečnosti.

Akutna infektivna dijareja se češće i u težem obliku javlja kod dece u prve dve godine života. Učestalost dijareje je najveća u uzrastu od 6 do 11 meseci. U tom uzrastu se uvodi nemlečna hrana, odojče počinje da puzi i dodiruje predmete oko sebe, dok je nivo antitela dobijenih od majke snižen. Na našem podneblju dijareja je najučestalija tokom leta i rane jeseni.

Izazivači dijareje su:

  1. virusi (rotavirus)
  2. bakterije (E.coli, Shigella, Salmonella, Campylobacter jejuni)
  3. protozoe (Entamoeba histolytica)

Do infekcije najčešće dolazi fekalno-oralnim putem i to na neki od sledećih načina:

  • direktnim unosom zagadjene hrane ili vode
  • direktnim kontaktom – kapljičnim putem, preko zagadjenih ruku ili predmeta koje dete stavlja u usta.
  • neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta
  • čuvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi
  • nehigijensko odlaganje fekalija
  • intoksikacije (trovanja) zbog zagadjenja hrane bakterijskim toksinima
  • upotrebe antibiotika koji uništavaju normalnu bakterijsku floru creva
  • putovanja
  • oboljenja igestivnog trakta

Klinička slika

Akutna vodenasta dijareja koja obično traje manje od 7 dana (najduže do 14 dana), a manifestuje se učestalim, kašastim ili vodenastim stolicama, bez vidljivih tragova krvi. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, bol u stomaku, meteorizam i povišena temperatura. Jedna od, slobodno možemo reći, komplikacija dijareje je i pojava dehidracije, koja se kod dece brzo razvija (već u prva 24h) i sa sobom nosi neke dodatne simptome na koje treba obratiti pažnju. Važno je znati: Bebe i mala dece mnogo brže dehidriraju nego veća deca ili odrasli, zato što u kraćem periodu mogu da izgube mnogo više tečnosti. Ako telo deteta izgubi značajnu količinu tečnosti dete će postati malaksalo i obamrlo. Teška dehidracija može dovesti i do smrtnog ishoda.

Dehidracija je značajan gubitak tečnosti iz organizma. Sa tečnošću se dehidracijom gube i elektroliti, odnosno soli koje se rastvaranjem pretvaraju u pozitivne i negativne jone. Elektroliti između ostalog, obezbeđuju i pravilnu raspodelu vode u organizmu, kao i pravilno odvijanje biohemijskih procesa. Primarni elektroliti su natrijum, kalijum, magnezijum, hlor, kalcijum, hidrogenkarbonat i fosfati. Dehidracija sa sobom povlači i promenu acidobazne ravnoteže u organizmu, kao i pojavu šećera u urinu. Simptomi dehidracije su:

  • Upale oči
  • Smanjeno uriniranje ili suva pelena kod bebe
  • Upala i usahla fontanela kod bebe
  • Plakanje bez suza
  • Bledilo kože sa smanjenim elasticietom
  • Suva sluznica
  • Ubrzano disanje i puls
  • Letargičnost
  • Pad telesne mase

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, krvnih analiza (akcenat je na elektroliima) uzimanju urina na biohemijski pregled i uzimanja stolice na koprokulturu. Dodatne analize kao što je ultra zvuk abdomena ili neka od endoskopskih ispitivanja, ide u odnosu na uzrat deteta i njegovo opšte stanje, što procenjuje lekar.

Lečenje

Tri osnovna pravila lečenja dijareje su:

1.Sprečiti razvoj dehidracije, ukoliko već nema znakova
2.Lečiti dehidraciju, ako je prisutna
3.Hraniti dete za vreme trajanja i posle prestanka proliva da bi se sprečili nutritivni poremećajiKako se leči dehidracija kod dece

Kako se leči dehidracija:

1.Umerena do teška dehidracija – U slučaju da je doktor postavio dijagnozu umerene do teške dehidracija dete će biti hospitalizovano. U bolnici će dobiti intravensku terapiju za nadoknadu tečnosti i elektrolita. Nastaviće se sa praćaenjem stanja deteta i dodatnim analizama kako bi se utvrdio uzrok dehidracije. Ukoliko se utvrdi da je uzrok bakterijska infekcija doktori će detetu prepisati antibiotik, dok virusna infekcija ne zahteva posebnu terapiju medikamentima.

2.Laka dehidracija – Ukoliko se ustanovi da dete ima laku dehidraciju doktor će vam savetovati da mu dajete rastvore za rehidraciju. Na taj način ćete nadoknaditi vodu i elektrolite koje je dete izgubilo. Sredstva u obliku praška za rehidraciju od kojih se dobija rastvor se prodaju u apotekama. Posavetujte se sa doktorom ili farmaceutom o izboru. Ne savetuje se rehidracija običnom vodom, čajevima ili sokom, zbog toga što oni ne sadrže adekvatan odnos elektrolita, šećera i vode, neophodnih za proces rehidracije. Ukoliko dojite bebu, u periodu rehidracije obavezno nastavite sa dojenjem.

Uputstvo o količinama tečnosti koje se daju posle svake retke stolice:

1.deca mladja od 2 godine: 50-100ml
2.deca od 2 do 10 godina: 100-200ml
3.deca starija od 10 godina: koliko žele

To znači sledeće: Pripremljeni rastvor za rehidraciju, dajte detetu kafenom kašičicom – 5ml na svakih 5 minuta. Količinu polako povećavajte pazeći da ne provocirate povraćanje do maksimalnih 30ml na 5 minuta. Cilj je da dete unese 25 do 50ml rastvora za rehidraciju po kilogramu težine za 1 do 2 sata. To znači da bi dete od 15kg u tom vremenskom razmaku trebalo da unese 375 do 750ml astvora.

Korekcija ishrane kod dece sa dijarejom

Korekcija ishrane, pre svega, zavisi od težine dijareje i uzrasta deteta.

  • Odojče na prirodnoj ishrani treba da sisa što češće, jer je dojenje najbolji izvor tečnosti i hrane. Majčino mleko je bezbedno, hranljivo i pomaže u borbi protiv infekcije. Takođe prevenira dehidraciju i nadoknađuje izgubljenu tečnost. Između podoja treba davati oralni rastvor za rehidraciju.
  • Odojčetu na ishrani formulom treba dati rastvor za oralnu rehidraciju prva četiri do šest sati. Nikako ne davati gazirana pića ili sokove, jer mogu da pogoršaju dijareju. Nakon ovog perioda, treba vratiti dete na formulu, i to bez laktoze. Jer, pored toga što se gubi tečnost i elektroliti, dijareja oštećuje sluznicu creva i negativno utiče na produkciju enzima laktaze koji razlaže mlečni šećer laktozu. Uključivanjem odgovarajuće, specijalne formule adaptiranog mleka bez laktoze, prevenira se eventualno nepodnošenje mlečnog šećera.
  • Deci starijoj od godinu dana treba davati: pirinač, rafinisane žitarice siromašne vlaknima, hleb, krekere, suvo pecivo (đevrek, perece), pire, knedle, kuvano povrće, banane, jogurt obogaćen korisnim bakterijama, koje će pomoći u tretmanu dijareje bilo kog uzroka, bistru supu.

Izbegavati:
– Mahunarke, integralne žitarice,
sveže povrće i voće, posebno koštunjavo voće, prženu i začinjenu hranu
-Takođe treba eliminisati iritantnu hranu: „slatko“ kravlje mleko – zbog mlečnog šećera laktoze, sok od kruške, breskve i kajsije – jer imaju mnogo sorbitola, koji pogoršava dijareju

Antidijaroična dijeta – recepti za sluzave čorbe i kaše

Antidijaroična ishrana je dijetalna ishrana i daje se kod dece koja imaju dijareu – proliv.
Normalna ishrana koja se do tada koristila ukida se i uvodi se atidijaroična ishrana. Ova ishrana ne sadrži sve potrebne hranjljive materije tako da se odojče na njoj ne sme dugo zadržavati.
Namirnice koje se koriste za pravljanje antidijaroične hrane su: pirinač ili pirinčano brašno, jabuka, šargarepa, bundeva, višnja. Od ovih namirnica pripremaju se sluzave čorbe i kaše.

Od pirinča se prave pirinčane čorbe i kaše. Pirinčane čorbe se prave od 1% do 3% a pirinčane kaše od 6 – 10%.
1% pirinčana čorba daje se detetu od 1 meseca: 1 gram pirinča, 100 mililitara vode i kuva se 30 minuta.
2% detetu od 2 meseca, 3% detetu od 3 meseca pa nadalje…
6% pirinčana kaša daje se od 3 meseca: 6 grama pirinča, 100 mililitara vode, kuva se 1 čas i propasira.

Moro čorba–čorba od šargarepe, ima dosta kalijuma: 100 mililitara vode, 50 grama šargarepe, 0,5 grama soli.

Pirinčane kaše sa dodacima

  • Kaša od pirinča i jabuke–100 grama 10% pirinčane kaše, 100 grama jabuka – kuvanih, pečenih, svežih, 6 – 8 grama šećera.
  • Kaša od pirinča i višnje – 100 grama 10% pirinčane kaše, 100 grama višanja, 8 – 10 grama šećera.
  • Kaša od pirinča i rogača – 50 grama 10% pirinčane kaše,50 grama 10% kaše od rogača, 5 grama šećera.Uloga antidijaroične ishrane:
    1. lekovita – hrana vezuje za sebe vodu apsorbujući štetne materije koje se stvaraju u digestivnom traktu za vreme dijareje,
    2. mehanička uloga – pročišćava creva zahvaljujući svojoj slaboj svarljivosti jer je bogata celulozom,
    3. nepovoljna je za razvoj bakterija,
    4. oblaže sluzokožu creva i smanjuje hipersekreciju,
    5. povoljno deluje na peristaltiku creva.

Kada dete treba odvesti kod lekara

Mala deca i bebe mogu veoma brzo da dehidriraju. Ako primetite kod svog deteta neki ili više simptoma dehidracije koje smo naveli u prethodnom delu, obavezno posetite doktora. Dodatno bi trebalo da vas upozore i sladeći znaci:

  • Suva usta
  • Krv u stolici
  • Abdominalni bolovi
  • Povraćanje koje traje duže od 24 sata
  • Ako je sadržaj povraćanja zelene boje
  • Temperatura viša od 39.4°C
  • Pojačano uriniranje
  • detetu nije bolje posle 24h
    – brojne vodenaste stolice
    – često povraćanje
    – izrazita žedj
Posted in Некатегоризовано

Periodizacija dečijeg uzrasta

Opšti principi dečijeg rasta i razvoja, mogu se podeliti na:

  1. rano detinjstvo, period u kome je jedinka dugo vremena potpuno zavisna od drugih ljudi
  2. period intenzivnog sazrevanja i raznovrsnog učenja u kome se isprobavaju različite mogućnosti deteta i stiču veštine potrebne za život u zajednici odraslih članova društva
  3. detinjstvo je vreme pripreme za budući život, pa u tom smislu ranostečena iskustva često ostavljaju trajne i neizbrisive tragove u životu svakog pojedinca

Savremena istraživanja potvrđuju da je kraj perioda ranog detinjstva obeležen brojnim i raznovrsnim razvojnim dostignućima, koja se postupno integrišu u jednu jedinstvenu celinu i uprkos različitim brzinama i tempu napredovanja, u pojedinim zonama razvoja, ona formiraju jedinstvenu psihičku strukturu.

