Posted in Interna medicina sa negom III, Zdravstvena nega II

Sputum

Ispljuvak (lat. sputum) je krajnji produkt rada disajnih puteva. To je iscedak sluzi i drugih materija koje se stvaraju u plućima, bronhijama i dušniku.

Sputum zdrave osobe je oskudan i sastoji se od sluzi, čestica prašine unete disanjem, ćelije epitela, kao i malog broja leukocita. Epitelne ćelije koje oblažu zidove disajnih piteva, kod zdravih osoba za 24 časa izluče oko 100 ml sluzi. Stalni pokreti trepalja epitelnih ćelija pokreću sluz prema ždrelu, gde se ona skuplja, meša sa pljuvačkom i najčešće guta. Veće količina nakupljene sluzi uslovljavaju pojavu kašlja, koji omogućava da se sluz kao ispljuvak  izbacuje iz disajnih puteva u spoljašnju sredinu. U toku oboljenja organa za disanje on postaje obilniji i sadrži veće količine sluzi i bakterija, mnogo leukocita, nekad i eritrocita, plućni parenhim i tumorske ćelije.

Veće lučenje sluzi uslovljavaju različiti činioci;

  • duvanski dim
  • prašina
  • gasovi, para, dim,
  • hladan vazduh,
  • zapaljenjski procesi (upala disajnih puteva i pluća)
  • oštećenja krvnih sudova u disajnim putevima (krvarenje)

Sastav i količina sputuma se menja kod osoba kojima su oboleli organi za disanje, pa je zbog toga  sputum važan dijagnostički materijal.

Laboratorijski pregled sputuma može biti:

  1. Makroskopski – razlikujemo izgled, količinu, miris, kiselost, taloženje sputuma
  2. Mikroskopski – biohemijski, bakteriološki, citološki

Makroskopski

Prema izgledu svež ispljuvak može da bude:

1.Bezbojan, bistar i providan – ova vrsta ispljuvka uglavnom sadrži samo sluz i obično je izazvana virusnim infekcijama, raznim isparenjima, sezonskim elergijama, zapaljenjem ždrela grkljana i bronhija

2.Beo penušav ispljuvak – najčešće nastaje zbog opstrukcije disajnih puteva ili pojave edema u plućima.

3.Gnojni ispljuvak – je zamućen, žute ili žutozelene boje. Najčešće je izazvan bakterijskom infekcijom i iskašljavaju ga bolesnici sa bronhitisom, bronhiektazijama i apscesom pluća. Gnojni ispljuvak je neprijatnog mirisa (smrdljiv)

4.Krvav ispljuvak – je sputum sa primesama krvi i može biti svetlo ružičast pa sve do tamno crvene boje. U početnom periodu krvarenje se manifestuje obično u vidu golicanje u grlu ili nadražaja na kašalj, koji kasnije prelazi u karakteristični oblik kliničke slike, iskašljavanje krvi u ispljuvku ili iskašljanom vazduhu. Ako se radi o  iskašljavanju  velikih količina krvi, (>200 ml/ na čas)  kod težih ili dugotrajnih krvarenja, javljaju se i znaci iskrvavljenosti. Svetla, ponekad penušavo krv ukazuje na sveže krvavljenje, dok je krv koja je neko vreme bila u plućima tamna i delimično koagulisana. Pored iskašljavanja krvi nezavisno od toga šta je uzrok krvavog ispljuvka, u kliničkoj slici bolesnika mogu se javiti i sledeći simptomi: Bol u grudima, Dispneja (nedostatak vazduha i u mirovanju), Groznica, Mučnina, Tahipneja, Filiforman puls i Hipotenzija

Iskašljavanje ispljuvka sa primesama krvi može se javiti u dva oblika:

1.Hemoptizija (lat. hemoptysis) je iskašljavanje malih količina krvi u vidu crvenih končića ili grudvica. Hemoptizija se može pojaviti u sluzavom ili gnojavom ispljuvku. Postoji mnogo uzroka i poremećaja koji mogu da izazovu hemoptiziju, počev od srčanih oboljenja preko povreda do infekcija pluća i malignih bolesti. Hemoptizija nastaje kao posledica  oštećenja krvnih sudova u disajnim putevima, promene mogu biti na bilo kom nivou; nos, ždrelo, traheja, bronhialno stablo, plućni parenhim.

2.Hemoptoja (lat. hemoptoa), obilno iskašljavanje krvi, plućna hemoragija, je naziv za iskašljavanje velikih količina (više od 150 do 200 ml/čas) krvi, najčešće nastala, kao posledica oštećenja zida (prskanja) velikih krvnih sudova, u sprovodnim disajnim putevima i plućima. Nekada ova krvarenja mogu da budu toliko izražena i masivna, da bolesniku preti gušenje zbog aspiracije krvi ili veliki gubitka krvi pojava iskrvavljenosti (hipovolemijski šok)

Prisustvo krvi u sputumu  se najčešće javlja kod:

  • tuberkuloze pluća
  • bronhiektazije
  • tumori pluća i gornjih disajnih puteva (najčešće kod karcinoma bronha)
  • apscesa pluća
  • povrede pluća i bronha

Nivoi krvarenja – Na osnovu količine iskašljane krvi postoje tri stepena

  • Prvi stepen; (blaži oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi do 100 ml/24 časa.
  • Drugi stepen; (umereni oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi od 100 do 500 ml/24 časa.
  • Treći stepen; (težak oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi veća od 500 ml/24 časa.
  • Hemoptoja; je poseban, najteži, oblik iskašljavanja krvi koji se naziva i »eksanguinantna hemoptizija«, koju karakteriše krvarenje u količini većoj od 150 ml/čas.

