Posted in Zdravstvena nega I

Antisepsa

Antisepsa je skup mera i postupaka  kojima se delimično uništavaju mikroorganizami i njihove spore sa predmeta, instrumenata i materijala koji dolazi u kontakt sa ranom. Antisepsa ima za cilj da delimično uništi mikroorganizme, odnosno da ih toliko ošteti da se onemogući razvoj infekcije.

Antisepsu, kao postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama, smanjuje njihov broj, sprečava rast i razmnožavanje, prvi je uveo 1867. Džozef Lister (Joseph Lister 1827—1912). Nakon otkrića, Luja Pastera, da su mikroorganizmi prouzrokovači infekcije, Lister je njihovu pojavu i širenje u rani doveo u vezu sa visokim postoperativnim mortalitetom posle amputacije udova. Nakon što je započeo tretiranje operativnih rana, nastalih posle amputacije, karbolnom kiselinom (fenolom), pranje ruku u 5% karbolnoj kiselini, i prskanje operativnog polja istom, Lister je postigao neverovatno veliko snižavanja broja smrtnih slučajeva usled nastale sepse. To je bio samo uvod u revolucionarna otkrića u modernoj antisepsi, i početak primene antiseptičkog rada; sterilizacije instrumenata, upotrebe hirurških rukavica i pripreme pacijenata i hirurga i pratećeg tima za hirurške procedure.

Antisepsa se postiže metodama dezinfekcije.

dezinfekcija1

Metode dezinfekcije:

1.Fizičke

  • Toplota (termička dezinfekcija) – danas se najčešće koristi Pasterizacija je postupak izlaganja namirnica (najčešće tečnih) temperaturi 55-70 °C radi produženja roka trajanja. To je proces uništavnja vegetativnih formi mikroorganizama uz istovremenu inaktivaciju enzima u tečnostima. U medicini se koristi za dezinfekciju laboratorijskih podloga.
  • UV zračenje – smanjuju broj uzročnika infekcije. Koriste se zraci spektra 240-280nm. Služi za dezinfekciju različitih površina.

2.Hemijske

  • Antiseptici- mogu biti : Biološki (to su antibiotici, vakcine- Tetalpan i serumi- Tetabulin) i Hemijski  (stavljaju se na kožu, sluzokožu i rane)
  • Hemijska dezinfekciona sredstva – stavljaju se na predmete, instrumente i radne površine

Zajedno za sve antiseptike i dezificijente je da mogu delovati:

  • Bakteriostatski – sprečavaju razvoj, rast i razmnožavanje mikroorganizama
  • Baktericidno – ubijaju mikroorganizme

Poželjne osobine dezinfekcionog sredstva:

  1. U maloj količini deluju baktericidno
  2. Rastvorljiva u vodi
  3. Stabilna jedinjenja
  4. Prijatnog mirisa
  5. Dobro se podnose, ne oštećuju kožu i sluzokožu
  6. Ekonomična
  7. Nisu toksična za okolinu

Medicinski benzin – nije antiseptik, već organski rastvarač masti. Stavlja se na okolinu rane i kožu. Otklanja masnoću sa kože, nečistoću, ostatke leukoplasta.

Vodonik peroksid – Hidrogen 3% rastvor, deluje oslobađanjem kiseonika (oksidacijom ) a penušanje mehanički ispira ranu (gnoj, strana tela) i zato se koristi za ispiranje dubokih rana gde je prisutna anaerobna sredina.

Borna kiselina – 3% koristi se  za ispiranje rana ili mokraćne bešike a nešto blaži rastvor, 1-3 %  u otorinolaringologiji ili oftalmologiji za ispiranje sluzokože.

Alkohol – 70% Аethanolum dillutum, karakterističnog mirisa, lako isparava i zapaljiv je. Služi za dezinfekciju zdrave kože u preoperativnoj pripremi. 96% rastvor se koristi za dezinfekciju instrumenata i površina. Ne sme doći u kontakt sa ranom jer stvara hemijsku opekotinu.