Šta sve obuhvataju ta razvojna dostignuća deteta:

  • Fizičke promene
  • Motorička zralost
  • Senzorno-perceptivne sposobnosti
  • Intelektualno funkcionisanje
  • Govor
  • Emocionalni život
  • Sicijalno snalaženje

Na osnovu anatomskih i fizioloških osobenosti celokupni dečiji uzrast od 0-18 god. deli se na sledeće periode:
-Intrauterini period
-Period novorođenčeta
-Period odojčeta
-Period malog deteta
-Period predškolskog deteta
-Period školskog deteta
-Peroid puberteta i adolescencije

Više o periodizaciji dečijeg uzrasta, možete pogledati kroz Power point prezentaciju, klikom na link  Периодизација дечијег узраста

Posted in Hirurgija, Zdravstvena nega III - vaspitanje

Karcinom grlića materice

Karcinom grlića materice je jedan od najčešćih malignih tumora žena koji je na našim prostorima treći po učestalosti (iza karcinoma dojke i pluća), dok je u razvijenim zemljama znatno ređi, zahvaljujući dobro organizovanij primarnoj zdravstvenoj zaštiti (redovne, obavezne ginekološke kontrole i rano otkrivanje bolesti). Zašto je ovo važno naglasiti…zato što je rak grlića materice u potpunosti izlečiv tumor ukoliko se otkrije na vreme. Stanje u Srbiji je alarmantno, svakoga dana najmanje jedna žena umre, a četiri žene obole od raka grlića materice. Sa preko 1300 novoobolelih i približno 500 umrlih žena, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti je uzrok umiranja od raka među našom ženskom populacijom.

Građa i funkcija grlića materice

gradja i funkcija

Grlić materice je donji deo materice, dužine oko 3 cm, sastavljen od većeg dela vezivnog tkiva sa malo mišića. Ima svoj vaginalni deo, koji je prekriven pločasto-slojevitim epitelom, kao i deo u cervikalnom kanalu koji je obložen cilindričnim epitelom koji luči cervikalnu sluz. Mesto prelaza ova dva epitela je skvamo-kolumnarna granica, koje je posebno osetljiva i najčešće je mesto premalignih i malignih promena. Sve promene, epitela grlića materice, koje imaju potencijal za malignu transformaciju se nazivaju displazije. Displazija znači abnormalnost u izgledu, obliku i deobi ćelija, i smatra se za prekanceroznu leziju. Rak grlića materice nastaje malignom transformacijom ćelija koje čine grlić materice.

Uzroci i faktori rizika

  1. Infekcija humanim papiloma virusma (HPV) – predstavlja najvažniji fakor rizika za nastanak karcinoma grlića materice
  2. Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV)
  3. Druge polno prenosive bolesti (hlamidija npr.)
  4. Osobe kod kojih postoji odsustvo normalnog imunog odgovora
  5. Rano stupanje u seksualne odnose (pre 16. godine)
  6. Promiskuitet ili brak sa promiskuitetnim partnerom
  7. Odnosi bez zaštite
  8. Pušenje
  9. Veći broj porođaja
  10. Dugotrajno uzimanje oralnih kontraceptiva
  11. Loš socijalno-ekonomski status
  12. Pozitivna porodična anamneza
  13. Izostanak redovnih citoloških pregleda

Šta je Humani papiloma virus (HPV) infekcija?

Izazivač u čak 99 posto slučajeva je humani papiloma virus. HPV infekcija je danas postala najčešće seksualno prenosiva bolest. To je opasan i vrlo infektivan virus. Smatra se da ih ima više od 160 tipova. Oni se svrstavaju u tri grupe (nisko, srednje i visoko rizični), samim tim, manifestacije infekcije humanim papiloma virusima mogu se klasifikovati kao: latentne (bez simptoma), subkliničke (slabo izražene) ili kliničke (vidljive), a mogu biti različitih lokalizacija i izgleda.

HP virusi su jedini virusi koji u organizmu ljudi i životinja mogu dovesti do nekontrolisane proliferacije tkiva, tj. do tumorskog rasta, usled DNK mutacija. Humani papiloma virusi  stvaraju epitelne tumore kože i sluznica. Veoma su uporni i otporni na razne lekove. Kada dođe do infekcije sa HPV-om, većina ljudi i ne zna da je inficirana, jer obično infekcija ide bez simptoma. Teško je odrediti kada je osoba prvi put postala zaražena. Većina žena zaraženih HPV-om prođe bez ikakvih posledica. Ozdrave u period od 6 do 24 meseca, a da i ne znaju da su imale infekciju. Kod 10% zaraženih dolazi do pojave raka.

Neki od tipova ovog virusa uzrokuju rak grlića materice, ali i anusa, vagine i spoljašnjih polnih organa žene (vulva). Isti virusi, mada ređe, mogu da budu odgovorni i za kancer penisa, a kod osoba koje upražnjavaju genitalno-oralni seks i za rak usne šupljine i glasnih žica. Razvoj kancerogenih ćelija može trajati godinama ili čak decenijama nakon početne infekcije. HPV se prenosi seksualnim putem , а može se preneti i u toku porođaja sa majke na dete (HPV može inficirati sluzokožu gornjih disajnih puteva i konjuktive oka). Zato se kod dece u uzrastu od 10 do 15 godina starosti mogu pojaviti laringealni polipi.

Tipovi karcinoma

Dva su osnovna tipa:

  • Skvamocelularni – nastaje od ćelija pločastog epitela  i čini 85-90% svih tumora
  • Adenokarcinom – nastaje od žlezdanog epitela i čini 10-15% tumora

Klinička slika – simptomi i znaci bolesti

Karcinom grlića materice je u ranim stadijumima obično asimptomatski. Od pojave početnih lezija pa do ispoljavanja simptoma može da prođe čak i 20 godina.

Rani simptomi:

  • vaginalno krvarenje van ciklusa
  • krvarenje nakon odnosa (kontaktno krvarenje)
  • bol tokom odnosa
  • pojačana vaginalna sekrecija

Kasni simptomi – U odmaklim stadijumima mogu se javiti:

  • opstipacija
  • učestalo ili otežano mokrenje
  • uporan sukrvičav vaginalni sekret neprijatnog mirisa
  • gubitak apetita, gubitak težine
  • malaksalost
  • bolovi u karlici, leđima, nogama – nastaju zbog metastaza i zahvaćenosti ilijačnih limfnih čvorova
  • otok jedne ili obe noge
  • obilno vaginalno krvarenje

Širenje i stadijumi bolesti

Ukoliko se karcinom grlića ne otkrije na vreme on počinje da se širi:

  • putem limfnih sudova, zahvatajući prvo okolne, a kasnije i udaljene limfne čvorova;  
  • putem krvi (hematogeno širenje),  kao i  
  • direktnom invazijom susednih struktura

Broj zahvaćenih limfnih čvoriva je u korelaciji sa stadijumom tumorske bolesti, kojih ima četiri (tzv. FIGO stadijumi bolesti).

  1. Prvi stadijum je prisutan kada je tumor lokalizovan samo na grliću materice.
  2. U drugom stadijumu tumor se širi izvan materice (sa ili bez invazije parametria-vezivnog tkiva poda karlice), ali ne zahvata zid male karlice niti donju trećinu vagine.
  3. U trećem stadijumu tumorski infiltrat se širi bočno do pelvičnih kostiju dovodeći često do hidronefroze(oboljenje bubrega) ili spuštajući se na donju trećinu vagine .
  4. U četvrtom stadijumu postoje bliske meta promene na bešici ili rektumu, ili udaljenje metastaze.

Postavljanje dijagnoze

U Srbiji je uveden Nacionalni program za prevenciju raka  grlića materice koji je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, a čini ga:

  1. akcenat staviti na prevenciju
  2. rano otkrivanje (dijagnostika- skrining) 
  3. započinjanje ranog lečenje raka grlića materice

To podrazumeva sledeće: Prevencija raka grlića materice se sporovodi kroz mere primarne zaštite, što podrazumeva mere za sprečavanje infekcije humanim papiloma virusima ali i drugim virusnim infekcijama (kroz zdravstvenu edukaciju, vakcinaciju), mere sekundarne prevencije,  koja uključuje skrining (rano otkrivanje asimptomatskih obika) i teracijarnu prevenciju , koja podrazumeva lečenje premalignih lezija.

Na teritoriji Rebuplike Srbije , skrining za rak grlića materice se sprovodi u vidu organizovanog decentralizovanog programa koji obuhvata ciljnu populaciju žena od 25 do 65 godine života. Skrining test koji se koristi jeste Pap test, a posle dva negativna citološka testa, dalji skrining se izvodi u intervalu na tri godine. Kod žena sa povišenim rizikom, predlaže se uzimanje citološkog brisa, jednom godišnje. Posle 65. godine, ukoliko je nalaz uredan, savetuju se kontrole na 3 godine. Osnovni skrining test je citološki bris grlića materice sa Papanikolau (PAPA) testom.

Papanikolau (PAPA) test

PAPA test je sastavni deo godišnjeg ginekološkog pregleda. Može biti rađen na konvencionalnio način ili ako postije uslovi korišćenjem citologije na tečnoj podlozi. PAPA test je screenig metoda i radi se kao masovni pregled zdrave polupacije žena u cilju ranog otkrivanja karcinoma grlića maternice i kao takav nije dijagnostički test već služi za prepoznavanje onih pacijentkinja koje ga eventualno imaju. Ako test pokaže abnormalne promene, ginekolog će uraditi dodatne testove – preglede kao što su:

  • kolposkopija
  • bris grlića na bakteriološki pregled – mikoplazma, ureoplazma, hlamidija trahomatis i HPV tipizacij
  • biopsija grlića i
  • kiretaža kanala grlića- preparat se šalje na patohistološki pregled

U poslednje vreme sve češće se rade i dve novije dijagnostičko-terapijske procedure:

  • LOOP – isecanje promene na grliću materice do zdravog tkiva i
  • RF – mikroskopski pregled ivica promene prema okolnom zdravom tkivu.

