Svetski dan zdravlja

Advertisements
Posted in Некатегоризовано

Virtuelni sto za disekciju – ANATOMEGE TABLE

Anatomski sto (poznata kao sto za virtuelnu disekciju), koji je razvila „Anatomage” firma u saradnji sa odeljenjem Kliničke anatomije Univerziteta Stanford, predstavlja proboj u vizualizaciji ljudske anatomije.

Anatomski sto je najnoviji tehnološki napredni sistem vizualizacije anatomije za obrazovanje iz predmeta anatomija i patologija, koji usvajaju mnoge vodeće medicinske škole i ustanove u svetu. Predstavljen je na TED Talks konferenciji, PBS-u, Fuji TV i brojnim drugim časopisima za svoj inovativni pristup prezentaciji anatomije. Funkcionalni faktor operativnog stola u kombinaciji sa renomiranim radiološkim softverom Anatomage i kliničkim sadržajem odvaja Anatomage Table od bilo kojeg drugog sistema za snimanje na tržištu. Anatomski sto je jedini potpuno složeni realni 3D anatomski sistem. Korisnici mogu da vizualizuju anatomiju tačno onako kako bi bilo u realnim situacijama za vreme biopsije ili operacije. Pojedinačne strukture su rekonstruisane u tačnim 3D oblicima. Tabela omogućava istraživanje i učenje ljudske anatomije na najsavremeniji način.

Više o ovome možete pogledati direktno na sajtu firme  https://www.anatomage.com/table/

 

Posted in Некатегоризовано

Tumor markeri

Kod pojave malignih oboljenja u organizmu,  ćelije tumora luče jedinjenja koja se nazivaju tumorski markeri. Njihovo povećanje u serumu može ukazati na maligne promene u organizmu. Ipak, svako povećanje nivoa markera ne mora da znači da je u pitanju i malignitet, s obzirom da postoje i određena fiziološka stanja u kojima neki od njih mogu biti povećani (npr. CEA i AFP kod trudnica). Isto tako i benigne promene mogu izazvati povećano lučenje nekih tumorskih markera. Proizvodi ih sam karcinom ili organizam pacijenta kao odgovor na prisustvo karcinoma. Nalaze se unutar ćelija, a takođe cirkulišu i u krvi.

Tumor je svaka nenormalna proliferacija ćelija u organizmu. Bilo koja ćelija u organizmu može podleći proliferaciji. Karakteristike tumorskih ćelija su:
– autonomni rast
– nediferenciranost i primitivna građa
– infiltrativni rast
– promenjen metabolizam
– sposobnost metastaziranja

Tumor nastaje kada se poremeti:

  1. aktivnosti proteina koji imaju ključnu ulogu u regulaciji ćelijskog ciklusa
  2. regulacija proliferacije, diferencijacije i preživljavanja ćelija višećelijskog organizma
    Sve ovo dovodi do nekontrolisane proliferacije karakteristične za ćelije kancera i njegovog nekontrolisanog širenja po čitavom organizmu i ometanja normalne funkcije zdravih ćelija.

Idealan tumor marker :
– prisutan je jedino kod pacijenata sa određenom vrstom karcinoma
-pojavljuje se u dovoljnoj količini u telesnim tečnostima i u ranim stadijumima bolesti
– njegova koncentracija je u skladu sa veličinom tumorske ćelije koja ga sekretuje
– može se detektovati u ranoj fazi bolesti tako da bi se stekla prednost u odnosu na razvoj bolesti
– lako se određuje i  ne košta puno

Nažalost, ne postoji idealan tumor marker. Nijedan do sada poznat tumor marker nije 100% specifičan (jer se detektuje i kod zdravih osoba i kod osoba sa benignim oboljenjima), niti je 100% osetljiv (jer se ne može detektovati u svim stadijumima bolesti, posebno u početnom). I pored ovih “nedostataka”, tumor markeri se svakodnevno određuju u laboratorijskoj praksi i njihovo određivanje je dosta korisno. Sa obzirom da ne pokazuju neku veliku specifičnost, tumor markeri nisu značajni u prevenciji, te se najcešce koriste u praćenju terapije i toka bolesti.

Kako i kada se određuju tumorski markeri

Tumorski markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda.

