Advertisements

Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Prokrastinacija – Odlaganje obaveza

Poslovica kaže: „Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra.“

Ipak, sve češće smo svedoci obrnute situacije – „Sve što možeš danas, ti ostavi za sutra.“ Mnoštvo ljudi svakodnevno odlaže ili izbegava svoje obaveze. Izgovori i opravdanja su brojni, a rezultati izostaju.

Šta kaže psihologija?

Prokrastinacija (lat. procrastinatus) je oblik ljudskog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija, obaveza i zadataka za kasnije.

Ona podrazumeva filozofiju „ostavi za sutra“ praćenu iracionalnom idejom da će odložene obaveze sutradan biti manje neprijatne. U psihologiji se često pominje kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošću povezanom sa otpočinjanjem ili završavanjem posla.

Najčešći razlog za odlaganje obaveza, jeste strah od neuspeha. Ljudi se plaše da neće uspeti da ostvare željeni cilj, pa zato konstantno odlažu obaveze. Ponekad je i razlog to što imamo previsoka očekivanja, pa ne želimo nešto da započinjemo,osim ukoliko nismo u potpunosti sigurni da će sve ispasti tačno onako kako smo mi zamislili. Postoje i oni slučajevi u kojima pojedinci jednostavno ne žele da izvrše neki zadatak i zato ga odlažu u nedogled

Prokrastinacija može dovesti do stresa, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue. Hronična prokrastinacija može biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja (može dovesti i do kliničke depresije).

 

Odlaganje obaveza u dečijem uzrastu

Nova istraživanja pokazuju da su deca, koja su sklona odlaganju obaveza mnogo kreativnija od ostalih, ali ispoljavaju i veći stepen buntovništva prema autoritetu (roditeljima na prvom mestu). Deca koja aktivno odlažu obaveze pokazuju određeni stepen samostalnosti, autonomije i samopouzdanja,  jer su svesna rizika koje nosi  pritisku u poslednji čas, ali se ipak svesno odlučuju na to. Neki psiholozi čak navode da to može da bude dobra stvar, jer stimuliše kreativnost i omogućava da se bavimo s više zadataka u isto vreme. 

I dok se „borite“ sa svojim kreativnim, samostalnim i buntovnim klincem (decom, učenicima, prijateljima…samim sobom) klikom na link možete pogledati priču u slici na temu prokrastinacije.

https://storybird.com/books/purf9w9xh7/?token=3y7zy94zfw

 

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta.
Širom sveta, hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja su narušena ljudska prava. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici.

Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja.
Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji: u najvećem broju slučajeva (67%) depresije su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često završavaju se samoubistvom.

Međunarodni dan mira 21. septembar

 

Međunarodni dan mira postoji od 1981. godine kada su članice Ujedinjenih nacija usvojile deklaraciju o obeležavanju tog dana. Posebnom rezolucijom 2001. godine UN proglasila je Međunarodni dan mira – 21. septembar i obavezala svet da toga dana u godini bar misli o miru i da ga obeleži raznim skupovima, manifestacijama, marševima mira i koncertima.
Znaš li da:

  • Od 1945.godine, svet je bio samo 26 dana bez ratova
  • Ideja o Međunarodnom danu mira potiče iz ustava UNESKA iz 1945.godine
  • Zvuk zvona i minut ćutanja tačno u podne svakog 21. septembra, postali su već tradicija u zgradi UN u Njujorku
  • Čovek se ne rađa sa potrebom za nasiljem, već su sredina i vaspitanje odlučujući faktori nasilnog ponašanja

 

 

Posted in Некатегоризовано

Asepsa

Asepsa je skup mera i postupaka  za potpuno uništenje svih mikroorganizama i njihovih spora sa predmeta, instrumenata i materijala koji dolazi u kontakt sa ranom.

Asepsa se postiže metodama sterilizacije.

Metode sterilizacije:

1.Fizičke -sterilizacija toplotom

  • Vlažnom toplotom
  1. kuvanjem, danas se koristi retko
  2. autoklav– sterilizacija se vrši zasićenom vodenom parom pod pritiskom. To znači da se postiže temperatura od 130°C u trajanju od 1h, sa pritiskom od 2-2,5 atmosfere (bara). Najzastupljenija metota za sterilizaciju kompletnog materijala za hiruške sale. Danas zahvaljujući savremenom autoklavu i posebnom načinu pakovanja materijala, ceo proces sterilizacije treje 4 minuta, a vakumiranjue i vlaženje materijala u havana folijama 1h.

autoklavi

  • Suvom toplotom
  1. spaljivanjem, danas se koristi retko
  2. suvi sterilizator– za sterilizaciju termostabilnog materijala ( metal, keramika, staklo, porcelan). Sterilizacija se vrši vrelim vazduhom, u trajanju  1h, od momenta postizanja temperature  180-200°C. Materijal je sterilan sledeća 24h.

steriliz

2.Hemijske- upotreba hemijskih sredstava

  • Cidex- dezinfekciono sredstvo za vlažnu hemijsku sterilizaciju. Služi za potapanje endoskopa, katetera, drenova, sondi, hirurških instrumenata. Materijal pre potapanja obavezno mehanički oprati, a pre upotrebe isprati fiziološkim rastvorom. Dobija se gotov  i spreman za upotrebu.
  • Formalin- tablete za suvu hemijsku sterilizaciju, danas retko u upotebi zbog velike toksičnosti. Nekada je sterilizacija endoskopa, sondi i katetera na ovaj način trajala 72h.

cidex-opa-image

3.Savremene

  • Ultraljubičasti zraci- sterilizacija vazduha u prostorijama
  • Gama zraci- sterilizacija  termolabilnog materijala
  • Formaldehid- gas za sterilizaciju  na stabilnoj temperaturi od 60°C  u trajanju 7-8h
  • Etilen oksid- toksičan gas, dobar za sterilizaciju oseljivog materijala,  temperatura ispod 60°C, ali se sve mora pre upotrebe neutralisati sterilnim kiseonikom
  • Plazma sterilizacija- sterilizacija pomoćo 100% H2O2, koristi se retko u našoj zemlji, jer je sama sterilizacija skuplja od materijala koji se steriliše.

cs-esds-in-operating-room

Renosem-Reno-D50

Centralna sterilizacija se u organizacionoj strukturi bolnice nalazi pri operacionom bloku. Bez obzira na izabranu metodu sterilizacije, uvek se mora  poštovati krug kojim se ide od  nesterilnog do sterilnog.

cycle

decontamination_process