Izvođenje PAPA testa

Papanikolau test je relativno jednostavna metoda, koja traje nekoliko minuta, i izvodi se u sklopu ginekološkog pregleda. Ginekolog specijalnim instrumentom (spekulumom) ulazi u vaginu i kroz njegov otvor drvenom špatulom (na čijem se jednom kraju nalazi komadić vate) i specijalnom četkicom uzima material sa prednje i zadnje usne grlića maternice i iz kanala grlića maternice. Od uzorka se pravi citološki razmaz (ćelije grlića materice se razmažu po predmetnom staklu i boje specijalnim bojama) u kojem se pod mikroskopom gledaju znaci zapalenja grlića materice, uzročnici infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i druge promene.

Klasifikacija PAPA testa – Postoje dva sistema klasifikovanja.

1. Prema opšte poznatoj starijoj klasifikaciji papa testa, nalazi se svrstavaju u 5 grupa:

  • PAPA I – uredan nalaz
  • PAPAII – netipične zapaljenjske promene
  • PAPA III – displazija: blaga, srednje teška ili teška
  • PAPA IV – karcinom in situ
  • PAPA V – sumnja na invazivni karcinom

2. I drugi novi sistem klasifikacije tzv. Bethesda sistem koji rezultate svrstava u 4 grupe:

  • CIV 1 blaga displazija
  • CIV 2 umerena displazija
  • CIV 3 teška displazija
  • CIS carcinoma in situ

Terapija

Lečenje zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena.

  1. stadijum uz HPV pozitivan nalaz – promenu je potrebno ukloniti nekom od tzv. destruktivnih tehnika – laser, vaporizacija, hladna koagulacija, krioterapija, elektokauterizacija., konizacija skalpelom, konizacija laserom.
  2. stadijum – hiruško lečenje (totalna ili radikalna histerektomija)
  3. stadijum – posle radikalne histerektomije obavezna je kombinacija radioterapije i hemioterapije
  4. stadijum – terapija je individualna

HPV vakcina

Budući da je HPV infekcija u grupi polno prenosivih infekcija, a istovremeno je jedna od retkih čije se prenošenje ne štiti uvek kondomima, primarna zaštita je vakcinacija adolescentkinja. HPV vakcina se primenjuje od 2006. godine, u 130 zemalja širom sveta i u 33 zemlje Evrope, uključujući sve države iz našeg okruženja. Nedavna istraživanja zabeležila su da se u poslednjih  deset godina stopa infekcije HPV-om smanjila čak 90% u zemljama sa visokim nivoom imunizacije. Prema upustvu, imunizacije, najbolje je vakcinu primiti od 9 do 13 godina. Vakcinacija pre stupanja u seksualne odnose je izuzetno važna i daje najbolje rezultate. Najkasnija primena vakcine za žene je 26. godina života, a za muskarce 21. godina života.

U svetu su registrovane tri vakcine:

  • CERVARIX- bivalentna vakcina pokriva virus tipa 16 i 18. Ova vakcina je namenjena ženama.
  • GARDASIL: četvorovalentna vakcina, pokriva virus tipa: 6, 11, 16 i 18. Ova vakcina je namenjena  ženama i muškarcima.
  • GARDASIL 9:  pokriva virus tipa:  6, 11, 16, 18, 31, 33, 45, 52 i 58. (nije dostupna u Srbiji)

Posted in Hirurgija, Zdravstvena nega III - vaspitanje

Karcinom dojke

Karcinom ili rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena širom sveta. Što se tiče Srbij, statistički podaci kažu, da  svake godine oko 4600 žena oboli, a 1600 umre od ove bolesti ( što je jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke). Najveća učestalost raka dojke je kod žena starijih od 65 godina (više od 50%), ali značajan broj obolelih žena u trenutku postavljanja dijagnoze je mlađe od 35 godina, a podaci govore da se tagranica svake godine spušta niže. Broj obolelih žena prema broju stanovnika u našoj zemlji jeste sličan drugim zemljama u okruženju. Prema broju umrlih žena na žalost, naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi, zbog dijagnostikovanja karcinoma dojke u kasnoj fazi. Kada se karcinom dojke otkrije u ranoj fazi bolesti, primenom adekvatne terapije i kontinuiranim lečenjem može se spasiti život i unaprediti kvalitet života obolelih žena.

 

Dojka, grudi (lat. mamma), žlezda karakteristična za ženski pol, po kojoj je nazvan čitav rod sisara. Nalazi se na prednjoj strani grudnog koša na granici kosti i hrskavice četvrtog rebra. Dojka je žlezda koja ima ektodermalno poreklo kao i žlezde u koži. Razvija se u petoj nedelji trudnoće od mlečnih nabora. Dojka kao organ počinje da se razvija kod devojčica u pubertetu (između 10 i 12 godine života) kao posledica lučenja nekih hormona.

Dojke su velike, ovalne, parne, mlečne žlezde.  Na sredini prednje površine nalazi se bradavica na kojoj se otvaraju 15-25 duktusa. Bradavica je okružena areolom, na kojoj se nalazi više malih kvržica (nazvanih Montogomerijevim tuberkulumima). To su lojne žlezde sposobne da luče mleko. Veličinu i oblik dojki određuje potkožno masno tkivo koje oblikuje i obavija mrežu mlečnih kanala koji grade bradavice. Na krajevima kanala su lobusi ili grupe alveola, gde se mleko proizvodi i skladišti u odgovoru na hormonske signale. U trudnoći, dojke odgovaraju na složene interakcije hormona (uključujući estrogen, progesteron i prolaktin) u pripremi laktacije i dojenja. Nakon porođaja, alveole stimulišu proizvodnju i lučenje mleka za bebu.

Uz funkciju u prehrani potomstva, ženske grudi imaju društvene i seksualne karakteristike. Grudi su predstavljena na značajnim oblicima umetnostnosti i fotografije. Ženske grudi se shvataju kao istaknuta osobenost u percepciji žene, njene slike tela i seksualne privlačnosti.

 

Karcinom dojke

Rak dojke je zloćudna (maligna) izraslina koji se razvija iz žlezdanog tkiva dojke kada normalne ćelije dojke promene svoja svojstva i počnu da se ubrzano i nekontrolisano dele (umnožavaju) i uništavaju okolno zdravo tkivo. Putem krvi ili limfe zloćudne ćelije se mogu proširiti na regionalne limfne čvorove u pazušnoj i natključnoj jami sa iste strane ili u udaljene delove tela, kao što su kosti, pluċa i jetra. Tada se kaže da je tumor metastazirao u određene organe. Metastaze takođe imaju osobinu da nekontrolisano rastu i remete normalan rad organa u kojem se razvijaju. Važno je znati da ukoliko se rak dojke otkrije u ranijim stadijumima, utoliko su šanse za izlečenje veċe.

Postoji nekoliko vrsta raka dojke:

  1. Duktalni karcinom dojke – DC je najčešći. Nastaje malignom transformacijom ćelija kanala mlečne žlezde.
  2. Lobularni karcinom dojke – LC nastaje iz ćelija režnjeva mlečne žlezde i vrlo često se razvija obostrano, u obe dojke istovremeno.
  3. Inflamatorni karcinom je najređi oblik karcinoma dojke. Karakteriše ga pojava otoka, cvrenila, a obolela dojka je topla na dodir.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke su:

  • životna dob: pojava karcinoma dojke raste sa životnim dobom i najveća je u Srbiji u grupi od 55 do 65 godina starosti,
  • pozitivna porodična anamneza za karcinom dojke kod bliskih rođaka (majka, babe po ocu ili majci, rođene sestre, ćerke) povećava više od 2x rizik od nastanka karcinoma dojke;
  • genetski faktori: 5-10% žena sa dijagnozom karcinoma dojke ima nasledni karcinom dojke koji se karakteriše prisustvom promena, koje se nazivaju mutacijama na tzv. BRCA1 i BRCA2 genima; ove promene se nasleđuju od oca ili od majke i nose povećani rizik od nastanka karcinoma dojke i jajnika tokom celog života;
  • prethodno dijagnostikovan karcinom dojke: 4 puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke u drugoj dojci;
  • proliferativne promene u dojci: atipične hiperplazije (benigne promene) koje se dijagnostikuju histopatološkim pregledom uzorka sumnjivih promena u dojci nose 4-5 x veći rizik; LCIS (lobularni karcinom in situ ili lobularna neoplazija) nije karcinom dojke, ali jeste faktor koji povećava rizik od nastanka invazivnog karcinoma u istoj ili drugoj dojci;
  • gustina žlezdanog tkiva: povećana gustina žlezdanog tkiva, naročito kod mlađih žena povećava rizik od nastanka karcinoma dojke više od 5 puta;
  • gojaznost: 2 x povećava rizik od nastanka karcinoma dojke kod žena u menopauzi;
  • hormonski faktori: rana menarha (pre 11. godine) i kasna menopauza (posle 54. godine) nose 2-3 x veći rizik; žene koje nisu rađale ili su iznele prvu trudnoću u kasnijim godinama (posle 30. godine) nosi 2 x veći rizik; hormonska terapija kao što su hormonska kontraceptivna sredstva i hormonska supstituciona terapija nakon ulaska u menopauzu (HST) nosi do 1.5 x veći rizik tokom uzimanja lekova, ali nakon 5 godina od prestanka HST, rizik nestaje)
  • izloženost jonizujućem zračenju u pubertetu (lečenje limfoma u tom uzrastu zračnom terapijom, pri čemu su u zračnom polju bile delimično i dojke)
  • fizička neaktivnost

Klinička slika

U toku ranog razvoja, karcinom dojke skoro po pravilu ne daje simptome i znake prisutne bolesti. Kako tumor raste, mogu se javiti neki od sledećih simptoma i znakova:

  1. Kvržica ili čvorić u tkivu dojke koji se ne menja u odnosu na period menstrualnog ciklusa. Ovo je najčešći prvi znak karcinoma dojke. Karakteristično za karcinom je da ovi čvorići ne bole, mada mogu biti osetljivi na dodir. Čvorići se mnogo ranije uočavaju na mamogramu ili ultrazvučnom pregledu u odnosu na manuelni pregled lekara (ili samopregled) dojke.
  2. Otok u pazušnoj jami.
  3. Bol i osetljivost tkiva dojke je ređi simptom, osim kada se radi o inflamatornom karcinomu dojke.
  4. Ravna ili uvučena bradavica
  5. Svrab ili pojava ulceracije u predelu bradavice
  6. Bilo kakva promena u izgledu, veličini, teksturi kože ili temperaturi dojke. Naborana koža koja podseća na koru pomorandže može biti znak prisutnog karcinoma.
  7. Pojava bistrog ili krvavog sekreta iz bradavice ne mora biti siguran znak prisustva karcinoma, ali svakako mora biti adekvatno ispitan, kako bi se utvrdio uzrok njegovog prisustva.

Nekada se karcinom dojke može proširiti na pazušne limfne čvorove ili predeo ključne kosti i pre nego što naraste toliko da se može opipati, tako da bi trebalo ispitati svaki otok ili izraslinu u predelu pazuha ili ključne kosti.

