Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Svetski dan zdravlja

Svetska zdravstvena organizacija (SZO)  svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je dostupnosti zdravstvenoj zaštiti i obeležava se pod sloganom „Zdravlje za sve”.

Ove godine obeležava se i jubilarnih 70 godina od inicijative i prvog obeležavanja ovog važnog datuma od strane SZO. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja 2018.godine SZO poziva svetske lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali  2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih. Slogan „Zdravlje za sve” ovogodišnje kampanje je ujedno sedamdesetogodišnja vizija SZO.

Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva čiji je osnovni cilj ostvarenje najvišeg mogućeg nivoa očuvanja zdravlja građana. Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.

U okviru društvene brige za zdravlje obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata:

1) očuvanje i unapređenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom načinu života;

2) sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti;

3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno lečenje, rehabilitaciju obolelih i povređenih;

4) informacije koje su stanovništvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje.

Statistika na svetskom nivou:

  1. Najmanje polovina ljudi u svetu trenutno nije u mogućnost da dobije osnovne zdravstvene usluge.
  2. Skoro 100 miliona ljudi je siromašno, a prisiljeno da plaća zdravstvene usluge iz svog džepa.
  3. Preko 800 miliona ljudi, odnosno gotovo 12% populacije potroši 10% na zdravstvene troškove za sebe, bolesno dete ili drugog člana porodice što predstavlja prekomerne troškove i veliki globalni problem.
  4. Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom omogućiće da ljudi i zajednice dobiju zdravstvene usluge koje su im potrebne bez finansijskih troškova. Ovo ne znači besplatnu pokrivenost za sve moguće zdravstvene intervencije, već podrazumeva minimalni paket zdravstvenih usluga. To se ne odnosi samo na lečenje pojedinaca, već takođe uključuje i usluge za celokupnu populaciju, kao što su kampanje javnog zdravlja.

 

Povodom jubilarne cifre od 70 godina proslave Svetskog dana zdravlja, UN su štampale poštanske marke sa medicinskom simbolima

Advertisements
Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Daunov sindrom

Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21. Opisao ga je prvi put Lagdon Daun  (Lagdon Down) 1866. godine na sopstvenom detetu, a tek 1957. godine je ustanovljeno da je uzrok ovog sindroma trizomija. Učestalost ovog sindroma u  populaciji je 1:700 živorođene dece. Na učestalost, pokazala su istraživanja, prvenstveno utiče starost majke, tako da se kod žena starijih od 40 godina ona povećava na 1:30 živorođenih.

Šta uzrokuje Downov sindrom?

Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne strukture zvane hromozomi. Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja. Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji. Kada naš organizam stvara specijalne ćelije potrebne za oplodnju, parovi hromozoma se dele i rearanžiraju. Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele ispravno što tada uzrokuje da bebine ćelije imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21. Ovo dovodi do pojave Downovog sindroma i razlog je što se ovaj sindrom zove još i Trizomija 21. Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija, tako da ne postoji lek za ovo stanje. Loša deoba hromozoma se dešava slučajno i nije uzrokovana postupcima roditelja.

Izgled hromozoma

Kariotip osobe sa Daunovim sindromom je: 47;XX(21+) ili 47;XY(21+)  što predstavlja ukupan broj hromozoma, polna konstitucija + hromozom koji je u višku. Uzrok trizomije 21 može da bude i uravnotežena translokacija hromozoma 21 kod jednog od roditelja (smatra se da je ovo uzrok u tek oko 5% slučajeva). Takav roditelj, pored normalnih gameta, može da obrazuje i gamete u kojima je hromozom 21 u višku. Spajanjem takvih nenormalnih gameta  sa normalnim,  nastaće zigot koji nosi neuravnoteženu translokaciju 21. Osoba sa neuravnoteženom translokacijom 21 imaće kariotip sa 47 hromozoma jer je hromozom 21 u višku (trizomik), a fenotipski Daunov sindrom.