Prva pomoć kod hemoptoje

  1. Pozvati pomoć (hitnu pomoć ili u bolnici obavestiti dežurnog lekara)
  2. Počinje se sa aspiracijom (usisavanjem) krvi iz usta i grla, kako bi se obezbedila prohodnost disajnih puteva
  3. Staviti na grudi kesu sa ledom
  4. Izmeriti vitalne funkcije
  5. Medikamentozna terapija započinje primenom lekova po nalogu lekara:
  • Dicinona u ampulama (1-2 amp. od 2ml svakih 4 do 6 sati iv ili im), po zaustavljanju krvarenja, prelazi se na peroralnu terapiju tabletama Dicinone (na svakih 4 do 6 sati 1-2 tbl)
  • K-vitamina u ampulama (2 ampule od 10mg dva puta dnevno)
  • Oksigenoterapija  sa protokom od 4-6 litara, preko kisoničke maske ili nosnog katetera
  • transfuzije sveže, pune krvi u količini od 1 do 2 doze
  • lečenje osnovnog oboljenja koje je dovelo do hemoptoje (koje uključuje i hiruruški tretman kod težih oblika)

Mikroskopski

Mikrobiološke analize obuhvataju mikroskopski pregled raznim metodama obojenog razmaza  na predmetnom staklu, zasejavanje i kultivisanje sputuma na hranjljive podloge i ispitivanje njihove osetljivosti prema atibioticima. Citološkim pregledom sputuma u obojenom razmazu mikroskopski se traže ćelije malignih promena i tumora.

Uzimanje sputuma za laboratorijske analize – Postoji više metoda za uzimanje sputuma:

  • Ekspektoracije– iskašljavanje
  • Trahealni aspirat–  aspiriran sadržaj iz traheje ili prilikom bronhoskopije

Ispljuvak od bolesnika treba uzeti ujutru odmah nakon njegovog ustajanja (tada je najobilniji). Pre uzorkovanja bolesnik mora četkicom za zube, a zatim, običnom vodom, da nekoliko puta ispere usta i zube. Iskašljavanjem, ispljuvak se prikuplja u namensku (sterilnu), staklenu ili plastičnu posudu sa poklopcem. Nakon uzorkovanja posudu treba u što kraćem roku dostaviti na laboratorijski preglede.

 

 

 

Advertisements
Posted in Interna medicina sa negom III, Zdravstvena nega II

Imunoalergijska ispitivanja

Alergija je poremećeno, drugačije delovanje imunog sistema.

Šta je potrebno da govorimo o alergiji?

* Drugačija reakcija organizma – to je simptom bolesti, na primer svrab kože, pečenje očiju, osip
* Alergen – tj. supstanca na koju reagujemo alergijom
* Senzibilizacija – to znači da jedan ili više dodira s alergenom pokreće u organizmu imunološku reakciju; senzibilisani organizam pri svakom ponovnom dodiru sa alergenom odgovara jednakim bolesnim simptomom, moguće različitih intenziteta.

Alergeni -Materije, supstance,  koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima. Podeljeni su u nekoliko velikih grupa u odnosu na način na koji naš organizam dolazi u dodir sa njima:

  • kontaktni alergeni – hemikalije, kozmetika, nakit..
  • nutritivni alergeni – hrana (orasi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u hrani i dr.)
  • inhalatorni alergeni – prašina, grinje, dlaka domaćih životinja, polen drveća, trava i korova.
  • medikamenti
  • alergije na ubode insekata

Rastvori alergena za imunoalergijska ispitivanja se prave u Institutu “Torlak“ u Beogradu i pakuju u obliku tečnosti u bočice sa kapaljkom koje se čuvaju na tamnom i hladnom mestu, rok trajanja je tri meseca.

Dijagnoza

  • Anamneza (razgovor lekara sa pacijentom) igra važnu ulogu u prepoznavanju alergijskih bolesti. Na osnovu toga se postavlja radna dijagnoza koju je zatim potrebno potvrditi ili isključiti raznim dijagnostičkim testovima. Najbitnije su lična i porodična anamneza, pacijentove tegobe i njihova povezanost sa alergijskim nadražajima i određenim situacijama.
  • Testovi krvi – RIST (Radio-Immuno-Sorbent-Test) i RAST (Radio-Allergo-Sorbent-Test)  Testovi pomoću kojih se  iz venske krvi  određuje se ukupna količina IgE
  • Kožni testovi (Imunoalergijska ispitivanja, kožna probe ili alergološke probe)
  • Testovi eliminacije i provokacije – Kod sumnje na tzv. „kasnu“ alergijsku reakciju važno je utvrditi povezanost alergije sa delovanjem alergena.