Šta su stadijumi karcinoma dojke i kako se određuju

Kada je potvrđeno da osoba boluje od karcinoma, medicnski tim će utvrditi u kom se stadijumu nalazi rak što odražava stepen do kog je bolest napredovala. Poznavanje stadijuma pomaže da se odredi najbolji način za lečenje i uklanjanje karcinoma dojke. TNM sistem klasifikacije najčešće je korišćen sistem za određivanje stadijuma karcinoma dojke i označava:

  • T = Veličina tumora
  • N = Status limfnih čvorova (broj i lokacija limfnih čvorova zahvaćenih ćelijama raka)
  • M = Metastaze (prisustvo ćelija raka na udaljenim mestima u telu)

U prošlosti, stadijum tumora je klasifikovan samo sa ova 3 parametra, a od 2018. godine, dodate su i sledeće mere:

  1. Gradus tumora
  2. Status receptora za estrogen
  3. Nivo receptora progesterona u tumorskom tkivu
  4. HER2 / novi status
  5. Menopauza
  6. Opšte zdravstveno stanje pacijenta

Stadijumi

Stadijum raka ukazuje na veličinu abnormalnih ćelija tumora i na to da li se te ćelije nalaze na mestu porekla ili ne. Na osnovu toga postoje:

– Karcinom faze 0 naziva se „karcinom in situ“ („na originalnom mestu“) – atipične ćelije se nisu proširile izvan kanala ili lobusa u okolno tkivo dojke.Ovo je veoma rani karcinom koji je izlečiv, ali ako se ne leči ili ne otkrije, može se proširiti u okolno tkivo dojke.

– Prvi stadijum karcinoma dojke – rak je evidentan, ali se nalazi samo u području na kojem su se počele razvijati prve nenormalne ćelije. Rak dojke je otkriven u ranim fazama i može se vrlo efikasno lečiti. Stadijum 1 se može podeliti na Fazu 1A i 1B, razlika se određuje u veličini tumora i broju limfnih čvorova sa dokazima raka.

  • Faza 1A (tumor je manji od približne veličine kikirikija-2 centimetra ili manje, i nije se proširio na limfne čvorove).
  • Faza 1B (veličina tumora je ista, ali se i u Limfnim čvorovima nalaze ćelije raka približne veličine između čiode do zrna pirinča)

– Drugi stadijum karcinoma dojke – znači da karcinom dojke raste, ali se još uvek nalazi u dojci ili se rast proširio samo na obližnje limfne čvorove. Ova faza je takođe podeljena u 2 grupe: stadijum 2A i stadijum 2B. Razlika se određuje u veličini  tumora i da li se karcinom dojke proširio na limfne čvorove.

  • Faza 2A (tumor je veličine između 2 i 5 centimetara i još se nije proširio na limfne čvorove).
  • Faza 2B (tumor je veličine između 2 i 5 centimetara i proširio se na manje od četiri aksilarna limfna čvorova)

– Treći stadijum karcinoma dojke – znači da se rak dojke proširio i preko neposredne regije tumora i da je zahvatio obližnje limfne čvorove i mišiće, ali se nije proširio na udaljene organe. Iako se ova faza smatra naprednom, sve je veći broj efikasnih opcija lečenja. Ova faza je podeljena u tri grupe: faza 3A, faza 3B i faza 3C. Razlika se određuje u veličini tumora i o tome da li se rak proširio na limfne čvorove i okolno tkivo.

  • Faza 3A (tumor je veći od veličine limete – više od 5 centimetara, a mali grozdovi ćelija raka dojke nalaze se u limfnim čvorovima između približne veličine igle i širine zrna pirinča).
  • Faza 3B ( tumor može biti bilo koje veličine, a karcinom je zahvatio grudne mišiće ili kožu dojke sa dokazima oteklina, upala ili čireva. Rak dojke se takođe može naći u čak 9 obližnjih limfnih čvorova).
  • Faza 3C (tumor može biti bilo koje veličine i limfni čvorovi ispod ruke i u blizini grudne kosti imaju ćelije raka. Ovaj stadijum tumora može biti operativan i neoperativan)

– Četvrti stadijum karcinoma dojke –  znači da se rak proširio na druge delove tela, kao što su mozak, kosti, pluća i jetra. Iako se rak dojke u stadijumu 4 smatra neizlečivim, trenutni napredak u istraživanju i medicinskoj tehnologiji znači da sve više i više žena živi duže tretirajući bolest kao hronično stanje. Uz odličnu negu i podršku, kao i ličnu motivaciju, karcinom dojke ove faze  može da odgovori na brojne mogućnosti lečenja koje mogu produžiti život za nekoliko godina.

Postavljanje dijagnoze

Kako sam već pomenula, karcinom dojke ne mora davati nikakve karakteristične simptome u toku ranog razvoja. Zbog toga, skrining pregledi imaju veoma veliki značaj u ranom otkrivanju. Veliki broj karcinoma dojke se otkrije pri rutinskom sistematskom pregledu, pa je opšta preporuka svim ženama da ih već od početka generativnog perioda redovno obavljaju.

Samopregled dojki – je osnovna, prva i rutinska stvar, koju bi svaka žena trebala da radi barem jednom mesečno. Kod žena koje imaju menstruaciju, pregled se vrši u drugoj nedelji (7.-10. dana) od započinjanja menstruacije. Ukoliko se pojavi, napalpira, bilo kakva promena ili čvorić, neophodno je da se javi lekaru.

Klikom na sledeći link možete videti odličnu animaciju, kako uraditi samopregled dojki https://www.youtube.com/watch?v=biTZmXL0Nu8

Pored toga tu je i aplikacija Breast Test za Android telefone, koja će vam u tome mnogo pomoći, izuzetno je pregledna i laka za korišćenje, možete je skinuti u Google Play prodavnici free.

Od stručnih pregleda, koje ćete dalje uradit,i u zdravstvenoj ustanovi tu su:

  1. Klinički pregled dojke – Počinje inspekcijom. Pregled se može obaviti i u ležećem položaju sa rukama iznad glave. Prvo se posmatra simetričnost dojki, koža, da li postoji eritem, retrakcija (posebno u predelu bradavice) i edem nazvan „pomorandžina kora“. Prisustvo iscetka iz bradavice i njegova boja se detaljno opisuju. Takođe pregledamo aksilu, klavikularnu jamu, palpirajući limfne čvorove. Nakon inspekcije pristupamo palpaciji dojke, sa rukom pacijentkinje iznad njene glave. Dojka se palpira u prostoru ograničenom klavikulom, grudnom kosti, srednjom aksilarnom linijom i donjom granicom dojke. Navedeni prostor je topografski podeljen na četiri kvadranta: dva gornja i dva donja. Pažljivo, vrhovima prstiju, kružnim pokretima u linearnom pravcu treba palpirati sva četiri kvadranta. Palpacija nam pruža imformacije o postojanju palpabilne mase i njenom obliku, veličini, konzistenciji, glatkoći, čvrstini, bolnosti i mobilnosti. Lokalizacija mase se navodi prema kvadrantu u kome se nalazi ili kao pozicija na satu, i zatim meri njena veličina kaliperom ili lenjirom, kao i udaljenost od centra bradavice.
  2. Ultrazvuk – posebno je koristan za vizualizaciju promena koje se mogu osetiti ali se ne vide na mamogramu. Takođe, koristan je u razlikovanju cista ispunjenih tečnošću i solidnih (tvrdih) promena tkiva.
  3. Mamografija – je radiološka tehnika snimanja mekih tkiva dojke. Mamografija je jedina metoda koja se, na osnovu postojećih dokaza, smatra efikasnom u otkrivanju ranih stadijuma karcinoma dojke. Istraživanja pokazuju da se smrtnost od karcinoma dojke smanjuje za 25 do 30% u žena koje redovno rade mamografske preglede u životnoj dobi između 50 i 70 godina. Zbog toga postoji preporuka da se tzv. skrining mamografije rade svake 2 godine kod žena u starosti između 50-70 godina. Na mamografskom pregledu mogu se uočiti tumori u dojkama ili promene koje se vide kao sitne bele tačkice, a nazivamo ih mikrokalcifikacijama. Od izgleda i rasporeda mikrokalcifikacija u odsustvu tumorske senke zavisi i procena da li postoji veća verovatnoća da se radi o zloćudnoj ili dobroćudnoj promeni u dojci.S nimanje se vrši u stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Na mamografiji se uočavaju projektovani elementi normalnog tkiva dojke, kao različito zastupljene zone rasvetljenja i senki. Vrši se uglavnom iz dva ugla, radi bolje preglednosti. Kako se pravilno radi mamografija možete videti klikom na link https://www.youtube.com/watch?v=zQTw_PVzdOQ
  4. Magnetna rezonancija (MR) se radi kada postoje takve promene u dojkama da nismo sigurni o čemu se radi nakon što se urade standardni dijagnostički pregledi. MR pregled isto tako može da nam ukaže da postoji više tumorskih promena u različitim delovima iste dojke, što utiče na planiranje hirurške intervencije.
  5. Biopsija dojke – gore navedene metode dijagnostike su značajne u ispitivanju sumnjivih promena u tkivu dojke, međutim, biopsija i patohistološki pregled dobijenog uzorka i dalje predstavlja zlatni standard za postavljanje dijagnoze karcinoma dojke.

Lečenje karcinoma dojke

Prvenstveno zavisi od stadijuma u kojem je bolest otkrivena. Najvažnije je dijagnostikovati bolest u ranim stadijumima.