Prenatalna dijagnostika

Primenom prenatalne dijagnostike učestalost Daunovog sindroma kod novorođenčadi je značajno umanjena. Postoje testovi koji daju definitinu informaciju i zovu se dijagnostički testovi. Međutim, izvođenje ovih testova povećava rizik nastanka spontanih pobačaja. Iz ovog razloga se oni ne predlažu svim ženama. Umesto toga se testovi izvode u dve etape. U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontnog pobačaja. Ovaj tip testa se zove screening test. Oni ne daju definitivni odgovor, već nam govore da li postoji povećani rizik za pojavu Downovog sindroma. Nakon toga ženama sa povećanim rizikom se može ponuditi dijagnostički test – amniocenteza. Ako je rezultat screening testa između vrednosti  jedan u 250, trebalo bi uraditi dijagnostički test. (Rizik jedan prema 250 je u isto vreme i rizik od 0.4%).

Na UZ pregledu ginekolog  može uočiti sledeće :

  • manja glava bebe u odnosu na ostatak tela
  • kratak vrat – merenjem kožnog nabora vrata
  • dužina prstiju bebe je manja nego što je uobičajeno
  • položaj očiju u kome su oči iskošene na gore

Važno je razumeti da screening testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba  ima ili ne Downov sindrom, već se samo koriste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova. Sama žena odlučuje da li će uraditi ili ne obe faze testa. Ukoliko se odluči na screening test, a kasnije joj bude predložen i dijagnostički test sama odlučuje da li će pristati na test ili ne.

 

Klinička slika Daunovog sindroma

Dominantna obeležja ovog sindroma su:

  • umna zaostalost; IQ = 40-50
  • anomalije srca praćene u različitom stepenu anomalijama  drugih organa,
  • smanjena otpornost prema infekcijama,
  • povećan rizik za pojavu leukemije,
  • prevremeno starenje (osobe sa ovim sindromom žive u proseku duplo kraće u odnosu na zdrave osobe) 

Prepoznatljive osobine su i :

  • koso (mongoloidno) postavljene i široko razmaknute oči;
  • mali nos, širokog korena;
  • smanjen obim glave i pljosnat potiljak;
  • usta su mala pa normalno veliki jezik viri iz njih, a sam jezik je često uvećan i izbrazdan;
  • ušne školjke su skoro uvek loše formirane, male i nisko su postavljene;
  • zubi su nepravilnog oblika i broja i kasno izbijaju;
  • šake su široke i sa kratkim prstima;
  • na dlanovima može postojati brazda četiri prsta (majmunska brazda) uz izmenjene dermatoglife (linije na šakama)

Ipak kao i svi ljudi, oni se veoma razlikuju po izgledu, ličnosti i sposobnostima. Kod beba je teško odrediti u kojoj će meri biti pogođeni kao deca ili kada odrastu. Pojedine osobe sa Downovim sindromom su u stanju da se zaposle i vode relativno nezavistan život, međutim većini ovih ljudi je potrebna pomoć i podrška na duge staze. Generalno maksimalni mogući mentalni razvoj dostiže nivo deteta od 8 godina.

Kvalitet života  obolelih

Sredinom 20. veka dužina života osoba sa Daunovim sindromom, iznosila je u proseku oko 9 godina. Danas je, zahvaljujući blagovremenoj dijagnostici i lečenju urođenih anomalija, životni vek ovih osoba produžen na 50 godina i duže. U našoj zemlji osobe sa Daunovim sindromom obično žive u svojim porodicama, a u razvijenim zemljama sveta oni žive u zajednicama, polu-samostalno, vode računa o sebi, učestvuju u kućnim poslovima, rade i privređuju u zajednici i druže se međusobno.

Lečenje

Za Daunov sindrom ne postoji lek, međutim, postoji širok spektar podrške i obrazovnih programa koji mogu pružiti podršku deci sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama. Deca sa ovim stanjem često mogu imati koristi od govorne terapije, radne terapije i fizikalnih vežbi kako bi poboljšale motoričke veštine. Neki od zdravstvenih problema koji su česti kod ljudi s Daunovim sindromom, kao što su katarakta, problemi sa sluhom, problemi sa tireoidnom žlezdo, mogu se korigovati i ublažiti adekvatnom medicinskom negom.

14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti predstavlja najveću svetsku kampanju u borbi,  sa ciljem podizanja svesti javnosti u vezi značajnog zdravstvenog problema. Obeležava se svake godine, dana 14. novembra u svetu i kod nas, na inicijativu Međunarodne federacije za kontrolu dijabetesa i Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja i interesovanje javnosti prvenstveno na mogućnost primarne prevencije šećerne bolesti, kao i na složenost njenih zdravstvenih i socijalnih posledica.