Imunoalergijska ispitivanja – vrste:

  1. Prick test
  2. Patch test
  3. Intradermalni test
  4. Skarifikacioni test

Prick-testovi na standardne inhalacione i nutritivne alergene predstavljaju osnovne alergološke testove pomoću kojih se dokazuje preosetljivost (senzibilizacija, tj. alergija) na neki od najčešće zastupljenih alergena spoljne životne sredine i hrane. Testiranje se izvodi tako što se na kožu unutrašnje strane obe podlaktice (volarna strana) kapaljkom nanosi po jedna kap rastvora svakog alergena. Obično se istovremeno testira više alergena (najčešće više od 10). Kroz svaku kap se lancetom (specijalna ravna igla, plićeg a šireg ubodnog mesta) napravi blagi površinski ubod, koji nije mnogo bolan, a zatim se kap uklanja papirnom vatom sa kože.  Kao kontrola se koriste rastvor histamina i fiziološki rastvor. Rezultat se očitava posle 15-20 minuta, merenjem poprečnog preseka nastale papule, i tako se  utvrđuje da li postoji senzibilizacija na neki od alergena. Ukoliko ste alergični na neki od testiranih alergena, na tom mestu će se  pojaviti crvenilo, otok i svrab.

Patch-test se koristi najčešće  kod odraslih za dokazivanje postojanja kontaktne alergije (kontaktnog dermatitisa), u pedijatriji se koriste nešto ređe. Ovim testovima može se utvrditi koje supstance dovode do nastanka kontaktnog dermatitisa. Alergeni se postavljaju u formi flastera na kožu leđa (najčešće) ili ispod klavikule. U flasterima se nalazi mala količina različitih pojedinačnih supstanci (od 25 do 150 supstanci). Mesta postavljanja određenih supstanci obeležavaju se crnim markerom radi lakše identifikacije. Očitavanje se vrši posle 48 i 72h

Intradermalni test Koristi se danas nešto ređe, uglavnom za ispitivanje alergije na inhalacione i nutritivne alergene. Na ovaj način, se takođe vrše jodne probe, u okviru pripreme pacijenta za određena dijagnostička ispitivanja kada se kao kontrast koristi jod, a pacijent ima alergijsku predispoziciju.  Testiranje se izvodi tako što se na kožu unutrašnje strane podlaktice (volarna strana) intradermalno u količini od 0,1ml na rastojanju od 2cm vrši ubrizgavanje alergena. Kao kontrola se koriste rastvor histamina na jednoj ruci a fiziološki rastvor na drugoj. Rezultat se očitava posle 15-20 minuta, merenjem poprečnog preseka nastale papule.

Skarifikacioni test u savremenoj medicini se više ne koristi, jer je podrazumevao pravljenje incizija na koži, posebnim aparatom, što je bilo dosta bolni, obilno je krvarilo i ostavljalo ožiljke (scar -ožiljak na engleskom)

Očitavanje reakcije vremenski zavisi od vrste testa koji se izvodio, ali uvek podrazumeva  merenje poprečnog preseka nastale promene (crvenilo, papula). Rezultat je pozitivan ako je promena veća od 0,6cm.

Komplikacije alergijskih testova

Najčešće neželjene reakcije koje nastaju nakon testiranja su: crvenilo, izražen otok i  pojačan svrab (razvijaju se  nekoliko sati posle testiranja i mogu trajati nekoliko dana). Veoma retko može doći do nastanka sistemskih alergijskih reakcija. Ipak, zbog mogućnosti pojave anafilaktičkog šoka, obavezno se uvek priprema antišok terapija i pribor za aplikovanje lekova.

Priprema za imunoalergijska ispitivanja

U pulmologiji i alergologiji imunološka ispitivanja spadaju u grupu standardnih i neinvazivnih dijagnostičkih postupaka. Posebna priprema nije potrebna osim ukidanja lekova određene grupe, ukoliko ih osoba koristi kao svoju svakodnevnu terapiju.

5-7 dana pre testiranja prestaje se  sa korišćenjem lekova iz grupe antihistaminika (Claritine, Aerius, Phenergan, Pressing, Xsizal).
Izbegavati lekove koji utiču na smanjenje kiselosti želuca(Ranisan).
Izbegavati lekove protiv prehlade (Rinasek, Fervex).
24h pre testiranja nesmeju se  koristiti lekove iz grupe kortikosteroida (Dexason, Lemod solu, Nyripan, Urbason, Pronison)

 

Posted in Interna medicina sa negom III, Urgentna stanja

Akutni infarkt miokarda

Akutni infarkt miokarda je ishemička nekroza srčanog mišića, naglo nastala usled  prekida koronarne cirkulacije.

Patofiziologija

U preko 90% slučajeva uzrok je tromb u koronarnim arterijama. Za razvoj koronarne tromboze neohodna su tri faktora:

  1. abnormalnost  koronarnog suda, obič­no izazvana aterosklerozom
  2. aktiviranje  tromba (njegovo pokretanje)
  3. provocirajući fak­tor koji uzrokuje interkaciju ova dva faktora

Za nastanak nekroze miokarda potrebno je da hipoksija traje više od dvadeset minuta.

