Advertisements
Posted in Некатегоризовано

Optimizam i pesimizam

Optimizam (od latinske reči optimum „najbolje“ ) je pozitivno shvatanje  i sagledanje sveta. Sklonost očekivanju najboljeg mogućeg ishoda. Oslanja se na one aspekte neke situacije koji ulivaju najviše nade. Optimizam je mentalni stav koji oslikava snažno uverenje da će ishod nekih konkretnih poteza  biti pozitivan, povoljan i poželjan. Biti optimističan, znači očekivati da će određena situacija imati najbolji od mogućih ishoda. Postoje nagoveštaji da se optimizam nasleđuje jer predstavlja  kombinacije drugih crta ličnosti koje su uglavnom nasledne (poput inteligencije i temperamenta). Suprotnost optimizmu je pesimizam. 

Pesimizam je mračno shvatanje i gledanje, filozofsko učenje po kojem je ovaj svet i sve u njemu najgore što može biti, sva stvarnost nevredna i besmislena. Pesimizam je mentalni stav. Pesimisti predviđaju neželjene ishode iz date situacije, koja se uopšteno naziva situacionim pesimizmom, ili veruju da će im nepoželjne stvari u životu biti više nego poželjne. Pesimisti takođe imaju tendenciju da se usredsrede na negativan život uopšte ili na datu situaciju.

Uobičajeni opis koji se koristi za ilustraciju optimizma nasuprot pesimizmu je čaša sa vodom na pola puna, gde će optimista tvrditi da je čaša polu puna, a pesimista da je polu prazna.

Razliku između optimizma  i pesimizma možemo posmatrati kao mehanizam za prevladavanje stresa, neku vrstu odbrane od neizvesnosti i kompleksnosti života. U određenoj meri, obe vrste mogu biti podjednako efikasne strategije za nošenje sa problemima svakodnevnice, svaka na svoj način.

 

Kada dođe do neuspeha

  • Pesimisti  smatraju sebe jedinim odgovornim, i to ne u smislu da su napravili omašku već dovode u pitanje celu svoju ličnost. Veruju da će loše stvari zauvek ostati loše i da nad time oni nemaju nikakvu kontrolu. Ljudi skloni pesimizmu imaju niska očekivanja, pa se ne potresaju mnogo kada se susretnu sa neuspehom, na taj način, sami sebi smanjuju anksioznostTakođe, bolje reaguju na negativne kritike pa lakše  menjaju ono što nije dobro.
  • Optimisti, s druge strane, negativne događaje vide kao nešto što nije njihova krivica, već su slučajnosti koje će se već sledeći put odigrati drugačije i koje nisu ni na koji način povezane sa svim aspektima njihovog života. Ljudi skloni optimizmu očekuju da će uspeti, pa im ne ponestaje upornosti, samouverenosti i vere u napredak kada se bace na neki zadatak. Njihova prednost je što oni sami sebe podstiču, kao što bi nekog pozitivni komentar od neke druge osobe, pošto često nije važno samo ono šta možemo, nego i ono što mislimo da možemo. Loše strane optimističkog stila su što može da dovede do toga da osoba višestruko preceni svoje sposobnosti.

Istina je da smo svi manjim delom biološki predisponirani za optimizam odnosno pesimizam, kao i to da je naš način mišljenja uveliko uslovljen našim prethodnim iskustvima, ali to ne znači da je zbog toga i zacementiran. Bitno je da budemo svesni toga i umemo da prepoznamo u kojim nam slučajevima naša perspektiva pomaže a kada odmaže, kao i to šta mi možemo tada da uradimo da jepromenimo kako bi ,,bolje pregurali“ datu teškoću. Istraživanja su pokazala da je najbolja opcija za ispunjen život biti optimistički nastrojen realista

Svetski dan borbe protiv SIDE

Svetski dan borbe protiv side je prvi put obeležen 1988. godine i prvi je ikada globalni dan zdravlja. Danas je nauka dosta napredovala u terapiji HIV-a i postoje zakoni koji štite osobe koje žive sa HIV-om. Uprkos ovome, ljudi uglavnom ne znaju kako da zaštite sebe i druge od HIV-a i stigma i diskriminacija su ostali realnost za mnoge ljude koji žive sa HIV-om. Svetski dan borbe protiv side je važan da podseti javnost i vlade da HIV nije nestao – da postoji i dalje vitalna potreba da se sakupe sredstva, podigne svest, pobede predrasude i poboljša obrazovanje.

Trideset godina posle prvih slučajeva HIV-a, crvena tračica je univerzalni simbol svesti i podrške onima koji žive sa HIV-om. 