 Ove godine Svetski dan dijabetesa obeležava se pod sloganom „Žene i dijabetes – naše pravo na zdravu budućnost“.

U cilju dostizanja optimalnih zdravstvenih ishoda, ovogodišnja kampanja promoviše jednaku dostupnost lekova i drugih tehnologija, kao i potrebnih informacija i edukacija za sve žene sa dijabetesom ili povećanim rizikom od obolevanja od dijabetesa posebno u trudnoći.

Statistika za 2017. godinu

Trenutno u svetu, preko 199 miliona žena živi sa dijabetesom. Dve od pet žena sa dijabetesom su u reproduktivnom dobu, odnosno preko 60 miliona žena u svetu. Prema proceni Međunarodne federacije za kontrolu dijabetesa, u 2017. godine je 20,9 miliona ili 16,2% porodilja imalo neku vrstu hiperglikemije u trudnoći.

Šta je šećerna bolest?

Dijabetes je hronična, metabolička bolest koju karakteriše povišen nivo glukoze u krvi  (šećera u krvi), što dovodi vremenom do ozbiljnih oštećenja srca, krvnih sudova, očiju, bubrega i nerava. Najčešći je tip 2 dijabetesa, obično u odraslih, koji se javlja kada telo postaje otporno na insulin ili ne stvara dovoljno insulina. Tip 1 dijabetesa, poznat i kao juvenilni dijabetes ili insulin-zavisni, koji se najčešće javlja kod mlađih osoba je hronično stanje u kojem pankreas proizvodi jako malo ili nimalo insulina. Za ljude koji žive sa dijabetesom, pristup adekvatnom tretmanu, uključujući i insulin, je od ključnog značaja za život.

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Koža i njena građa

Koža predstavlja površinski, zaštitini omotač tela.

Koža prekriva celo telo i jedan je od najvećih sistema organa ljudskog organizma. Ukupna površina kože odraslog čoveka je između 1.5 i 2 kvadratna metra. Debljina kože je promenljiva i kreće se od 0.5 do 4 milimetra. Najtanja je na očnim kapcima, a najdeblja je na dlanovima i petama. Koža se oko telesnih otvora transformiše u sluzokožu. Sluzokoža štiti pored telesnih otvora i organe za disanje i varenje. Ona je crvenkastoružičaste boje, jer je bolje prokrvljena od kože. Naziv je dobila po vlažnosti koja potiče od ćelija koje luče sluz.

Osnovne uloge kože su:

  • zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od UV Sunčevih zraka
  • održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine (homeostaza) tako što  sprečava gubitak vode i soli
  • učestvuje u procesima ekskrecije (izlučivanja) koji se vrše kožnim žlezdama
  • primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni
  • termoregulaciona (održava stalnu telesnu temperaturu)

Građa kože:

  1. spoljašnji deo – pokožica (epidermis)
  2. unutrašnji deo – krzno (dermis)
  3. treći sloj čine masne ćelije – potkožno tkivo (hipodermis)

Pokožica (epidermis) se uvek sastoji od više slojeva epitelijalnih ćelija koje su zbijene jedna uz drugu i grade kompaktan sloj. Broj slojeva je različit na raznim mestima na telu, kao što je npr. kod čoveka broj slojeva veći na dlanovima i stopalima.

  • Površinski slojevi sastoje se iz sasvim spljoštenih ćelija, koje postepeno izumiru i zamenjuju se novim. U ćelijama gornjih slojeva pokožice dolazi do procesa orožnjavanja – ćelije se postepeno ispunjavaju rožnom materijom (keratinom) što dovodi do izumiranja tih ćelija. Tako se na samoj površini tela obrazuje sloj mrtvih ćelija – rožni sloj
  • Donji slojevi pokožice koji se nalaze uz krzno su aktivni u tokom celog života i svojim deobama obrazuju gornje slojeve ćelija. Oni predstavljaju  germinativni sloj.

Krzno ( dermis) je sastavljeno od rastresitog vezivnog tkiva u kome su dominantna kolagena vlakna utopljena u matriksu koji sadrži ćelije: fibroblaste, makrofage, limfocite, adipozne ćelije. Pored toga u krznu su smešteni: završeci krvnih i limfnih sudova, nervni završeci, razni čulni organi, mišićna vlakna.