Potpuni prekid cirkulacije u krvnom sudu srčanog mišića može nastati kada dođe do:

  • Pucanja aterosklerotskog plaka i izliva sadržaja plaka koji zapuši neku od srčanih arterija.
  • Grčenja (spazma) srčanog mišića oko arterije
  • Začepljenje krvnog suda srca izazvano embolijom ili trombozom
  • Trauma srčanog mišića

 

Faktori rizika

Najvažniji faktori kardiovaskularnog rizika su: nasleđe (genetska predispozicija), godine života, muški pol, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, pušenje, povišeni nivoi raznih vrsta masnoća u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost itd. Na neke od ovih faktora se može uticati a na druge ne. Istovremeno prisustvo više faktora kardiovaskularnog rizika višestruko uvećava šansu da se javi koronarna bolest u nekom obliku uključujući i infarkt miokarda.

Klinička slika

Akutni infarkt miokarda je praćen različitim simptomima. Ipak, najvažniji simptom je bol. Bol se javlja najčešće ujutru, posle fizičke aktivnosti, obilnog obroka ili kada je hladno. Lokacija bola je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Bol  traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Bol se najčešće širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem tj.osećajem nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti. Međutim, bol kao simptom može biti i odsutan (pogotovu kod pacijenata sa dijabetesom) i tada ostali prateći simptomi mogu ukazivati da se radi o infarktu miokarda. Drugi simptomi mogu da obuhvataju kratkoću daha, mičninu, osećaj slabosti, hladni znoj, ili osećaj umora. Oko 30% ljudi ima atipične simptome, pri čemu je pojava takvih simptoma češća kod žena

 

Dijagnoza

  1. Anamneza, fizikalni pregled
  2. EKG – Promene u ST segmentu (elevacija)  i rana pojava Q zubca
  3. Ultrazvuk (ehokardiografija) Uočava se potpuna nepokretnost dela, infarktom zahvaćenog miokarda
  4. Laboratorija – Pozitivni biohemijski sindrom. Nastaje propadanjem miofibrila srčanog mišića usled čega se u krvotok otpuštaju specifični enzimi.
  • LDH-laktična dehidrogenaza, maksimalne vrednosti 2 dana po infarktu, vrednosti ostaju povišene i 7-14 dana kasnije
  • CPK-kreatinin fosfokinaza i CPK-MB . Za pojavu i porast vrednosti u krvi potrebno je 3-4h, maximalne vrednosti postiže nakon 2 dana, a na normalu se vraća 3 dan
  • Troponin , povišene vrednosti nakon 2h od pojave prvih simptoma, ostaje povišen 7-10 dana nakon AIM.

Terapija

Svakog bolesnika sa AIM treba smestiti u koronarnu jedinicu i priključiti na moni­tor sistem. Odmah otvoriti dva venska puta i uzeti krv za laboratoriju.

  1. Svim bolesnicima sa AIM treba od­mah dati aspirin (acetilsalicilna kiselina) da sažvaću. Doza je 325 mg oralno, ili u vi­du rektalne supuzitorije. U slučaju alergije na aspirin, mogu se dati tiklopidin
  2. Sublingvalno nitroglicerin može se dati još u kućnim uslovima
  3. Analgezija u slučaju jakog bola posti­že se opijatima, od kojih se morfijum najbo­lje toleriše. Doza je 2-4 mg intravenski svakih 15-30 minuta.
  4. Kiseonik preko binazalne kanile, 3—4 L/min., treba dati svim bolesnicima sa AIM (osim bolesnicima sa hiperkapnijom) to­kom prvih tri sata od prijema.
  5. Antikoagulantna terapija- Heparin I.V. prva 3-4 dana
  6. Fibrinolitička terapija – Streptokinaze prvih 3-6h I.V.
  7. Lekovi koji smanjuju nedostatak kiseonika u srčanim ćelijama. To su nitrati, betablokatori, ACE-inhibitori, AT1-antagonisti i neki antagonisti kalcijuma

Komplikacije

Posted in Interna medicina sa negom III

Koronarna bolest (ishemijska bolest srca)

Naziv za grupu bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije.  Ovo za posledicu ima oštećenje srčanog mišića, nastalo zbog nesklada između priliva krvi u srce (kiseonika i hranjivih materija) i stvarne potrebe srca za njima.

Klinički oblici koronarne bolesti:

  1. Angina pektoris
  2. Akutni infarkt miokarda
  3. Iznenadna srčana smrt (primarni zastoj srca)
  4. Srčana insuficijencija
  5. Poremećaji srčanog ritma (aritmija)

Etiologija

Najčešći uzrok koronarne bolesti srca je ateroskleroza srčanih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom, i nakuplanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju  tkiva. Suženje koronarnih arterija od 50-75% je već značajno, dok je suženje preko 75% obično povezano sa anginom pektoris. U početku se simptomi javljaju u naporu jer su tada potrebe srčnog mišića (miokarda) za kiseonikom veće, a ponuda mala. Daljim nagomilavanjem masti, arterija se sve više sužava i simptomi se javljaju i u mirovanju. Pored masti, plak sadrži i fibrozno (ožiljno) tkivo koje je po konzistenciji čvršće od masnog tkiva. Prema količini masnog i fibroznog tkiva aterosklerotski plak može biti stabilan i nestabilan.