Tumorske markere treba odrediti i kad je osoba zdrava, jer  svaka osoba ima svoju osnovnu, početnu vrednost svakog tumorskog markera posebno. Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme postavljanja dijagnoze. Pre u toku ili nakon završetka terapije (da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora). Ako se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju treba određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog). Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.

Tumor markeri koji se najčešće rade u kliničkoj praksi:

Alfa-fetoprotein (AFP)

Kod zdravih odraslih osoba AFP je prisutan u minimalnim količinama ili ga nema. Maligne ćelije karcinoma jetre, embrionalni tumori testisa, ovarijuma i uterusa intenzivno sintetišu i produkuju AFP. Najveća dijagnostička vrednost AFP je u potvrđivanju primarnog karcinoma jetre, a od značaja je i njegova primena kao pokazatelja efekta terapije nakon intervencije.

β-humani horioni gonadotropin (β-HCG)

β-HCG normalno sintetiše placenta od 9. dana trudnoće pa na dalje. Ovaj marker je od posebnog značaja u dijagnostici horiokarcinoma. Intenzivno se stvara u i u ćelijama malignih teratoma testisa i ovarijuma. Budući da maligni teratomi produkuju AFP i β-HCG, kod ovih tumora najčešće se uporedo određuju.

Karcinomembriogeni antigen (CEA) 

 Fiziološki se stvara u tkivu fetusa te je stoga prisutan u velikoj količini u fetalnoj krvi. Nakon rođenja nivo CEA opada, a u krvi zdrave odrasle osobe ga nemaili je prisutan u veoma niskim količinama. Određivanje CEA je od velikog značaja u potvrđivanju maligniteta pankreasa, bilijarnog trakta i kolona. U manjim količinama ga ima kod karcinoma pluća i dojke. Značajnu ulogu ima u praćenju terapije nakon uklanjanja tumora, gde nakon uspešne hirurške intervencije dolazi do rapidnog pada nivoa ovog tumor markera.

CA 15-3 

 Koristi se u dijagnostici karcinoma dojke, gde se u 80% slučajeva nalaze povišene vrednosti ovog tumorskog markera. Posebno je značajna primena ovog tumorskog markrea u postterapijskom praćenju, odnosno u ranoj detekciji recidiva i metastaza karcinoma dojke.

 CA 19-9

 Naziva se i gastrointenstinalnim kancerskim antigenom budući da ga intenzivno produkuju ćelije tumora gastrointenstinalnog trakta, posebno karcinom pankreasa i bilijarnog trakta. CA 19-9 se danas smatra markerom izbora u dijagnostici i diferencijalnoj dijagnozi karcinoma pankresa, a veliki značaj ima u praćenju efekta terapije tumora ovih lokaliteta. Primena ovog tumor markera je ograničena na bolesnike kod kojih ne postoji oštećenje jetre jer se u tim slučajevima mogu javiti lažno povišene vrednosti.

 CA- 125

Stvara se u velikim količinama u ćelijama adenokarcinoma ovarijuma, a posebno je značajan u praćenju efekta terapije jer omogućava otkrivanje recidiva tumora znatno ranije u odnosu na druge metode. Povećanje CA-125 javlja se i kod nekacerogenih promena na jajniku.

 CA-50

 Koristi se za praćenje bolesnika sa karcinomom pankreasa. Koncentracija CA 50 može biti povišena i kod pacijenata sa benignim bolestima pankreasa i cirozom jetre.

CA 72-4

 Najviše se izlučuje u serum pacijenata sa karcinomom želuca. Povišene vrednosti ovog tumor markera se mogu naći kod karcinoma kolona, pankreasa i jajnika. Pad koncentracije CA 72-4 nakon hirurške intervencije ukazuje da je maligno tkivo uklonjeno, dok je njegov nagli porast u serumu povezan sa povratkom bolesti ili metastazama.

Kalcitonin

 Kalcitonin je hormon kog sintetišu parafolikularne ćelije štitne žlezde. Povišene vrednosti kalcitonina se sreću kod pacijenata sa medularnim karcinomom štitne žlezde. Pogodan je za detekciju i praćenje toka bolesti kod pacijenata sa ovom vrstom karcinoma.