Boja kože

Zavisi od tri faktora:

  • žućkaste nijanse ćelija epidermisa;
  • prozračnosti ćelija epidermisa, usled čega se provide krvni sudovi ispod njega, što daje ljubičaste tonove koži;
  • vrste i količine pigmenta melanina. Ćelije koje nose pigment (hromatofore) leže pretežno u krznu, ali ih ima i u epidermisu.

Kožne žlezde

Kod čoveka su razvijene znojne, lojne i mlečne žlezde.

  1. Znojne žlezde su smeštene duboko u krznu. Sa površinskim slojem kože povezane su vijugavom cevčicom i izlučuju znoj. Znoj je tečnost žućkaste boje i posebnog mirisa. Znojenjem se odstranjuju nepotrebne materije iz organizma. To je značajan mehanizam regulisanja telesne temperature (termoregulacija). Znoj, takođe, ima i zaštitnu ulogu, jer je kiseo i tako sprečava razvoj bakterija na površini kože. Kod čoveka se nalazi oko 2,5 miliona znojnih žlezda koje su najgušće raspoređene na dlanovima, tabanima, pod pazuhom i na čelu.
  2. Lojne žlezde proizvode mastan sekret koji se izlučuje pri korenu dlake i služi za njihovo podmazivanje i sprečava isušivanje i perutanje kože. Nema ih na golim delovima tela, osim na očnim kapcima i usnama.
  3. Mlečne žlezde su dobro razvijene samo kod žena

 

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Multimedijalna prezentacija

Multimedija je bilo koja kombinacija:

  • Teksta
  • Grafike
  • Zvuka
  • Animacije
  • Videa

Multimedije karakteriše multimedijalni doživljaj, koji je višestruk, simultan i vrlo snažan. Ovakav doživljaj se objašnjava kao protok informacija između izvođača i publike. Pojam multimeije se susreće u svetu zabave (muzike, video i računarskih igrica…) ali i u telekomunikacijama, svetu računara, medicini (zdravstveno vaspitnom radu), nastavi…

Smatra se da je multimedija postala fenomen savremenog društva, koji možemo posmatrati kao papir, vazduh, elektromagnetsko polje, i putem kojih se prenose informacije, ali i kao sredstvo u procesu interakcije čoveka sa okruženjem. Ako se podaci, koji se unose u medi,j posmatraju kao energija koja ispunjava  prostor i vreme, onda  čovek taj „signal“ može da uoči svojim čulima. Danas su multimedijalne prezentacije sastavni deo života. Na to je uticao razvoj:
-Softvera
-Hardvera
-Personalnih računara
-Globalne računarske mreže (interneta)
Multimedija se stvara putem računara ili nekog drugog elektronskog uređaja.

Prednosti multimedijalne prezentacije

  • Veća zainteresovanost i aktivnost učesnika
  • Podstiče se kreativnost i istraživanje
  • Sadržaj se slikovito prikazuje, pa se lakše pamti
  • Učestvuje više čula u saznavanju
  • Sadržaj se iznosi pregledno i dinamično

Na sledećem linku možete pogledati odličnu multimedijalnu prezentaciju o ćelijama u ljudskom organizmu. Spoj  grafike, muzike i animacije uvodi vas u jedan neverovatan mikroskopski svet.

Uživajte  https://www.youtube.com/watch?v=gFuEo2ccTPA

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Plakat kao zdravstveno vaspitno sredstvo

Plakat je saopštenje za javnost velikog formata. Predstavlja pisano, crtano, grafički uređeno i umnoženo obaveštenje, istaknuto na javnim mestima.

Plakat, danas možemo posmatrati kao deo svakodnevnice, kao umetničko delo a i kao didaktičko-metodičko sredstvo u nastavi koje se koristi u svrhe prezentovanja određenih sadržaja. Osnovna namena svakog plakata je prenos informacija različitog karaktera, tako da poruka plakata mora biti jasna, razumljiva i lako čitljiva.

Plakat predstavlja  omiljeno sredstvo zdravstvene, ekonomske i političke propagande, a naročito je pogodan za reklamiranje proizvoda široke potrošnje. Plakat doprinosi sticanju popularnosti, pa je kao takav, svakodnevni dodatak novinskoj, radio i internet propagandi.