  • Stabilan plak ima više fibroznog tkiva, pa takav plak ređe puca.
  • Nestabilan plak ima više masnog tkiva, pa je opasniji, često puca i na tom mestu se stvara tromb (ugrušak) koji zatvara koronarnu arteriju. Tako nastaje infarkt srca.

Faktori rizika

  1. Hiperlipidemija – utvrđeno je da niži nivo holesterola u krvi sigurno smanjuje rizik od nastanka koronarne ishemijske bolesti;
  2. Hipertenzija – jedan od najčešćih uzročnika ateroskleroze.  Još uvek nije u potpunosti ispitan mehanizam kojim povišen krvni pritisak utiče na razvoj ateroskleroze, ali se pretpostavlja da je u direktnoj vezi sa oštećenjem endotela krvnog suda, i kasnijim alteracijama unutar intime krvnog suda;
  3. Diabetes mellitus ili šećerna bolest – faktor rizika koji je povezan sa hiperlipidemijom, povišenim nivoom šećera u krvi i povišenim krvnim pritiskom. Zahvaljujući udruženom dejstvu ovih faktora, šećerna bolest može značajno doprineti razvoju ateroskleroze;
  4. Pušenje – duvanski dim ima kompleksno dejstvo na razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti srca. Smatra se da cigarete deluju udružene sa ostalim faktorima rizika, i da izazivaju endotelne disfunkcije. Rizik za nastanak koronarne bolesti se drastično smanjuje prestankom pušenja. Relativni rizik ipak ostaje, jer su istraživanja pokazala da je jednak kod osoba koje su tek prestale sa pušenjem, i koje ne puše najmanje dve godine.
  5. Fizička neaktivnost
  6. Stres

Klinička slika

Najčešći i vodeći simptom ove grupe bolesti je bol. Napadi bola se javljaju u predelu srednjeg dela grudnog koša-prekordijalno (retrosternalno), ređe isključivo na levoj ili desnoj polovini grudnog koša ili abdominalno. Bol je obično tupog karaktera, u vidu pritiska, stezanja može se javiti i u vidu pečenja ili jakog intenzivnog bola. Često se bol širi u levu ruku, vrat, donju vilicu, leđa i stomak. Bol je obično praćen osećanjem straha, preznojavanjem… Tegobe i bolovi se javljaju pri naporu, stresu, uzbuđenju i obično prolaze se prestankom napora, kad se pacijent smiri. Dužina trajanja bolova je vrlo bitna. Anginozni bolovi ne traju duže od 5-10 minuta, i prestaju obično kad se oboleli smiri ili izme lekove. Ukoliko bolovi traju duže od 20 minuta moguće je da se radi o infarktu. Nekada (u otprilike 30% slučajeva) se  bolovi uopšte ne moraju javiti, već samo simptomi u vidu nesvestice, gubitka svesti (sinkopa), vrtoglavice, zujanja u ušima, dezorjentisanosti…

Često koronarna bolest srca ne dovodi nidokakvih simptoma i slučajno se pregledom može otkriti.

Dijagnoza koronarne bolesti srca

  • Anamneza i klinički pregled
  • Laboratorijski nalaz krvi: KKS, Se, Biohemija (lipidogram, srčani enzimi, hepatogram, jetrini nzimi)
  • EKG
  • Ehokardiografija
  • Koronarna angiografija

 

 

Posted in Interna medicina sa negom III

Bolesti zavisnosti – podela

Zavisnost = Adikcija

Stanje u kojem osoba ne može više da kontroliše potrebu ili želju za nečim

Zavisnost karakteriše: 

  • Preterana vezanost i
  • Izražena potreba (želja)

Podela:

1.Zavisnost od supstanci

  • Alkohol
  • Droga
  • Pušenje

2. Zavisnost od ponašanja (Bihevioralna zavisnost)

  • Hrana
  • Kockanje
  • Internet
  • Seks

Glavne karakteristike zavisnosti:

  1. Jaka potreba (želja) koju je teško ili nemoguće savladati
  2. Gubitak kontrole
  3. Apstinencijalni sindrom
  4. Rast tolerancije
  5. Potpuna zaokupljenost na zadovoljenje potrebe
  6. Nastavlja se sa upotrebom bez obzira na očigledne posledice

Dalju prezentaciju pogledajte klikom na link: Болести зависности-подела

Posted in Interna medicina sa negom III

Tuberkuloza

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva Mycobacterium tuberculosis. Bolest napada respiratorni sistem, pre svega pluća, mada nekada može zahvatiti i druge organe. Bacil tuberkuloze naziva se još i Kochov bacil prema naučniku koji je prvi otkrio i izolovao ovu bakteriju 1882. godine.

Tuberkuloza još uvek predstavlja  jedan od najvećih epidemioloških problema. Stručnjaci ukazuju da se od tuberkuloze godišnje razboli 8 do 10 miliona ljudi, a umre oko 3 miliona.