Prostata specifičan antigen (PSA) i slobodan specifičan antigen (fPSA) 

 Koristi se za detektovanje i praćenje karcinoma prostate. Pored ukupnog PSA, određuje se i slobodni PSA koji čini 10-40% vrednosti ukupnog PSA. Procenat slobodnog PSA u serumu pacijenata sa malignim tumorom se smanjuje paralelno sa porastom koncentracije ukupnog PSA. Umereno povišena koncentracija PSA u serumu prisuntna je kod benignih bolesti prostate (upala i hiperplazija prostate). Pored ukupnog PSA merenjem i slobodnog PSA i izračunavanjem odnosa fPSA/PSA omogućava se bolje razdvajanje pacijenata sa karcinomom prostate od bolesnika sa benignom hiperplazijom prostate. Ovaj tumor marker se pokazao veoma korisnim, kako za ranu dijagnozu, tako i za praćenje pacijenata sa malignim tumorom prostate.

 Tireoglobulin (TG)

 Tireoglobulin predstavlja glikoprotein koji se nalazi u štitnoj žlezdi, a u cirkulaciji se nalazi u vrlo malim količinama. Međutim, ukoliko maligni proces narušava strukturu štitne žlezde, tireoglobulin se pojačano oslobađa u krv i njegova koncentracija raste. Određivanje tireoglobulina kao tumorskog markera se koristi u dijagnostici karcinoma štitne žlezde.

 Tkivni polipeptidni antige(TPA)

 TPA predstavlja keratinski antigen koji se nalazi u većini epitelnih ćelija, serumu i membranama tumorskih ćelija. Povišene vrednosti su nađene kod pacijenata sa karcinomom pluća, dojke, rektuma, jajnika i bešike. Iako nije specifičan za maligne tumore, može da se koristi kao sekundarni marker za praćenje pacijenata sa karcinomom mokraćne bešike.

 Neuron specifična enolaza (NSE)

 NSE predstavlja glikolitički enzim koji se nalazi u ćelijama centralnog i perifernog nervnog sistema. Aktivnost ovog enzima raste kod pacijenata sa neuroblastomom i karcinomom pluća malih ćelija. Povećana aktivnost NSE prisutna je i kod pacijenata sa malignim tumorima drugih organa (bubrega, testisa, pankreasa), melanomom. Koncentracija ovog markera prati uspešnost terapije, proliferacije i prognozu bolesti pacijenata sa neuroblastomom i karcinomom pluća. Prihvaćen je kao marker izbora.

 Prostatična kisela fosfataza (PAP)

 U krvi zdravih osoba muškog pola se nalaze u neznatnoj količini. Aktivnost ovog enzima je povišena kod pacijenata sa karcinomom prostate, a izrazito je povišena u prisustvu metastaza. Specifičnost PAP je viša u odnosu na PSA, ali u ranom stadijumu bolesti PAP ima malu dijagnostičku osetljivost nego PSA. Nakon prostatektomije aktivnost PAP je nemerljiva, ali u slučaju recidiva ili metastaza njena aktivnost raste. Povišena aktivnost PAP se sreće i kod bolesnika sa karcinomom testisa, leukemijom, limfomima, kao i u benignim bolestima prostate, osteoporozom, cirozom jetre i plućnom embolijom.

 

 

 

Posted in Некатегоризовано

Mozak ili srce – razum ili emocije

Razum je sposobnost razboritog (logičkog, kritičkog) mišljenja, poimanja i rasuđivanja. Takođe označava više kognitivne funkcije ljudskog uma. U psihološkom smislu razumski, racionalni doživljaji se često suprotstavljaju iracionalnima (emocijama, osećanjima, težnjama).

Emocije su reakciju na neki događaj, povezuju ono što nam je važno sa svetom koji nas okružuje (ljudi, stvari i događaji). Emocije su specifičan odnos osobe prema sebi, konkretnim predmetima ili pojavama i prema drugim ljudima. Javljaju se kada je za nas nešto važno. Emocije afirmišu ili ugrožavaju ličnost osobe pa im je najvažnija funkcija akcija – reagovanje na emociju. Emocije dopunjuju nedostatke mišljenja i daju infrastrukturu za društveni život.

Srce  je neka vrsta intuicije koja nam govori šta je dobro za nas a šta ne, dok je mozak racionalan, i ne mari za tuđa osećanja. Odlučiti šta slušati, glavu ili srce, razum ili emocije, nikad nije bio lak zadatak. Mozak prvo sagledava situaciju iz svih uglova pa onda donosi zaključak, dok nas srce vodi emocijama i osećanjima. Oni koji slede srce saosećajniji su i lakše opraštaju, a oni koji slušaju razum skloniji su osuđivanju i ljutnji zato što mozak nema razumevanja za tuđe probleme, tvrdi psiholog dr. Debora Rozman. Tako jedna te ista situacija može da završi potpuno različito, u zavisnosti od toga koga slušate.