Ističe se na javnom mestu u cilju:

  • zdravstveno vaspitnog prosvećivanja
  • reklame nekog proizvoda ili usluge
  • najave priredbe ili neke mere koje će se preduzeti
  • propaganda političke poruke, partije

Poruka plakata se mora jasno uočiti, lako shvatiti i a sama poruka odmah razumeti. To znači da plakat treba da bude iskristalisana poruka, sažeta u jednu likovno-propagandnu ideju, koja se brzo zapaža, razume i pamti. Funkcija plakata je da već na prvi pogled ukaže prolazniku na sadržaj poruke. Plakati su zbog toga oblikovani upadljivo i koriste tipografiju i slikovni materijal tako da željeni iskaz bude uočljiv jasno i razgovetno. Plakatu je sličan poster koji se međutim koristi u većini slučajeva u privatnoj sferi kao dekoracija.

Istorijski razvoj

Kao medijum širokog delovanja razvoj plakata je tesno povezan sa nastankom različitih postupaka štamparske tehnike. Tako su prvi plakati sa slikama slično lecima  nastali pri kraju 15. veka kada su na raspolaganju stajali drvorez i štampanje knjiga kao raspoložive tehnike umnožavanja. Do 19. veka bio je preovlađujući pisani plakat koji je urađen jedino sredstvima kao što su pisana slova, podvlačenje, razmaknuta, podebljana slova i slično. I danas su plakati koji koriste samo slova uobičajni i efektni. Ali pronalaskom litografije krajem 18. veka stvoren je postupak kojim su slike mogle jednostavno da se integrišu tako da se sve više širio plakat sa slikom.

Praksa da umetnici i primenjeni grafičari oblikuju plakat započela je međutim tek 1860-ih godina kada je u Parizu Žil Šere počeo da koristi litograiju u oblikovanju plakata i pravio dekorativne reklamne plakate na primer za operete u velikim tiražima. Od 1866. proizvodio je otiske u tri boje. Naročito se slikar i grafičar Anri de Tuluz-Lotrek isticao u vremenu koje je usledilo kreacijama koje je stvarao za tačke u Mulen ružu kao i za pojedinačne izvođače i igračice.

Glavne karakteristike dobrog plakata:

  1. Sastoji od slova i slike
  2. Ističe se na javnom mestu
  3. Mora biti atraktivan kako bi skrenuo pažnju (veličina, žive boje, upečatljive fotografije, slike)
  4. Štampa se samo sa jedne strane papira
  5. Željena poruka mora da bude jasno uočljiva
  6. Jednostavan za transport i postavljanje

Dobar plakat:

  • Skreće pažnju
  • Informiše
  • Upozorava
  • Podseća

Plakat kao zdravstveno vaspitno sredstvo

Zdravstveno vaspitna sredstva delimo na:

I.OČIGLEDNA zdravstveno vaspitna sredstva

  1. Zdravstvene izložbe
  2. Slike
    – Pokretne (film, kompjuter…)
    – Nepokretne (fotografija, crtež, pano…)
  3. Štampana srestva (plakat, letak, knjiga…)
  4. Prenošenje žive reči

II.Sredstva MASOVNIH INFORMACIJA

III.SAVREMENA zdravstveno vaspitna sredstva

Glavne karakteristike jednog štampanog vaspitnog sredstva su:

  1. Očigledna = vizuelna sredstva
  2. Obuhvataju:štampani materijal i radove
  3. Najbrojnija
  4. Najčešće u upotrebi
  5. Puno znanja i truda treba uložiti u njihovu izradu
Priprema za izradu plakata se sastoji u sledećim koracima:
1. Određivanje autora ili grupe autora (timski rad) za izradu plakata
2.Prikupljanje i sortiranje materijala na zadanu temu
3.Odabir suštinskih, ključnih elemenata za sadržaj plakata
4.Određivanje skice izgleda plakata-strukture

Kako napraviti plakat sa zdravstveno vaspitnom temom, dalje možete  pogledati klikom na link Izrada plakata – rad u grupi

Još jednom da ponovimo, u kratkim crtama, kako se pripremamo za pravljenje plakata. Pogledajte prezentaciju u vidu stripa https://www.pixton.com/comic-strip/kqzvvuv4

 

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Depresija

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaji).  Sama reč depresija potiče od latinske reči „deprimere“ što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini.