  1. Operacija – podrazumeva otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Postoji mogućnost da se, posle odstranjenja cele dojke, učini rekonstrukcija dojke plastičnom operacijom bilo ugradjom silikonske proteze ili kožno-mišićnim transplantatima uzetim sa drugog dela tela (leđni, trbušni mišić itd).
  2. Hemioterapija – uprkos tome što se operacijom odstranjuje tumor i svi limfni čvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske ćelije, uvek postoji izvestan rizik, da se bolest ponovo pojavi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom  organu, najčešće u kostima, jetri i plućima. Zbog toga se kod nekih žena nakon operacije sprovodi hemioterapija ili citostatska terapija, je način lečenja karcinoma dojke u kojem se primenjuju lekovi koji uništavaju ćelije tumora. Dužina lečenja zavisi od vrste hemioterapije i stadijuma bolesti, i najčešće traje tri do šest meseci. Hemioterapija se prima putem infuzije ili u obliku tableta. Infuzije se primenjuju u  bolnici, a tablete se uzimaju kod kuće. U periodu primanja ovih lekova mogu se javiti neželjeni efekti (gubitak kose, proliv, mučnina i povraćanje, osip, poremećaji krvi, zamor i malaksalost). Odluku o primeni hemioterapije donosi lekarski konzilijum, uz saglasnost pacijentkinje.
  3. Radioterapija – zračna terapija predela operisane dojke i regionalnih limfnih čvorova da bi se smanjio rizik za pojavu lokalnog recidiva.
  4. Hormonska terapija – Lekovi koji smanjuju količinu hormona estrogena ili sprečavaju efekte estrogena
  5. Biološka terapija – relativno novi pristup lečenju malignih bolesti i podrazumeva primenu monoklonskih antitela ili tzv. malih molekula. Monoklonska antitela su veliki molekuli koji svoje dejstvo ispoljavaju na površini maligne ćelije, dok tzv. mali molekuli ulaze u nju. Biološka terapija naziva se još i ciljanom terapijom jer ciljano uništava maligne ćelije, bez negativnog uticaja na zdrave. 
  6. Suportativna terapija – Osim lečenja usmerenog na borbu protiv same maligne bolesti često je potrebno lekovima olakšati podnošenje simptoma bolesti, ali i smetnji koje se javljaju usled primljene terapije. Suportivno lečenje ublažava simptome osnovne bolesti, ali ne utiče na rast tumora ili ishod bolesti. Ono ima za cilj da se poboljša opšte stanje i svakodnevno funkcionisanje bolesnika.
  7. Psihološko savetovanje

Na sledećem linku možete pronaći puno korisnih saveta, pročitati lična iskustva i upoznati se sa novim pristupima u lečenju, na samo karcinoma dojke, već bilo kog malignog oboljenja http://onkonet.rs/

Posted in Hirurgija, Interna medicina sa negom III, Interna medicina sa negom IV, Neuropsihijatrija, Urgentna stanja, Zdravstvena nega III - vaspitanje

Tumor, karcinom, rak…da li je to jedno te isto?

Tumor, neoplazma ili novotvorina

Označava skup promenjenih ćelija koje pokazuju nepravilan i progresivan rast, odnosno, nekontrolisanu i ubrzanu deobu ćelija nekog tkiva koji svjojim rastom može zahvatiti druga tkiva i organe. Tumorske bolesti imaju ozbiljnu prognozu, a neke su opasne po život. Sama reč „tumor” je latinskog porekla i označava oteklinu, otok (edem) koji  je nastao povećanjem tkiva ili organa zbog bujanja ćelija, zadržavanja tečnosti ili krvarenja unutar tkiva.

Tumori mogu biti:

  1. Benigni (dobroćudni)
  2. Maligni (zloćudni)

Benigni tumori

Tumorske ćelije benignih tumora liče na normalnu ćeliju od koje su nastali, ali je odnos ovih ćelija poremećen i ne služi određenoj funkciji. Benigni tumori su toliko rasprostranjeni, da praktično svaki čovek ima po neki benigni tumor. Najveći broj njih ostaje dobroćudan u toku celog života, ne šire se u okolne oragane, lako se otklanjaju ali se mogu pojaviti ponovo na istom mestu. Vrste:

  1. Dobroćudni tumori vezivnog porekla su fibromi (sačinjeni od fibrocita), lipomi (sačinjeni od lipocita) i hondromi (sačinjeni od hondrocita).
  2. Hemangiomi i limfangiomi su tumori koji vode poreklo iz krvnih i limfnih žila.
  3. Leiomiomi su benigni tumori kojima početne čelije čine glatke mišićne ćelije, a rabdomiomi vode poreklo od poprečnoprugastih mišićnih ćelija.
  4. Adenomi su dobroćudni tumori epitelnog porekla građeni od dobro diferenciranih epitelnih ćelija koje grade žlezdana tkiva vrlo slična normalnim egzokrinim ili endokrinim žlezdanim strukturama.
  5. Cistadenomi su dobroćudni tumori žlezdanog porekla u kojima se nalaze šupljine različite veličine, a tipično se razvijaju u jajnicima. Ako u šupljini strše papilarni izdanci tumor se naziva cystadenoma papillare.
  6. Papilom je dobroćudni tumori koji raste sa površine epitela, a stvara mikroskopski i makroskopski, duge i tanke izdanke te su resičastog oblika.
  7. Polip je tumor  koji se izbočuje iznad površine sluznice, a sa peteljkom je povezana sa samom sluznicom. Maligni potencijal češće imaju papilomi nego polipi.

Maligni tumori

Maligne ćelije malignih tumora mogu da više ili manje liče na matičnu ćeliju i zahvaljujući tome određujemo poreklo tumora. Ali, što maligna ćelija manje liči na matičnu, to je tumor destruktivniji i teže možemo odrediti primarno poreklo tumora. Maligna ćelija se autonomno ponaša u organizmu, kraće živi od normalne, matične ćelije i vrlo je osetljiva, pa je tako zračenje i razne hemijske materije jako oštećuju, što se i koristi u lečenju. Maligne ćelije vremenom ulaze u limfne žlezde i krv pa tako nastaju metastaze i bolest postaje sistemska. Rastom tumor zahvata i okolne organe.  Možemo reći da je glavna karakteristika malignih tumora, u agresivnosti rasta i u tome što daju metastaze. Sa druge strane, ova vrsta tumora, retko nastaje u potpuno zdravom tkivu, najčešće se javlja u tkivu koje je već duže vreme patološki izmenjeno. Taj preobražaj je duži proces, koji nekada traje godinama, što se koristi u primarnoj zaštiti i akcentu na preventivnim pregledima i ranoj dijagnostici.

Rak – kancer (lat. cancer – rak rana, neizlečiva rana) predstavlja zloćudni oblik novotvorine = maligni tumor. Zloćudnost ili malignost nekog tumora odnosi se na svojstvo tog tumora da prožima i razara okolno tkivo i da stvara udaljene metastaze u organizmu, pa kao posledica nastupa smrt.

Vrste malignih tumora:

 

1.Karcinomi su zloćudni tumori poreklom iz epitelnih ćelija, a mogu biti poreklom iz sva tri zametna listića.

  • Adenokarcinom označava tumor u kojem zloćudne tumorske ćelije epitelnog porekla rastu stvarajući žlezdane tvorevine.
  • Planocelularni karcinom je karcinom nastao iz pločastog epitela.
  • Hepatocelularni karcinom je karcinom nastao iz jetrenih ćelija.
  • Anaplastični karcinom je karcinom koji sadrži isključivo nediferencirane ćelije.
  • Karcinoma in situ (CIS) – tumorska tvorevina mikroskopske debljine, koja se nalazi samo u epitelnom sloju tkiva, i ne probija bazalnu membranu epitela. Ima potencijal probijanja membrane i invazivnog rasta.

2.Sarkomi su zloćudni tumori koji potiču iz mezenhima ili njegovih derivata (liposarkom, fibrosarkom, leiomiosarkom, rabdomiosarkom).

3.Leukemija je zloćudna bolest, neoplazma bele krvne loze, a maligne ćelije potiču iz ćelija krvotvornih organa koje cirkulišu u krvi. Leukemija nema oblika tumora već je to rak cele kostne srži koja se kod dece i mladih nalazi u svim kostima a kod odraslih u pljosnatim kostima i na krajevima dugih cevastih kostiju.

Etiologija

 

Uzrok najvećeg broja tumora nije poznat. Za određene faktore se danas pouzdano zna da su uzročnici stvaranja tumora (kao što su: pušenje, UV zračenje, određeni virusi…) Sam proces nastanka tumora događa se već na molekulskom nivou, tj. poremećaji kontrolnih belančevina imaju svoju podlogu u oštećenjima gena koji te proteine i stvaraju. Oštećenje gena može nastati na dva načina:

  1. kao posledica spoljnih kancerogenih faktora (hemijski, fizički, mehanički, virusni agensi
  2. kao posledica spontanih mutacija u organizmu.

Nastanak tumora se ne događa u jednom tačno određenom trenutku ili u kratkom vremenskom razdoblju. To je proces koji se sastoji od niza promena na genotipskom i na fenotipskom nivou. Taj niz promena koji vodi od zdravog stanja ćelije do pojave tumora najčešće traje mesecima i godinama. Jedan od načina određivanja težine stadijuma raka, je takozvana TNM klasifikacija. Zasniva se na određivanju veličine primarnog tumora (T), opsega širenja u regionalne limfne čvorove (N) i prisutnosti ili odsutnosti metastaza (M). Osim ovog oblika procene težine bolesti postoje još i histološke i citološke metode procene (npr. Papanikolau test ili Papa-test) biopsije, laboratorijski tumor markeri.

Dobroćudni tumori su najčešće promene s dobrom prognozom za život. Zloćudne promene mogu biti izlečiva bolest, ako se otkriju u ranom stadiju i ako odmah zatim usledi odgovarajuća terapija. Terapija malignih tumora često ne uspeva u potpunosti da izleči bolest, ali može produžiti životni vek, najčešće se radi o nekoliko godina života. Ohrabrujući rezultati na polju lečenja malignih tumora tokom zadnjih dekada govore u prilog aktivnoj borbi protiv zloćudnih tumora.

Posted in Pedijatrija

Uvođenje nemlečne ishrane (period odojčeta)

Period uvođenja nemlečne hrane je period brzog rasta i razvoja odojčeta. Težinu na rođenju beba udvostruči sa 5-6 meseci a utrostruči sa godinu dana. Prosečno, u dužinu, porastu 20-25 cm u prvoj godini. Veoma je brz i rast glave, zbog brzog rasta i sazrevanja mozga. U ovom periodu su deca i vrlo osetljiva i sklona raznim gastrointestinalnim problemima, anemiji i deficitu gvožđa (posebno deca rođena pre vremena, sa malom težinom, blizanci, deca majki višerotki koje su rađale decu sa malim razmakom).

Nemlečna ishrana je čvrsta ili polučvrsta hrana koja se daje odojčetu dodatno uz nastavak dojenja ili korišćenje adaptiranih mlečnih formula. Ovo je period kada mleko nije više dovoljno za zadovoljenje prehrambenih potreba deteta. Važno je da odojče dobije hranu preporučenu za uzrast, odgovarajuće konzistencije i količine, na način primeren uzrastu i sposobnostima deteta, kako zbog nutritivnih, tako i zbog razvojnih potreba. Roditeljima treba uvek naglasiti da je ovo prelazni period, od ishrane mlekom do ishrane za porodičnom trpezom, za šta je odojče uglavnom spremno sa navršenih godinu dana. I da je sa tim u vezi potrebno puno prilagođavanja, strpljenja, posmatranja i praćenja svog deteta, i načina na koje ono prihvata namirnice, a ne upoređivati po šablonu i okruženju.

Preporuke pedijatara se menjaju iz godine u godinu, prvenstveno se odnose na davanje ili ne vode deci uzrasta do 6 maseci, da li je ovo period kada treba samo dojiti ili ne, kada početi sa nemlečnom ishranom i kojim redosledom…U daljem tekstu probaću da objedinim ova pitanja i dileme i predstavim vam nešto što je danas opšte prihvaćeno od strane roditelja na prvom mestu, a podršku su dali i pedijatri i nutricionisti.