Ako još niste sigurni ko vas u životu vodi, mozak ili srce, obavezno (neka to bude domaći zadatak) morate pogledati kratki film „Inner Workings“  Leonarda Matsuda, u produkciji Walt Disney Animation Studio.

Klikom na link  https://www.facebook.com/1560859464127916/videos/2032551153625409/?hc_ref=ARQYq1blgLlwW_1a3LNge3vFQB3vG0kUFIMjJglQha5xKqi4PRw6Gwivh2MPIU-SUuk&pnref=story

Uživaj te

Zašto slavimo 8. mart?

Međunarodni dan žena je dan posvećen  ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena u svetu. Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike, kada je i organizovana prva Međunarodna konferencija žena. Razlog zbog kog se baš 8. mart uzima kao dan obeležavanja povezan je sa nizom protesta i demonstracija koje su organizovale žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku 1857. godine. Radnice su tokom protesta napadnute od strane policije što je rezultiralo da one dve godine kasnije osnuju svoje prvo udruženje kako bi se na lakši način borile za svoja prava. Narednih godina baš na ovaj dan žene širom sveta izlazile su na ulice i zahtevale ne samo bolji položaj za sebe, već i potpunu ravnopravnost sa muškarcima, što je u to vreme bilo nezamislivo.

U Evropi, inicijativu za taj praznik preuzela je nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin. Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, velikim demonstracijama i šetnjama. Ovaj praznik je prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da ovaj praznik prihvati kao državni. Tu praksu je preuzela i posleratna SSSR i njene saveznice (uključujući tada i SFRJ). Kao međunarodni dan žena, osmi mart (po prvi put tačno određeni datum), prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su ujedno proglasile i za Međunarodnu godinu žena,  službeno počele obeležavati ovaj dan. U međuvremenu su uvedene olakšice  kao što su pravo na trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge.

Svetski dan dece obolele od raka, 15. februar

Tema je teška, ali treba znati zašto se 15. februara nosi zlatna vrpca.

Danas je Svetski dan dece obolele od raka

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR je danas, povodom Svetskog dana dece obolele od raka, organizovalo humanitarne skupove na trgovima, u glavnim ulicama i šetalištima u više od 40 gradova širom Srbije. Tačno u 13 časova u nebo nad Srbijom pušteno je hiljade zelenih balona u znak podrške svim mališanima koji se leče i u znak sećanja na one male superheroje koji više nisu sa nama.

Humanitarni skupovi su deo kampanje „I ja se borim!“ koju je udruženje započelo pre dve godine sa ciljem senzibilisanja javnosti za podršku deci i mladima obolelim iz cele Srbije

 

Posted in Некатегоризовано

Optimizam i pesimizam

Optimizam (od latinske reči optimum „najbolje“ ) je pozitivno shvatanje  i sagledanje sveta. Sklonost očekivanju najboljeg mogućeg ishoda. Oslanja se na one aspekte neke situacije koji ulivaju najviše nade. Optimizam je mentalni stav koji oslikava snažno uverenje da će ishod nekih konkretnih poteza  biti pozitivan, povoljan i poželjan. Biti optimističan, znači očekivati da će određena situacija imati najbolji od mogućih ishoda. Postoje nagoveštaji da se optimizam nasleđuje jer predstavlja  kombinacije drugih crta ličnosti koje su uglavnom nasledne (poput inteligencije i temperamenta). Suprotnost optimizmu je pesimizam. 

Pesimizam je mračno shvatanje i gledanje, filozofsko učenje po kojem je ovaj svet i sve u njemu najgore što može biti, sva stvarnost nevredna i besmislena. Pesimizam je mentalni stav. Pesimisti predviđaju neželjene ishode iz date situacije, koja se uopšteno naziva situacionim pesimizmom, ili veruju da će im nepoželjne stvari u životu biti više nego poželjne. Pesimisti takođe imaju tendenciju da se usredsrede na negativan život uopšte ili na datu situaciju.