Povidon jod – u obliku pene ili rastvora, deluje baktericidno i bakteriostatski. Stavlja se na kožu, sluzokožu, rane, opekotine, u preoperativnoj pripremi, hiruško pranje ruku… Nikada se ne kombinuje sa Okteniseptom, i jedina mana je što izaziva kod nekih osoba alergijske reskcije na koži.

Oktenisept – efikasan rastvor za tretmane kože, sluzokože i rana. Lak za upotrebu, jer je: bezbojan i odmah spreman za korišćenje, dobra je vidljivost polja  inspekcije, ne ostavlja mrlje. Oktenisept  se jako dobro podnosi, jer: ima jako dobru lokalnu podnošljivost, pospešuje zarastanje rana, aktivna supstanca Octenidin se ne resorbuje

Rivanol – 0,1% rastvor žute boje, služi za dezinfekciju otvorenih rana, ogrebotina, posekotina i otoka,  ima antiseptičko dejstvo. Odličan je za previjanje septičnih rana i opekotina.

Asepsol  5% je bezbojni rastvor, prijatnog mirisa koji se razblazuje i koristi za dezinfekciju ,  Asepsol 2%- Savlon- benzalkonium chloride – koristi se za kožu i sluzokožu, i spada u blaži antiseptik.

saveti_za_zastitu_od_gripa_

Advertisements
Posted in Zdravstvena nega I

Infekcija

Infekcija (latinski  inficere, što znači „zaraziti“) je  biološki proces koji nastaje prodorom patogenih mikroorganizama u telo domaćina i pojavu specifičnih simptoma i znakova.

Infekcija može biti:

  1. Egzogena- uzročnik infekcije je iz spoljašne sredine (nesterilni materijal, instrumenti, oruđe kojim je naneta povreda…)
  2. Endogena-uzročnik infekcije je u samom organizmu, nastaje  usled poremećaja imuniteta

Uzročnici infekcija:

  • virusi-(lat. virus – otrov) mali  infektivni agens koji se razmnožava  samo unutar živih ćelija drugih organizama. Virusi su izgrađeni od samo dve komponente. Jednu predstavlja nukleinska kiselina, a drugu omotač proteinske prirode. Iako poseduju genetički, nasledni materijal, o virusima se obično ne govori kao o živim organizmima. Virusi nisu sposobni da rastu, da sintetišu svoje proteine niti da obavljaju metaboličke procese.
  • bakterije-jednoćelijski organizmi prokariotske građe koji se uočavaju svetlostnim mikroskopom. Najstariji su  i najbrojniji organizmi na našoj planeti. Prisutni su u svim vrstama staništa, uključujući  i ljudski organizam.
  • paraziti-(grč. para=pored i sitos=hrana) je mikroorganizam koji se hrani na račun drugog organizma (nazvanog domaćin) u toku dužeg vremenskog perioda
  • gljivice- patogene gljivice su gljive koje uzrokuju bolesti kod ljudi ili drugih organizama.
  • prioni -su posebni proteini koji izazvivaju neke bolesti kod ljudi i životinja. Nastaju mutacijom gena koji kodira jedan protein ljudskog tela, prion protein. Ovakvi izmenjeni proteini mogu se preneti na druge osobe

Vogralikov lanac

Da bi nastala infekcija neophodno je da se povežu određeni faktori. Bolest predstavlja manifestaciju infekcije. Na pojavu  bolesti utuču faktori domaćina, sredine kao i faktori vezani za samog uzročnika. Od interakcije ova tri faktora, koja čine ekološki trijas, zavisi da li će doći do pojave zarazne bolesti ili ne. Sam proces se može predstaviti lancem infekcije koji se naziva Vogralikov lanac.  Njega  čine sledeće karike:

1. Izvor zaraze, iz koga se infekcija prenosi, mogu biti čovek ili životinja
2. Put širenja, način na koji se uzročnik infekcije prenosi do domaćina
3. Ulazno mesto, putem koga agens prodre u domaćina
4. Broj I virulencija klica- patogenost
5. Dispozicija ili sklonost domaćina da oboli od zarazne bolesti.