Depresija je mentalno stanje koje se karakteriše dugotrajnim osećanjima potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja duboke praznine. Motivacija depresivne osobe je na nuli, samopouzdanja nema. Depresivno raspoloženje karakteriše i  povlačenje osobe u sebe, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, usporeni misaoni tok. Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.

 

Depresivni poremećaji podeljeni su (po međunarodnoj klasifikaciji bolesti) na:

1. Depresivnu epizodu

Različitog intenziteta i kvaliteta – sa somatskim i psihotičnim simptomima. Depresivne epizode se dele na:

  1. Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima – često se teško prepozna i dijagnostifikuje. Najčešće se radi o teškoj depresiji sa psihotičnim simptomima (sumanute ideje i halucinacije, koje mogu, ali ne moraju biti u skladu sa osnovnim raspoloženjem). U kliničkoj slici  se viđaju i  poremećaji psihomotorike: agitacija ili retardacija, osećanje krivice i suicidalne ideje i tendencije. Ovaj oblik depresije izaziva diferencijalno dijagnostičke probleme, naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što, nažalost, u praksi često dovodi do neadekvatnog lečenja.
  2. Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – Dve trećine svih suicida izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređenju sa opštom populacijom četiri puta. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su:
  • Anksioznost
  • Agitacija
  • Panični napadi
  • Insomnija
  • Loša koncentracija i često prateći osećaj bezvrednosti
  • Osećaj beznađa i bespomoćnosti
  • Zloupotreba PAS (psiho-aktivnih supstanci)

 

2. Rekurentni depresivni poremećaj

Koji podrazumeva najmanje dve depresivne epizode koje razdvaja interval bez simptoma u trajanju od dva meseca

3. Perzistentni depresivni poremećaj – Distimiju

Bukvalni prevod distimije je „loše raspoloženje“, to je hronična depresija, koju  karakteriše dugoročno depresivno raspoloženje. Simptomi  mogu trajati duži vremenski period, dve godine i više, a najčešće se javljju u adolescenciji

4. Bipolarna depresija

Oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada će biti dijagnostikovano bipolarno oboljenje (manično-depresivna psihoza)

Etiologija – uzroci nastanka i faktori rizika:

  • Osobe koje su imale bolna iskustva, doživele degradaciju, poniženje, sramotu ili su doživele neki gubitak
  • Negativna osećanja nastala kao rezultat razočarenja ili gubitaka u detinjstvu. Ponavljanje iskustva iz detinjstva i nesvesna ranjivost predstavljaju osnovu za depresiju
  • Loša regulacija samopoštovanja, bes usmeren ka sebi
  • Iskustvo izdaje, prevare i laži
  • Nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline
  • Nasledni faktori,  takođe igraju veoma važnu ulogu u pojavi depresije
  • Biološki faktori, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime

Dijagnoza

Ispravna dijagnoza neophodna je za dobar  plan lečenja. Pored poznavanja psihopatologije i dijagnostičkih kriterijuma, lekar treba da sagleda pojavu simptoma u kontekstu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji utiču na nastanak poremećaja ili održavaju njegovo prisustvo. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od pacijenta, kliničke slike, kao i informacija dobijenih od bliskih osoba. Psihijatrijska procena podrazumeva i rutinsku upotrebu skrining instrumenata za detekciju depresivnih simptoma. Jedan od najčešće korišćenih upitnika za otkrivanje simptoma i merenje težine depresivne epizode je upitnik o zdravlju pacijenta (The Patient Health Questionnaire – PHQ-9 ), u pitanju je upitnik samoprocene od 9 pitanja. Ukupni skor od 10 ili više sa velikom verovatnoćom ukazuje da se može postaviti dijagnoza depresivne epizode. Pored toga, ovaj upitnik sadrži i pitanja o eventualnoj suicidalnosti, a jedna od najvećih prednosti je što može biti popunjen i skorovan za vrlo kratko vreme (obično do tri minuta).

Lečenje

Precizno definisanje ishoda antidepresivne terapije i evaluacija njenih efekata značajni su, ne samo za istraživanja, nego i za svakodnevnu kliničku praksu. U okviru razmatranja ishoda antidepresivne terapije koriste se termini: remisija, terapijski odgovor (response), parcijalni terapijski odgovor (partial response), izostanak odgovora na terapiju (nonresponse):

Remisija – podrazumeva stanje bez depresivnih simptoma, tzv. „normalnost“. Cilj lečenja je remisija – potpuno povlačenje simptoma. U kliničkoj praksi remisija bi podrazumevala ne samo odsustvo depresivnih simptoma, nego i oporavak u kontekstu svakodnevnog funkcionisanja.