Uobičajeni opis koji se koristi za ilustraciju optimizma nasuprot pesimizmu je čaša sa vodom na pola puna, gde će optimista tvrditi da je čaša polu puna, a pesimista da je polu prazna.

Razliku između optimizma  i pesimizma možemo posmatrati kao mehanizam za prevladavanje stresa, neku vrstu odbrane od neizvesnosti i kompleksnosti života. U određenoj meri, obe vrste mogu biti podjednako efikasne strategije za nošenje sa problemima svakodnevnice, svaka na svoj način.

 

Kada dođe do neuspeha

  • Pesimisti  smatraju sebe jedinim odgovornim, i to ne u smislu da su napravili omašku već dovode u pitanje celu svoju ličnost. Veruju da će loše stvari zauvek ostati loše i da nad time oni nemaju nikakvu kontrolu. Ljudi skloni pesimizmu imaju niska očekivanja, pa se ne potresaju mnogo kada se susretnu sa neuspehom, na taj način, sami sebi smanjuju anksioznostTakođe, bolje reaguju na negativne kritike pa lakše  menjaju ono što nije dobro.
  • Optimisti, s druge strane, negativne događaje vide kao nešto što nije njihova krivica, već su slučajnosti koje će se već sledeći put odigrati drugačije i koje nisu ni na koji način povezane sa svim aspektima njihovog života. Ljudi skloni optimizmu očekuju da će uspeti, pa im ne ponestaje upornosti, samouverenosti i vere u napredak kada se bace na neki zadatak. Njihova prednost je što oni sami sebe podstiču, kao što bi nekog pozitivni komentar od neke druge osobe, pošto često nije važno samo ono šta možemo, nego i ono što mislimo da možemo. Loše strane optimističkog stila su što može da dovede do toga da osoba višestruko preceni svoje sposobnosti.

Istina je da smo svi manjim delom biološki predisponirani za optimizam odnosno pesimizam, kao i to da je naš način mišljenja uveliko uslovljen našim prethodnim iskustvima, ali to ne znači da je zbog toga i zacementiran. Bitno je da budemo svesni toga i umemo da prepoznamo u kojim nam slučajevima naša perspektiva pomaže a kada odmaže, kao i to šta mi možemo tada da uradimo da jepromenimo kako bi ,,bolje pregurali“ datu teškoću. Istraživanja su pokazala da je najbolja opcija za ispunjen život biti optimistički nastrojen realista

Svetski dan borbe protiv SIDE

Svetski dan borbe protiv side je prvi put obeležen 1988. godine i prvi je ikada globalni dan zdravlja. Danas je nauka dosta napredovala u terapiji HIV-a i postoje zakoni koji štite osobe koje žive sa HIV-om. Uprkos ovome, ljudi uglavnom ne znaju kako da zaštite sebe i druge od HIV-a i stigma i diskriminacija su ostali realnost za mnoge ljude koji žive sa HIV-om. Svetski dan borbe protiv side je važan da podseti javnost i vlade da HIV nije nestao – da postoji i dalje vitalna potreba da se sakupe sredstva, podigne svest, pobede predrasude i poboljša obrazovanje.

Trideset godina posle prvih slučajeva HIV-a, crvena tračica je univerzalni simbol svesti i podrške onima koji žive sa HIV-om. 

Aktuelna epidemiološka situacija u Srbiji za 2017. godinu

Od početka godine dijagnostifikovano je :
178 novootkrivene HIV pozitivne osobe (prosek godina 20-44)
36 osobe obolele od SIDE
15 osoba je preminulo
Ovo je za 40% više nego prošle 2016. (najviše u zadnjih 25 god). Način inficiranja je u 97% slučajeva bio seksualnim putem, 3% intravenskom aplikacijom narkotika. U Srbiji je trenutno registrovano 11 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje, ukupan broj u Srbiji je:

  • 3 585 HIV pozitivnih osoba
  • 1867 obolelih od SIDE
  • 1211 preminuo

Prema najnovijim podacima, u Evropi je 2016- 2017.(prva polovina godine) registrovano: 153.407 novih slučajeva HIV pozitivnih osoba, što je više nego ranije. Porast su uzrokovali migranti koji su se zarazili nakon dolaska u Evropu. SZO je navela, pozivajući se na procene iz 2016. godine, da 40%, odnosno
14 miliona osoba sa HIV virusom, nisu toga svesni

Više o ovome možete pogledati klikom na link: SIDA