Smernice i preporuke koje treba uzeti u obzir:

U prvih 6 meseci života za dete je najvažnije da se hrani isključivo majčinim ili adaptiranim mlekom. Ovakva ishrana podstiče razmenu materija u organizmu, sazrevanje digestivnog trakta i bubrega. Ipak već u uzrastu 4 do 6 meseci bebin digestivni sistem je sasvim dovoljno razvijen i počinje da luči enzime potrebne za varenje skroba. Beba od 6. meseca rapidno dobija na težini i mleko više nije dovoljno da zadovolji njene nutritivne potrebe. Beba postaje spremna da proba i druge namirnice. Naravno, i pored toga, majčino ili adaptirano meko i dalje ostaje osnovni izvor energije i nutricije sve do 12 meseci.  Da bi beba nastavila što duže da sisa, preporuka je da bebu hranite čvrstom hranom tek nakon podoja ili između dva podoja.

Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija SZO:

  1. Odojče koje je na prirodnoj ishrani – trebalo bi da počne da uzima nemlečnu hranu u uzrastu od oko 6 meseci. Ukoliko je dete rođeno sa većom porođajnom kilažom (preko 4kg) prepručuju da u 5. mesecu počne da se “proba” druga hrana (davati samo po 1-2 kašičice nove namirnice pre podoja u prepodnevnim satima). Tek sa navršenih 6 meseci dete dobija ovu hranu svakodnevno kroz 2 nemlečna obroka. Ako je količina nemlečne hrane odgovarajuća, što se tiče majčinog mleka, dovoljno je 300-500ml dnevno.
  2. Odojče koje je na ishrani adaptiranom formulom ili na dohrani (majčino mleko + adaptirana formula) nemlečnu hranu treba da dobije od 5. meseca života (ne pre 17. i ne posle 24.nedelje), istim principom, prvo „probanja“. Ako je količina nemlečne hrane odgovarajuća, što se tiče mleka, dovoljno je 200-400ml AD formule dnevno.

Kako da znate da je beba spremna za uvođenje dodatne hrane:

  1. Ima najmanje četiri meseca.
  2. U stanju je da uz podršku sedi u uspravnom položaju i drži glavu stabilno.
  3. Beba deluje zainteresovano kada vidi da drugi oko nje jedu.
  4. Kada joj date tečnu hranu kašikicom, ne gura je jezikom napolje. Ovo znači da je beba sada sposobna da  jezikom pogura hranu nazad ka nepcima i da je proguta.
  5. Nakon podoja beba i dalje deluje gladno.

Pri uvođenju novih namirnica u ishranu odojčeta treba da se pridržavate sledećih principa:

  • Uvek uvodite samo po jednu novu namirnicu, tako što ćete je dati odojčetu u prepodnevnim časovima ( i to na svaka tri dana), jer ćete u to doba dana najpre primetiti pojavu eventualne alergije i omogućiti pravovremenu primenu adekvatne terapije ukoliko se ukaže potreba. Namirnice koje ste ranije uveli možete da kombinujete sa tom jednom novom. Ako istovremeno uvodite više nemlečnih namirnica, za slučaj da dođe do pojave alergijske reakcije, ne može se zaključiti koja je “krivac” za alergiju, pa bi detetu nepotrebno uskratili neku od namirnica važnih za rast I razvoj tokom narednih 6-12 meseci.
  • Novu hranu najpre dajte u obliku koji ima ređu konzistenciju, pa tek nakon toga pređite na njen „gušći“ oblik, kako bi se dete lakše naviklo na nju.
  • Namirnice se u početku daju odvojeno, da se dete navikne na nove ukuse.
  • Redosled uvođenja namirnica nije bitan. Nevažno je da li ćete prvo početi sa voćem, povrćem ili žitaricama. Ranijih godina, preporuke su bile, da se prvo počinje sa pirinčem, kao žitaricom, pa povrćem (koje deca nerado prihvataju zbog prirodno slankastog ukusa) i na kraju voće, koje je prirodno slatko. Ovo više nije od prevelike važnosti, dete je spremno za nove ukuse i vrlo je individualno šta će mu se više ili manje dopasti. Bitno je da što veći broj njih uvedete u ishranu do 8. meseca, jer se pokazalo da kasnije uvođenje nekih namirnica poveća rizik od pojave alergije na njih.
  • Puno, čisto kravlje mleko se ne preporučuje u prvoj godini života, jer po svom sastavu ne odgovara potrebama odojčeta i može da doprinese nastanku anemije.
  • Ne zaboravite vodu! Isključivo dojena deca počinju da piju vodu sa početkom nemlečne ishrane. Potrebe za vodom zavise od uzrasta deteta, broja obroka, količine i vrste čvrste hrane. U početku 60-120ml dnevno, krajem 1.godine 240ml dnevno (jedna šolja). Ponudite detetu češće vodu, posebno posle obroka; ne čekajte da ožedni. Ne preporučuju se zaslađeni napici, čajevi i razblaženi sokovi.

Broj obroka i količina hrane:

Odojčetu je potrebno mnogo energije, a kapacitet želuca je mali, pa mu je potrebno češće, a manje hranje,  pet ili šest puta tokom dana.

  • Između 6. i 8. meseca odojče treba da dobije 2-3 dodatna obroka. Uobičajene preporuke su da dobije 1 slan obrok, 1 voćnu kašicu i 1 kašicu sa žitaricama.
  • Između 9. i 12. meseca broj dodatnih obroka je 3-4.

Što se tiče broja obroka, postoje velike individualne razlike u količini hrane za svako dete, zavisno od konstitucije, fizičke aktivnosti, brzine rasta, porodičnih navika. Dete manje jede kada je bolesno, dok mu rastu zubići, pa i te stvari treba uzeti u obzir i ne nervirati se ukoliko ete ne pojede sve pripremljeno.

 

Odlične preporuke, uvođenja nemlečne ishrane u periodu odojčeta, dao je UNICEF, u vidu brošura

Alergeni

Među novim namirnicama koje će bebe vremenom imati u ishrani nalaze se i namirnice koje su poznate kao alergeni. Po pravilu i savetu stručnjaka, njih je potrebno uvoditi na poseban način i određenim redom. Za početak – važno je da se namrinice koje se smatraju alergenima ne uvode rano, odnosno ne pre napunjene prve godine. U prvih godinu dana ne preporučuje se uvođenje sledećih alergena: med, belance, riba, kikiriki i drugo koštunjavo voće. Jedan od sastojaka pšeničnog, raženog i ječmenog brašna – gluten – takođe je poznat alergen. Poželjno je izbegavati veći unos namirnica sa glutenom u prvim nedeljama uvođenja nemlečne ishrane.

Greške koje se prave:

  • Čvrsta kontrola hranjenja- Roditelji odlučuju kada će i koliko dete jesti. To nekada uključuje i hranjenje na silu.
  • Stalno upoređivanje sa decom istog uzrasta iz okruženja- U smislu vrste i količine namirnica koje se uvode u ishranu i na koji način.
  • Detetovi signali se pogrešno tumače i hrana se vidi kao rešenje- koristi se kao nagrada/kazna ili se nudi kao zamena za aktivnosti sa detetom.
  • Prisutna je “moda“ ranog uključivanje hrane koja nije sa naših prostora- a pojavila se odskoro na tržištu, preuzeta iz drugih sredina i kultura. Sa tekvim namirnicama treba biti jako oprezan, u smislu prvenstveno njihove svežine, kontrole kvaliteta, načina transporta, skladištenja, adekvatne pripreme. Ovo se prvenstveno odnosi na avokado, mango, papaju, čiju, kinou, amarant, alge (spirulina i hlorela), mungo/azuki pasulj…
  • Reklame za dečju hranu takođe mogu da unesu zabunu, kao i komercijalne preporuke za suplemente – vitamine, multivitaminske preparate, probiotike.
  • Forsirati veganski ushranu kod deteta, ako su roditelji vegani

Posted in Pedijatrija

Glutenska enteropatija kod dece

Glutenska enteropatija ili Celijakija je hronično inflamatorno (zapaljensko) oboljenje tankog creva. Sa problemom celijakije, danas se sve više susreću roditelji dece uzrasta do dve godine, ovo je ujedno i period kada se primete prvi simptomi, jer su povezani sa uvođenjem čvrste (nemlečne) hrane u ishranu odojčeta – hrane koja sadrži gluten. To se najčešće dešava od navršenih šest meseci, ili kada beba udvostruči telesnu masu od rođenja i obično se javlja do druge godine života. Statistika pokazuje da je ovo oboljenje najčešća intolerancija na hranu, koja se javlja kod 1% ukupne svetske populacije. Pretpostavlja se da u Evropi ima oko 3 miliona obolelih.

Etiologija

Celijakija je autoimuna bolest koja je genetski determinisana. I ovo je ono, što u prvom kontaktu sa ovim oboljenjem, uplaši roditelje (autoimuno i genetski). Važno je da shvate mehanizam nastanka oboljenja, kako bi na adekvatan način mogli sa njim da se izbore i prilagode ishranu novim potrebama deteta. Poznato je da su okidač bolesti gluten koji se nalaze u pšenici, raži i ječmu. Gluten je makromolekul koji je kompleksne građe i sastoji se od glutenina i glijadina. Jedna vrsta glijadina (33-mer) kada uđe u digestivni trakt, razlaže se pod dejstvom digestivnih enzima. To prepoznaje imuni sistem domaćina i deluje protiv sebe, stvarajući antitela na sopstveni enzim i na glijadin, i tako nastaje autoimuni proces. Pored toga, potrebno je da osoba ima određen raspored gena (haplotip) da bi se bolest ispoljila i to gena na leukocitima. Promene su prvenstveno lokalizovane u gornjim partijama tankog creva, a karakterišu ih patohistološke abnormalnosti mukoze (sluzokože) creva, praćene trajnim nepodnošenjem glutena (vrsta proteina) pšenice, ječma i raži, što za posledicu ima smanjene absorpcije sastojaka iz hrane. Pitanje podnošenja ovsenog brašna za sada ostaje otvoreno, ali još uvek nije dozvoljeno u ishrani obolelih.

Klinička slika

Svi simptomi kod celijakije se označavaju zbirnim nazivom malapsorpcioni sindrom. Ograničena iskoristljivost hranljivih materija (malapsorpcija) i sindrom, kao skup simptoma koji zbog toga nastaju i utiču na ceo organzam. Kod dece do godinu dana, mogu da se jave takozvane celijačne krize, koje su izuzetno ozbiljne i mogu da se prevaziđu samo uz pomoć intravenske ishrane u bolnici.