Dalju prezentaciju pogledajte klikom na link: Tuberkuloza pluća

la-tuberculosis-no-es-una-enfermedad-de-epocas-pasadas

Prevencija

Vakcina BCG (be-se-že) je «živa» vakcina, napravljena od mikroorganizama čija je sposobnost da dovedu do infekcije smanjena. Zadatak klica je da izazovu imunološku reakciju – stvaranje antitela, da bi u kontaktu sa bacilom tuberkuloze organizam bio pripremljen da se odbrani. BCG-vakcinu su pronašli francuski nau­čnici Albert Calmette (1863-1933) i Cami­lle Guerin (1872-1961). U njihovu čast ona je nazvana inicijalima njihovih imena -Bacillus Calmette Guerin.

Svako zdravo novorođenče teže od dva ipo kilograma se vakciniše u našoj zemlji. Ovo je zakonska obaveza, tako da većina dece već u porodilištu dobije BCG vakcinu. Deca sa malom porođajnom težinom, ili koja imaju neko ozbiljno oboljenje već na rođenju, dobijaju vakcinu kasnije, kada se oporave i ojačaju. Tada vakcinu dobijaju u domu zdravlja. Reakcija na vakcinaciju vidi se najčešće kada  se  formira «brežuljak» na mestu inokulacije (ubrizgavanja) vakcine. Obično ne prelazi veličinu zrna graška, a prvo je crvene, kasnije modrikaste boje. Retko se posle par nedelja na vrhu formira rupica (ulceracija) iz koje se nekada cedi žućkast sekret. Ovo nije komplikacija, već nešto jača reakcija na vakcinu. Curkanje može da traje par nedelja, a kod većine dece spontano zarasta. Na kraju ostaje karakterističan ožiljak od vakcine, koji ostaje za ceo život. Komplikacije vakcinacije BCG vakcinom nisu česte, a obično se svode na lokalne reakcije. Pomenuta ulceracija nekada može da bude veoma velika, desi se i da se inficira, pa nastaje teži oblik infekcije okolne kože. Druga najčešća komplikacija je otok limfnih čvorova u pazuhu sa iste strane gde je data vakcina. Obe komplikacije se relativno lako tretiraju – naravno, pod kontrolom lekara, a veoma retko prave ozbiljnije smetnje deci.

bcg

untitled_8

 

Posted in Interna medicina sa negom III

Hronična bronhijalna astma

Hronična bolest malih disajnih puteva
Nastaje kao posledica preosetljivosti bronhijalnih puteva na različite draži

Vrste:
1. Alergijska- inhalacioni alergeni
2. Nealergijska-komplikacija infekcija (bakterijskih ili virusnih)
3. Mešovita

Diverse Hands Holding The Word Asthma

Etiologija alergijske astme (inhalacioni alergeni)

can-an-air-purifier-ease-your-childs-asthma-symptoms-picture-1

Glavne karakteristike u klinčkoj slici

Astmu karakterišu ponavljajuće epizode otežanog disanja, kratkog daha, stezanja u grudima i kašlja. Simptomi su često snažniji noću i rano ujutru ili kada predstavljaju odgovor na vežbanje ili hladan vazduh. Bolesnik je vidno uplašen, orošen hladnim znojem i uznemiren. Zauzima ortopnoični položaj. Svaki napad se završava iskašljavanjem male količine gustog lepljivog sputuma. Napad najčešće počinje noću, traje nekoliko minuta do nekoliko sati. Ako traje preko 24h, to je urgentno stanje koje se zove Status astmatikus.

 

asthma-lungs-pictures-1

Lečenje

Ne postoji lek za astmu, simtomi se mogu i moraju držati pod kontrolom
Najefikasniji način lečenja astme je identifikovanje okidača
Lekovi se biraju na osnovu, težine bolesti i učestalosti napada
Potrebno je napraviti specifičan, prilagođen plan za aktivno praćenje i upravljanje simptomima

Dalju prezentaciju pogledajte klikom na link:Astma

Posted in Interna medicina sa negom III

Hronična opstruktivna bolest pluća

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) karakteriše se smanjenjem protoka vazduha u disajnim putevima.

copd1

Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove.

Glavne karakteristike:

  • H-hronična, progresivna bolest, ne povlači se
  • O-opstrukcija=suženje bronhijalnog stabla i malih disajnih puteva
  • B-bolest=skup simptoma i znakova  koji se javljaju kao posledica promena na disajnim putevima i alveolama (gube elastičnost)
  • P-pluća, gde su promene lokalizovane

Statistika SZO:

HOBP je bolest od koje svake godine oboleva sve više ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem pa je prevencija najbolji način za smanjenje učestalosti tog oboljenja. HOBP je trenutno četvrti uzrok smrtnog ishoda, a predvidjanja kažu da će 2020 biti treći uzrok smrti. Dok se stopa smrtnosti od moždanog udara i infarkta srca smanjuje, broj obolelih i umrlih od HOBP raste. Procenjuje se da kod nas 10% osoba iznad 40 godine života ima HOBP.