Terapijski odgovor – najčešće se definiše kao  kao „mnogo bolje i znatno bolje“. Iako se radi o klinički značajnom poboljšanju, kod ovih pacijenata rezidualni simptomi mogu biti veoma izraženi i bitno uticati na socijalno i profesionalno funkcionisanje.

Parcijalni terapijski odgovor – „minimalno poboljšanje“. Kod ovih pacijenata se često savetuje pojačavanje započetog tretmana.

Izostanak odgovora – na primenjenu antidepresivnu terapiju (AD) Kod ovih pacijenata se preporučuje zamena AD.

Toby Allen – Ilustrator koji pati od anksioznoti u knjizi „Mentalne bolesti kao pravi monstrumi“ dočarava kroz crtež i priču neke od najtežih psihičkih oboljenja.

From anxiety to depression to body dismorphic disorder, Toby Allen intended by this artwork particularly to give these intangible mental illnesses some substance and make them appear more manageable as physical entities. “The project originated from imagining my own anxieties as monsters and finding it to be a cathartic and healing process to draw them,” Allen told The Huffington Post. “It made them feel weaker and I was able to look at my own anxiety in a comical way.”

 

Svetska Zdravstvena Organizacija o depresiji

SZO – pokazuje cifre koje jasno ukazuju da će depresija uzrokovati troškove lečenja zbog koji će se verovatno do 2030. godine toliko povećati da će ovo biti najveći teret svih zdravstvenih sistema. Zvaničnici SZO su predvideli da će, u roku od 20 godina, broj pojedinaca obolelih od depresivnog sindroma biti veći nego bilo koji drugi zdravstveni problem. Oko 450 miliona ljudi već pate od nekog mentalnog poremećaja sa invaliditetom, od kojih većina živi u zemljama u razvoju. U bogatim zemljama, isto tako, postoji depresija u razmerama epidemije koja loše utiče na celokupno društvo, a uzrokovana je imigracijom ljudi iz siromašnih zemalja.  Tema Svetskog dana mentalnog zdravlja za 2017. godinu je „Depresija-Hajde da razgovaramo“

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Zdravstveno vaspitna sredstva masovnih medija

Masovni mediji su pojam koji je ušao u upotrebu 1920-ih godina sa pojavom radija, štampe i kasnije TV-a. Pod njima se podrazumjevaju svi mediji koji su dizajnirani tako da ih “konzumira” široka publika, za koju se smatra da imaju zajednički interes. Masovni mediji su podskup jednog šireg pojma, masovne komunikacije.

Osnovne odlike su da snažno utiču na formiranje „masovnog konzumentskog društva” koje je uglavnom u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem. Masovni mediji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja i političku propagandu, oni su potpuno integrisani u moderno društvo i ono bez njih ne može. Mediji danas imaju osim informativne i veliku obrazovnu ulogu, utiču na oblikovanje svesti mladih ljudi.

Jedno od najboljih objašnjenja i idefinicija masovnih medija dao je Denis Mekvej (Denis McQuail), njegovu definiciju možemo podeliti u šest posebnih stavki. Masovni mediji:

  1. su različit skup aktivnosti
  2. uključuju posebne tehnološke konfiguracije (radio, televizija, videotekst, novine, knjige)
  3. vezani su za formalno konstituisane institucije ili medijske kanale
  4. operišu u skladu sa određenim zakonima, pravilima i shvatanjima (profesionalni kodeksi i praksa, publika, društvena očekivanja i navike)
  5. produkt su lica koje zauzimaju izvesne uloge (vlasnici, regulatori, produccenti, distributeri, oglašivači, članovi publike)
  6. prenose informacije, zabavu, slike i simbole do masovne publike.

60186243-conjunto-de-iconos-de-dise-o-plana-modernos-medios-de-comunicaci-n-y-los-pictogramas-vector-medios-d

The functions of mass communication can either be manifest or latent.Post the Second World War, there was widespread interest in trying to understand the impact of mass media messages on society

Dalju prezentaciju možete pogledati klikom na link zdr-vasp-sred-masovnih-medija