Malapsorpcioni sindrom čine:

  1. Dijareja (proliv), koja se manifestuje kroz svetle, obilne, brojne penušave stolice neprijatnog mirisa, često sa vidljivim kuglicama masnoće.
  2. Nenapredovanje u rastu i zaostajanja u razvoju (opšta pothranjenost i nagli gubitak telesne težine)
  3. Slab apetit
  4. „Pupav stomak“– zbog fermentacije ugljenih hidrata dolazi do nadutosti, stomak deteta je kao balončić. Često je i pražnjenja gasova uz bolove u trbuhu.
  5. Povraćanje, koje udruženo sa prolivima dovodi do poremećaja acidobazne ravnoteže i dehidracije
  6. Promene na koži (herpetiformni dermatitits)
  7. Promene u ponašanju i reagovanju – letargija (pomanjkanje energije), povećane razdražljivosti, uplašenosti, plačljivosti, nezainteresiranosti za igru, igračke i drugu decu
  8. Laboratorijski nalazi jasno pokazuju nedostatak određenih materija koje direktno dovode do pratećih simptoma:
  • smanjena količina belančevina u krvi (posebno albumina) za posledicu ima pojavu generalizovanih otoka (uglavnom na donjim ekstremitetima)
  • anemija (zbog smanjene resorpcije gvožđa i vitamina B 12)
  • nedostatak vitamina D i kalcijuma, dovodi tokom godina do osteoporoze
  • deficit kalijuma dovodi do mlitavosti i slabosti mišića
  • deficit vitamina K dovodi do pojave modrica (spontanih hematoma) po telu i smanjuje mogućnost zgrušavanja krvi

Dijagnoza

Kod postavljanja dijagnoze celijakije, treba prvo krenuti od anamneze (gde roditelj daje podatke kada je počela dijareja, kakve su stolice, kakvo je ponašanje deteta i sl.), na osnovu nalaza kliničkog pregleda (uzimanje antropometrijskih mera, pregled,palpacijom, stomaka)

Zatim, kod sumnje na celijakiju treba pre svega uraditi laboratorijske analize i to:

  • antitela (IgA i IgG) na tkivnu transglutaminazu (TTG), a kod dece mlađe od dve godine treba uraditi i antitela na glijadin (IgA i IgG).  Pored toga su od značaja i
  • hematološke analize (zbog anemije i krvarenja) 
  • imunološke analize (smanjenje ukupnog IgA), odnos
  • biohemijske analize elektrolita (jonogram) koji je u toku bolesti izmenjen zbog nedovoljne apsorpcije,
  • analiza stolice (mikroskopski pregled fecesa) gde se vidi smanjen sadržaj masnoće

Definitivna dijagnoza celijakije se postavlja na osnovu biopsije creva i histopatološkog nalaza, koji pokazuje atrofiju sluznice creva (sluznica je difuzno izmenjena tako da su crevne resice kratke i proširene ili ih nema i sluznica izgleda ravna, infiltrirana limfocitima)

Radiografsko snimanje digestivnog trakta barijumom

Lečenje = pravilna ishrana

Lečenje celijakije podrazumeva pre svega izmenu načina ishrane i potpunu eliminaciju glutena. Dijeta bez glutena se doživotno sprovodi i veoma utiče na kvalitet života deteta, pre svega zato što je teško pronaći hranu koja je potpuno bez glutena. Ovo je naravno izuzetno zahtevno i za roditelje, pa je opšte prihvaćen savet da u početku cela porodica pređe na bezglutensku ishranu u cilju podrške i jednostavnosti pripreme samih obroka. Postoje i situacije kada ova dijeta ne pokazuje povoljan efekat kod nekih pacijenta (procenat je mali ali postoji). Celijačna bolest je sa medicinskog aspekta definisana u svim zemljama sveta kao doživotno oboljenje. Jedina terapija je doživotno sprovođenje striktne bezglutenske dijete, sa stoprocentnim isključenjem peptida navedenih žitarica. Ishrana po pravilu ne sme da sadrži nijedan molekul glutena. Ovakav pristup u lečenju obezbeđuje zdrav život i potpun oporavak za 95 odsto obolelih. U lečenju može da bude od koristi uvođenje preparata kalcijuma i vitamina D, u dozama koje su odgovarajuće za uzrast. A kod pacijenata gde dijeta ne pomaže, pristupa se lečenju kortikosteroidnim preparatima.

Od savremenih metoda, pre svega se pokušava tzv. detoksifikacija glutena, tako što se ispituju novi sojevi žitarica, koji ne poseduju proteinske delove koji aktiviraju imunski sistem i time su bezopasni po ljudski organizam. U fazi kliničkih ispitivanja je primena određenih supstanci koje se vezuju za receptore u lumenu creva i smanjuju propustljivost creva.

Simbol precrtanog klasa pšenice je međunarodna oznaka za bezglutenske proizvode i oblelima garantuje da je označeni proizvod potpuno bezbedan i ne sadrži gluten.

Puno korisnih saveta i pomoći možete naći na sajtu Udruženja Srbije za Celijakiju https://celijakija.rs/

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Menstrualni ciklus – tabu tema ili ne

Iako prva menstruacija, ne treba da zadaje brigu devojčici pa i njenoj porodici, veoma često to nije tako. Ako se prva priča o menstruaciji javi u vidu govorkanja i zadirkivanja na igralištu i u školi, moguće je da će se kod devojčice razviti osećaj straha, brige i izolovanosti pri samoj pomisli na ono što je očekuje. Zabluda, sram i stid često ukazuju da se o ovoj temi ne razgovara kod kuće, pa se dete brine zbog nečega što je u potpunosti prirodno. Očigledno je da ovoj temi treba pažljivo pristupiti.

Firma „Libresse“ je sprovela veliko internacionalno istraživanje, koje je pokazalo da je velokom broju žena i devojaka neprijatno da razgovaraju o svojoj menstruaciji sa prijateljima i članovima porodice, pa i sa svojim majkama i sestrama. Menstruacija je postala tabu-tema, nešto čega se treba stideti. „Iako je menstruacija prirodan proces, i dalje živimo u društvu u kom skrivamo uloške, gde se slike mrlja od menstrualne krvi uklanjaju sa društvenih mreža, a sportistkinje nerado govore o uticaju menstruacije na njihov učinak u sportu“, tvrdi direktor marketinga u kompaniji „Libreese“ Nikola Koronado.

Razgovor o menstruaciji može da bude zastrašujući za roditelje, koji se mogu osećati neprijatno i zbunjeno. To se može prevazići, ako se pristupa postepeno i obavi više razgovora na ovu temu, a sam ciklus predstavi kao nešto normalno i prirodno. Ali i pored toga, kako pokazuju statistike, većina devojčica, u ovom digitalnom svetu, prve informacije o ovoj temi pronalazi na internetu. Hajde zato, da učimo zajedno, i da počnemo sa nekim osnovnim pojmovima, a za sve dalje…razgovarajte otvoreno sa svojim najbližima.

Menstrualni ciklus

To je razmak između dve mestruacije. Prvi dan menstruacije se računa kao početak menstrualnog ciklusa, a kraj ciklusa je dan pre početka sledećeg krvarenja. Ceo menstrualni ciklus je zapravo serija promena koje se odvijaju u telu žene, radi pripreme za potencijalnu trudnoću. Dužina i dinamika ciklusa nije ista za sve žene, menstruacija može da nastupi svakih 21-35 dana i da traje obično 2-7 dana. U prvih nekoliko godina od početka menstruacije, u doba puberteta, normalno je da ciklus bude duži. Tokom godina, se skraćuju i postaju redovni. Vaš menstrualni ciklus može da bude redovan, da traje otprilike isti broj dana svakog meseca, ili donekle neredovan, što je normalno u prvih godinu do dve dana. Ciklus u tom periodu može biti: kratak ili dug, krvarenje može biti obilno ili oskudno, sa bolovima ili bez, i da se sve ovo i dalje smatra apsoutno normalnim – za vas. Kako biste utvrdili šta je normalno za vas, neophodno je da redovno vodite evidenciju o svom ciklusu u kalendaru.

Menstruacija

To je ciklično krvarenje iz materice u toku fertilnog (plodnog) doba žena, koje nastaje kao posledica ljuštenja endometrija materice ukoliko nije došlo do oplodnje. Prva menstruacija naziva se menarha i obično nastupa u uzrastu između 12-13 godine, ali najnovija istraživanja pokazuju da je danas taj prag značajno spušten i da devojčice ranije ulaze u pubertet, pa neke prvi ciklus dobijaju već i da 9 godina.

Menstrualni ciklus se odvija na tri nivoa:

  1. hipotalamus i hipofiza
  2. jajnici
  3. materica

Hipotalamus i hipofiza regulišu nivo polnih hormona, a najvažniji hormoni menstrualnog ciklusa su:

  • GnRH – gonadotropin realising hormon
  • FSH – folikulstimulirajući hormon
  • LH – luteinizirajući hormon

U odnosu na promene u jajniku menstrualni ciklus se deli na tri faze:

  1. Folikularna (proliferativna) faza ciklusa
  2. Ovulatorna faza ciklusa
  3. Lutealna ili korpus luteum faza ciklusa (faza žutog tijela)

1.Folikularna faza – Ova faza počinje sa prvim danom menstruacije i traje do ovulacije. Podeljena je u segmente po danima, koje karakterišu različite promene:

  • od 1.-5. dana.  Na unutrašnjem zidu materice (endometrijumu) staro tkivo počinje da se odvaja i ističe putem menstruacije – vaginalnog krvarenja. U prvim danima možete osećati bol u maloj karlici, nogama i leđima. Ovi bolovi mogu biti slabi ili jaki, a posledica su kontrahovanja (grčenja) materice kako bi se stari sloj tkiva na endometrijumu odvojio od zida materice i izbacio kroz krvarenje. Nivoi hormona estrogena i progestrerona su niski. Bazalna telesna temperatura je na najnižem nivou.
  • od 6.-7. dana. Hipofiza luči folikostimulirajući hormon (FSH). Ovaj hormon stimuliše jajnike da proizvedu 5 do 20 malih cista – folikula. U svakom folikulu se nalazi jedna nezrela jajna ćelija. Rastući folikuli proizvode hormon estrogen koji takođe postepeno raste. Nivo progesterona je i dalje nizak. Cervikalna sluz je suva. Bazalna temperatura je i dalje niska.
  • od 8.-11. dana. Folikuli sazrevaju i povećavaju sekreciju hormona estrogena. Uglavnom će samo jedan folikul tokom narednih dana postati dominantni folikul koji poseduje zrelu jajnu ćeliju. Rast estrogena pospešuje stvaranje novog tkiva na endometrijumu (sloju na unutrašnje zidu materice). Novo tkivo se postepeno zadebljava i postaje sve više prokrvljeno kako bi priremilo idealne uslove za usađivanje (implementaciju) oplođene jajne ćelije – embriona. Povišen nivo estrogena dovodi do promena u cervikalnoj sluzi te ona postaje vlažna, beličasta i lepljiva. 
  • od 12.-13. dana. Cervikalna sluz postaje providna, klizava i rastegljiva (liči na belance od jajeta), signalizirajući da je ovulacija blizu. Moguće je ostati u drugom stanju u ovom periodu – sperma može da preživi i do 5 dana u reproduktivnom traktu žene i zbog toga seksualni odnos u ovom periodu može dovesti do trudnoće iako je ovulacija još nekoliko dana daleko.