Promene koje dovode do karakteristične kliničke slike:

Za nastanak poremećaja u HOBP ključnu ulogu ima  hronična upala sluznice  bronhijalnog stabla. Pušenje i drugi štetni faktori  pokreću upalni proces  koji dovodi do pojačane  osetljivosti disajnih puteva,  grčenja glatkih mišića  bronhija i njihovog sužavanja. Upalne promene imaju za posledicu otok zida disajnih puteva, veće stvaranje sluzi i slabljenje funkcije treplji čija je uloga izbacivanje sluzi. Sa napredovanjem HOBP sekret se sve teže  izbacuje i nastaje hronični produktivni kašalj, čuje se zviždanje u grudima  i bolesnik oseća  nedostatak vazduha, što je  glavni simptom HOBP. Dalje nagomilavanje sluzi predstavlja odličnu podlogu za razvoj bakterija i čestu pojavu  bakterijskih  infekcija disajnih organa. 

copd-2

Etiologija: Najčešći uzrok nastanka HOBP je

  1. Pušenje-duvanski dim
  2. Aero zagađenja- hemijske materije koje se nalaze u atmosferi gradova i industrijkih zona (smog)
  3. Inhalacioni alergeni
  4. Bakterijske i virusne infekcije

U HOBP spadaju:

  1. Hronični bronhitis
  2. Hronična bronhijalna astma
  3. Emfizem pluća

copd-triad

copd-diagram-of-lungs-blf-695_0

Dalju prezentaciju pogledajte klikom na link: HOBP

 

Posted in Interna medicina sa negom III

Koronarografija

Koronarografija je dijagnostička procedura kojom se putem rendgenskih zraka, a uz pomoć  kontrastnog sredstva snimaju koronarne arterije.

Koronarne arterije dovode arterijsku krv, bogatu kiseonikom  do srčanog mišića. Njihovo  suženje ili potpuno začepljenje dovodi do koronarnih  bolesti srca.

Koronorna bolest je naziv za grupu bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane (koronarne) arterije. Bolest koronarnih (srčanih) arterija je obično izazvana aterosklerozom, čiji je uzrok taloženje masnih substanci i nastajanje plaka (naslaga) na unutrašnjoj površini zida koronarnih arterija. Taloženje masnih substanci dovodi do sužavanja ovih arterija (stenoza), što opet dovodi do smanjenja snabdevanja srčanog mišića krvlju i kiseonikom. Nedostatak krvi i kiseonika može da oslabi srce, naročito prilikom fizičkog napora. Koronama bolest može da izazove blage ili srednje jake bolove u grudima. Bolovi se mogu širiti u vilicu i ruke – ovo su simptomi angine pektoris. Ako se koronarna arterija potpuno začepi dolazi do infarkta srca.

Koronarografija može biti:

  1. izborna- pregled kod bolesnika sa hroničnim oblicima koronarne bolesti (stabilna angina pektoris) i kod kojih su neinvazivni testovi opterećenja (ergometrija) jasno pozitivni. Takvi bolesnici imaju simptome koji upućuju na pogoršanje bolesti ili  se radi o novootkrivenoj angini pektoris.
  2. hitna kod bolesnika koji imaju sliku akutnog koronarnog sindroma

Koronarografija spada u invazivne kardiološke dijagnostičke metode, što znači da se intervencija radi posle pismene saglasnosti pacijenta( ili porodice,pretnje, staratelja) da se vrši prethodna priprema bolesnika, jer se intervencija radi u lokalnoj anesteziji. Instrumentima se prolazi  i ulazi u šupljinu arterije, pa  se kroz arterijsku cirkulaciju dolazi do ušća koronarnih arterija koje se nalaze na početku aorte -najveće arterije u organizmu.

Aparatura

Savremen kabinet  za kateterizaciju srca i koronarnu angiografiju sadrži:

  1. posebno dizajniran sto za koronarografiju, koji liči na sto u hirurškoj operacionoj sali, i ima pokretni deo na kome leži pacijent i deo koji se pomera po visini i u svim smerovima horizontalno
  2. generator
  3. rendgenska cev
  4. elektronsko pojačalo i kamera
  5. analogno-digitalni (AD) i digitalno-analogni (DA) pretvarač slike – slikovni procesor
  6. radna stanica

270px-herzkatheterlabor_modern 270px-salle_de_vasculaire

 

Kako se izvodi koronarografija?

Koronarografija se izvodi u sterilnim uslovima, uz lokalnu anesteziju na mestu arterijskog pristupa i to u posebnim kabinetima, koji se  po osnovnom instrumentu za obavljanje koronarografije (kateter) nazivaju kabinetima za kateterizaciju srca. Osnovni arterijski pristup  je putem desne femoralne arterije (desna prepona)  gde se u femoralnu arteriju postavi takozvani vodič sa ventilom koji dozvoljava prolaz instrumenata. Ti instrumenti su duge plastične cevčice sa specijalnim zakrivljenjima na kraju, koje omogućava  lakši ulazak u koronarnu arteriju. Uvode se preko specijalnih žica (vodilica) kroz arterije i  aortu – retrogradno (suprotno od  smera protoka krvi) sve do ušća koronarnih arterija. Kroz njih se zatim daje  jodni kontrast i pravi rendgen snimak koronarnih arterija iz više pravaca. Paralelno sa snimanjem, lekar posmatra koronarne arterije na velikim ekranima koji se nalaze uz intervencijski sto.

Medicalexpo

angiography-2

main-qimg-a2e5c7e58bbbfcb93b96ee3fe01abb72-c

Nega bolesnika posle koronarografije

Samo mesto uboda se previja sterilno i čvrstim pritiskom (vreće sa peskom) vrši kompresija na  ubodno mesto sve dok ne prestane krvarenje, nakon previjanja pacijent mora ostati u ležećem položaju 24 sata. Na 2 sata se mere vitalne funkcije.