Aktuelna epidemiološka situacija u Srbiji za 2017. godinu

Od početka godine dijagnostifikovano je :
178 novootkrivene HIV pozitivne osobe (prosek godina 20-44)
36 osobe obolele od SIDE
15 osoba je preminulo
Ovo je za 40% više nego prošle 2016. (najviše u zadnjih 25 god). Način inficiranja je u 97% slučajeva bio seksualnim putem, 3% intravenskom aplikacijom narkotika. U Srbiji je trenutno registrovano 11 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje, ukupan broj u Srbiji je:

  • 3 585 HIV pozitivnih osoba
  • 1867 obolelih od SIDE
  • 1211 preminuo

Prema najnovijim podacima, u Evropi je 2016- 2017.(prva polovina godine) registrovano: 153.407 novih slučajeva HIV pozitivnih osoba, što je više nego ranije. Porast su uzrokovali migranti koji su se zarazili nakon dolaska u Evropu. SZO je navela, pozivajući se na procene iz 2016. godine, da 40%, odnosno
14 miliona osoba sa HIV virusom, nisu toga svesni

Više o ovome možete pogledati klikom na link: SIDA

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

U znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo.1999. godine, Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.

Ovaj dan, koji se u svetu obeležava narandžastom bojom i belom vrpcom, ujedno je i dan kojim počinje 16 dana aktivnosti – globalna, svetska kampanja koju obeležava 1700 organizacija u preko 100 država sveta, a koja se završava 10. Decembra, Danom ljudskih prava.

Statistika za 2017. godinu

Više od trećine žena širom sveta je tokom svog života doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje; 750 miliona žena je stupilo u brak pre navršenih 18 godina, a više od 250 miliona njih je podvrgnuto sakaćenju.

Svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja, bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, a nasilje često ostaje „nevidljivo“ sve dok se ne desi tragičan ishod. Nasilje nad ženama koje čine njihovi aktuelni,bivši, bračni, vanbračni partneri predstavlja najučestaliji vid nasilja u porodici i karakteriše se: trajnošću, širokom rasprostranjenošću, prisustvom tradicionalnih mehanizama okrivljavanja žrtve, prisustvom društvenih stereotipa.  Sve ovo zamagljuje pravu sliku ove pojave i odgovornost kako počinioca tako i institucija i društva.

Prokrastinacija – Odlaganje obaveza

Poslovica kaže: „Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra.“

Ipak, sve češće smo svedoci obrnute situacije – „Sve što možeš danas, ti ostavi za sutra.“ Mnoštvo ljudi svakodnevno odlaže ili izbegava svoje obaveze. Izgovori i opravdanja su brojni, a rezultati izostaju.

Šta kaže psihologija?

Prokrastinacija (lat. procrastinatus) je oblik ljudskog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija, obaveza i zadataka za kasnije.

Ona podrazumeva filozofiju „ostavi za sutra“ praćenu iracionalnom idejom da će odložene obaveze sutradan biti manje neprijatne. U psihologiji se često pominje kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošću povezanom sa otpočinjanjem ili završavanjem posla.

Najčešći razlog za odlaganje obaveza, jeste strah od neuspeha. Ljudi se plaše da neće uspeti da ostvare željeni cilj, pa zato konstantno odlažu obaveze. Ponekad je i razlog to što imamo previsoka očekivanja, pa ne želimo nešto da započinjemo,osim ukoliko nismo u potpunosti sigurni da će sve ispasti tačno onako kako smo mi zamislili. Postoje i oni slučajevi u kojima pojedinci jednostavno ne žele da izvrše neki zadatak i zato ga odlažu u nedogled

Prokrastinacija može dovesti do stresa, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue. Hronična prokrastinacija može biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja (može dovesti i do kliničke depresije).

 

Odlaganje obaveza u dečijem uzrastu

Nova istraživanja pokazuju da su deca, koja su sklona odlaganju obaveza mnogo kreativnija od ostalih, ali ispoljavaju i veći stepen buntovništva prema autoritetu (roditeljima na prvom mestu). Deca koja aktivno odlažu obaveze pokazuju određeni stepen samostalnosti, autonomije i samopouzdanja,  jer su svesna rizika koje nosi  pritisku u poslednji čas, ali se ipak svesno odlučuju na to. Neki psiholozi čak navode da to može da bude dobra stvar, jer stimuliše kreativnost i omogućava da se bavimo s više zadataka u isto vreme. 

I dok se „borite“ sa svojim kreativnim, samostalnim i buntovnim klincem (decom, učenicima, prijateljima…samim sobom) klikom na link možete pogledati priču u slici na temu prokrastinacije.

https://storybird.com/books/purf9w9xh7/?token=3y7zy94zfw

 

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta.
Širom sveta, hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja su narušena ljudska prava. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici.

Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja.
Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji: u najvećem broju slučajeva (67%) depresije su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često završavaju se samoubistvom.