2.Faza ovulacije 

  • 14. dan ciklusa. Kako se ovulacija bliži, dotok krvi do jajnika se povećava i ligamenti se kontrahuju približavajući jajnik bliže jajovodu (Falopijevoj tubi) omogućavajući time da jajna ćelija, kada se oslobodi, lakše nađe put u jajovod. Estrogen dramatično raste što izaziva nagli skok LH hormona. Ovaj skok LH hormona deluje kao okidač na dominantni folikul koji puca i izbacuje zrelu jajnu ćeliju, u procesu koji se zove ovulacija. U narednih 12 sati od ovulacije bazalna temperatura tela (BTT) naglo skače (za nekoliko decimala) i ostaje povišena do kraja ciklusa. Neposredno pre narednog ciklusa (1 dan pre) BTT beleži nagli pad što je izvestan znak da se bliži menstruacija. Ukoliko je, međutim, došlo do trudnoće BTT ostaje povišena i predstavlja jedan od prvih znakova trudnoće.  Neposredno pre ovulacije cervikalna sluz dobija teksturu belanceta što omogućava lakše kretanje spermatozoidima ka jajnoj ćeliji. 

3.Lutealna faza- Podeljena je u segmente po danima, koje karakterišu različite promene:

  • od 15.-22. dana. Nakon oslobađanja jajne ćelije, dominanti folikul se pretvara u strukturu koja se naziva žuto telo (corpus luteum). Ova struktura počinje da proizvodi progesteron, i male količine estrogena. Ova kombinacija hormona nastavlja da održava zadebljani sloj na unutrašnjem zidu materice. Cervikalna sluz postaje beličasta i gusta.
  • od 23.-24. dana. Progesteron je na najvišem nivou. 
  • 25. dan Ukoliko ne dođe do trudnoće, žuto telo nestaje, a pad progesterona uzrokuje da sloj na unutrašnjem zidu materice počinje da se raspada – bliži se menstruacija. Cervikalna sluz je suva. Ukoliko je došlo do trudnoće, nivo progesterona ostaje povišen.
  • od 26.-28. dana Estrogen se smanjuje, a progesteron naglo pada, što izaziva nagli pad bazalne temperature tela. Cervikalna sluz je gusta. Ukoliko niste trudni sutradan možete očekivati menstruaciju. Ukoliko je došlo do trudnoće, visok nivo progesterona održava bazalnu temperaturu tela povišenom. 

Zbunjeni ste skroz ovom teorijom…hajde da probamo da vizualizujemo stvari,  klikom na linkove pogledajte sledeće:

1. Preslatka cartoon animacija kompletnog menstrualnog ciklusa, koju je uradio Ted-Ed konferencija i #LikeAGirl kampanja https://www.youtube.com/watch?v=ayzN5f3qN8g

2. Digitalna, kompjuterska, realistički prikazana animacija same ovulacije, koju je uradio Nucleus Medical Media tim https://www.youtube.com/watch?v=nLmg4wSHdxQ

3. Filmić kako „Glamurozno“ emotivno prolazimo kroz ovaj period – sve nas muče iste muke https://www.youtube.com/watch?v=WOi2Bwvp6hw

 

Ukoliko želite dobro da upoznate šablon vašeg ciklusa, neko vreme možete da u kalendar beležite sledeće:

  • dan završetka menstruacije – koliko vam obično traje menstruacija? Da li je ovaj put trajala duže ili kraće?
  • obilnost krvarenja – da li vam se čini da je krvarenje obilnije ili slabije nego inače? Koliko često ste morali da menjte uložak? da li ste možda primetili krvne ugruške?
  • neuobičajeno krvarenje – da li ste možda imali krvarenje između dve menstruacije? Ovo često može biti simptom ovulacije, ali svako neuobičajeno krvarenje obavezno treba proveriti sa ginekologom. 
  • bol – opišite svaki bol koji dovodite u vezu sa menstruacijom. Da li je bol veći nego obično? Da li imate bolove tokom ciklusa, nevezane za menstruaciju? Veoma jake bolove, kao i bolove u donjoj karlici tokom ciklusa treba proveriti sa ginekologom.
  • ostale promene – da li ste primetili neke promene u raspoloženju ili ponašanju? Da li vas bole grudi pred početak menstruacije?

 

Poremećaji menstrualnog ciklusa:

  1. Neredovne menstruacije: Nakon prvog ciklusa moguće je da narednih par bude neredovno krvarenje, sve dok se hormonalni sistem potpuno ne razvije.
  2. Izostanak menstruacije (amenoreja): Potpuni izostanak menstruacije, ukoliko nije reč o trudnoći, je vrlo redak i može imati različite uzroke. Ponekad himen potpuno zatvara vaginu i sprečava izlivanje menstrualne krvi zbog čega dolazi do bolova i otoka. U drugim slučajevima izostanak je u vezi sa nepravilnim razvojem materice. Izostanak takođe mogu da izazovu: stres, nagli gubitak telesne težine, dugotrajna oboljenja, ciste.
  3. Oligomenoreja: Najčešći poremećaj ciklusa kod tinejdžerki, predstavlja poremećaj ritma ciklusa kada je razmak između dve menstruacije produžen i veći od 6 nedelja, ali kraći od jedne godine. Može biti primarna i sekundarna. Primarna oligomenoreja znači da su ciklusi produženi od prve menstruacije, menarhe, a sekundarna oligomenoreja se javlja nakon određenog razdoblja urednih menstrualnih ciklusa.
  4. Obilne menstruacije (menoragije): Menstruacija koja traje duže od 8 dana i dovodi do obilnog krvarenja svetlo crvene boje sa ugrušcima smatra se poremećenom. Obično su uzrok tome fibriomi-tumori materice koji imaju vlaknastu građu. Infekcije materice i jajovoda, kao i upotreba intrauteralnih kontraceptivnih sredstava takođe mogu biti uzrok menoragije.
  5. Krvarenja između menstruacija (metroragija): Može se javljati u različitim oblicima od takčastih do obilnih krvarenja. Uzrok ovome mogu biti intrauteralna kontraceptivna sredstva, pilule za kontracepciju, tumori grlića i materice.
  6. Bolne menstruacije (dismenoreja): One su mnogo češće kod žena koje nisu rađale. Bolovi se obično javljaju neposredno pre ili na samom početku menstruacije i traju jedan do dva dana kada je krvarenje najobilnije. Ako dismenoreja nije posledica nekog oboljenja, onda je ona izazvana prekomernom proizvodnjom prostaglandina. To je primarna dismenoreja. Sekundarna dismenoreja započinje dva ili više dana pre dobijanja menstruacije, pogoršava se tokom menstruacije i traje duže od primarne. Uzrok ovom oboljenju može da bude infekcija organa male karlice ili neko drugo oboljenje pa je najbolje obratiti se lekaru.
  7. PMS (predmenstrualni sindrom): predstavlja cikličnu pojavu različitih vrsta tegoba koje se obično kod žena javljaju 5-10 dana pred dobijanja menstruacije. Simptomi su vrlo različiti kao i njihova učestalost. Najčešći simptomi su: nervoza, razdražljivost, pojačana psihička osetljivost, plačljivost, stalan osećaj gladi, naduvenost, otečene grudi, pojačana želja za slatkišima. Uz njih često se javljaju: akne, glavobolja, mučnina, trapavost, osip, bolovi u krstima… Oni nestaju prvog dana menstrualnog krvavljenja. Ne postoji konkretan lek za PMS jer kod svake žene su problemi individualni.

 

Posted in Некатегоризовано

Svetski dan zdravlja 7. april

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, sa mrežom Instituta-zavoda uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja je: „Podržite medicinske sestre i babice”.

Ove godine zbog pandemije izazvane Korona virusom, posebno se naglašava značajna ulogu medicinskih sestara, babica ali i drugih zdravstvenih radnika, koji su na prvim linijama odbrane u pružanju zdravstvene zaštite širom sveta. Upućen je poziv svima, na podizanje kapaciteta, kako bi se obezbedila bolja podrška zdravstvenom sistemu. Povodom Svetskog dana zdravlja ove godine biće objavljen prvi globalni izveštaj o sestrinstvu u svetu. Ovaj izveštaj će pružiti uvid u globalnu sliku trenutnog broja medicinskih sestara i potreba za jačanjem radnih kapaciteta u cilju jačanja zdravstvenog sistema.

Poziv na akciju

Stanovništvu
1. Medicinskim sestrama i babicama treba pokazati zahvalnost za njihov rad.
2. Pozvati lokalne lidere da učine više kako bi podržali medicinske sestre i babice i omogućili im da rade u punom potencijalu.

Donosiocima odluka
1. Uložiti u obrazovanje i zapošljavanje medicinskih sestara i babica, tako da univerzalna zdravstvena pokrivenost postane realnost svuda.
2. Osnažiti uticaj medicinskih sestara i babica čime će se poboljšati zdravstvene usluge.
3. Preduzeti korake za poboljšanje prikupljanja podataka o radnoj snazi kako bi se bolje organizovali resursi i izvršile promene tamo gde je najpotrebnije.

Zdravstvenim radnicima
1. Iskazati poštovanje prema medicinskim sestrama, babicama i ostalim zdravstvenim radnicima.
2. Uvažiti njihove ideje i stavove.
3. Uključiti medicinske sestre i babice u odlučivanje.

 

Prema podacima Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (KMSZTS) iz registra članova za 2020. godinu registrovano je 85.347 medicinskih sestara-tehničara koji rade u zdravstvenom i socijalnom, državnom i privatnom sektoru. U ovom registru nema izdvojenih podataka za babice, ali ni medicinske sestre – vaspitače, kao ni zdravstvene negovatelje, što prema nekim ocenama ukazuje da je to kod nas „nevidljiva” profesija. Diplomiranjem stiču stručni naziv strukovna medicinska sestra – babica ili vaspitač (viša stručna sprema) i medicinska sestra – babica, vaspitač (srednja stručna sprema), što je u svetu nepoznata profesija (ili je medicinska sestra ili je babica, vaspitačica).

U narednom periodu, u toku ove godine koja je od strane SZO proglašena za godinu medicinskih sestara i babica, i kasnije, neophodno je da se status i položaj medicinskih sestara uredi zakonskom regulativom: izradi zakon o sestrinstvu i zdravstvenoj nezi, pravilnik koji definiše standarde i normative usluga koje pružaju medicinske sestre i babice, ali i zdravstveni negovatelji i vaspitač, kao i da se revidiraju postojeći pravilnici, izrade protokoli i procedure za određene usluge koje oni pružaju.