U zavisnosti od rezultata koronarografije mogući su sledeći ishodi: 

  1. Pacijent ostaje na konzervativnoj terapiji (tablete)  
  2. Potrebna je postavljanje stenta
  3. Pacijent je kandidat za revaskularizaciju (by-pass) što zahteva dalju konsultaciju sa kardiohirirgom
Posted in Interna medicina sa negom III

Pleuralna punkcija

Plućna maramica (Pleura) – Svako plućno krilo obavijeno je sa plućnom maramicom, koja se sastoji iz dva lista. Spoljašnji (parijentalni) naleže na zidove grudne duplje, i unutršnji (visceralni) koji naleže na plućno krilo ulazeći u sva njegova udubljenja i neravnine. Visceralni list je tanka serozna opna. Između ova dva lista, normalno se nalazi mala količina tečnosti koja olakšava disanje. Pleuralna tečnost se nakuplja kada njeno stvaranje premašuje mogućnost apsorpcije. Pri normalnim okolnostima tečnost ulazi u pleuralni prostor iz kapilara , a izlazi limfnim putevima. Nakupljanje veće količine tečnosti u pleuralnom prostoru je najčešće  posledica zapaljenskog procesa, ili transudacije tečnosti zbog povećane propustljivosti.

Pleuralna punkcija je medicinsko – tehnička intervencija, kod koje specijalnom iglom ulazimo u pleuralni prostor radi evakuacije tečnosti.

Pleural-effusion-Image

Izvodi se u cilju:

  • Dijagnostike–  porekla nakupljenog  sadržaja u pleuralnom prostoru.  Tečnost može biti:  transudat, eksudat, krv, gnoj, limfa. Uzorak se šalje na bakteriološki, citološki i biohemijski pregled
  • Terapije– evakuacijom  sadržaja omogućava se pravilna funkcija pluća, olakšava disanje bolesniku i smanjuje bol

Procedura može da se izvodi: 

  • samo uz pregled – to je onda slepa pleuralna punkcija 
  • kontrolisano – radiološki (rentgenom, ultrazvukom ili skenerom grudnoga koša) takozvana  vođena pleuralna punkcija, čime se  određuju granice sadržaja koji se evakuiše

Priprema bolesnika:

  1. Psihička- bolesnika treba upoznati sa ciljem, načinom i tokom samog pregleda. Procedura je malo bolna i neprijatna, zato je važno   istaći  da njegova saradnja znatno olakšava pregled i savetovati mu da diše normalno. Treba odgovoriti na sva pitanja koja bolesnik postavi u vezi sa pregledom, jer se na taj način stiče poverenje kod bolesnika, što je od velike važnosti za proces u celini. Pošto je pleuralna punkcija invazivna dijagnostička metoda, neophodna je saglasnost bolesnika ili nekog od članova porodice za izvođenje same intervencije.
  2. Fizička–  Osobe koje redovno uzimaju terapiju kao što su antikoagulativni lekovi, aspirin, brufen i lekovi za regulaciju šećera u krvi moraju konsultovati svog lekara u vezi korigovanja terapije (doze insulina se najčešće smanjuju) ili prekida uzimanja lekove pre ove procedure (antikoagulativne terapije i aspirini se najčešće prekidaju). Od rutinskih nalaza pre pregleda potrebno je uraditi : rentgen pluća,KKS, koagulogram (faktore koagulacije), kreatinin,  arterijske gasne analize  krvi i elektrokardiogram (EKG). Po potrebi može se dati premedikacija (neki sedativ).

Asistiranje – Pri izvođenju pregleda podrazumeva:

  • Postavljanje bolesnika u odgovarajući položaj (treba raširiti međurebarni prostor)
  • Priprema anestezije-Procedura se izvoditi sa lokalnom anestezijom ( ksilokain 1%)
  • Kontola vitalnih funkcija i saturacije -Tokom intervencije se prate krvni pritisak i koncentracija kiseonika u krvi.
  • Asistiranje pri aspiraciji sadržaja ili uzimanju isečka i njegovo pravilno odlaganje u fiksator

Intervencija se izvodi po strogim pravilima asepse, uz dobru dezinfekciju mesta uboda. Nakon dezinfekcije polja grudnog koša koje će  biti mesto punkcije, i davanja lokalne anestezije, pristupa se izvođenju ove intervencije pomoću specijalnih sterilnih igala ili specijalnih setova za jednokratnu upotrebu. Mesta punkcije su različita i zavise od toga koji se sadržaj evakuiše i gde je lokalizovan. Igla se uvodi u međurebreni prostor gornjom ivicom donjeg rebra.  Jer se uz donju ivicu rebra nalazi  sulkus u kojem su vena, nerv  i arterija intercostalis. Ukoliko se radi i biopsja koristi se specijalna Abrams igla koja kida komadić pleure. Komplikacije su danas retke, ali moguće i to su: krvavljenja na mestu punkcije i povrede pleure i plućnog tkiva.

03e30eecbda64e89fd560cb520a3bc97.jpg