14. novembar – Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti predstavlja najveću svetsku kampanju u borbi,  sa ciljem podizanja svesti javnosti u vezi značajnog zdravstvenog problema. Obeležava se svake godine, dana 14. novembra u svetu i kod nas, na inicijativu Međunarodne federacije za kontrolu dijabetesa i Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja i interesovanje javnosti prvenstveno na mogućnost primarne prevencije šećerne bolesti, kao i na složenost njenih zdravstvenih i socijalnih posledica.

 Ove godine Svetski dan dijabetesa obeležava se pod sloganom „Žene i dijabetes – naše pravo na zdravu budućnost“.

U cilju dostizanja optimalnih zdravstvenih ishoda, ovogodišnja kampanja promoviše jednaku dostupnost lekova i drugih tehnologija, kao i potrebnih informacija i edukacija za sve žene sa dijabetesom ili povećanim rizikom od obolevanja od dijabetesa posebno u trudnoći.

Statistika za 2017. godinu

Trenutno u svetu, preko 199 miliona žena živi sa dijabetesom. Dve od pet žena sa dijabetesom su u reproduktivnom dobu, odnosno preko 60 miliona žena u svetu. Prema proceni Međunarodne federacije za kontrolu dijabetesa, u 2017. godine je 20,9 miliona ili 16,2% porodilja imalo neku vrstu hiperglikemije u trudnoći.

Šta je šećerna bolest?

Dijabetes je hronična, metabolička bolest koju karakteriše povišen nivo glukoze u krvi  (šećera u krvi), što dovodi vremenom do ozbiljnih oštećenja srca, krvnih sudova, očiju, bubrega i nerava. Najčešći je tip 2 dijabetesa, obično u odraslih, koji se javlja kada telo postaje otporno na insulin ili ne stvara dovoljno insulina. Tip 1 dijabetesa, poznat i kao juvenilni dijabetes ili insulin-zavisni, koji se najčešće javlja kod mlađih osoba je hronično stanje u kojem pankreas proizvodi jako malo ili nimalo insulina. Za ljude koji žive sa dijabetesom, pristup adekvatnom tretmanu, uključujući i insulin, je od ključnog značaja za život.

Advertisements
Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Koža i njena građa

Koža predstavlja površinski, zaštitini omotač tela.

Koža prekriva celo telo i jedan je od najvećih sistema organa ljudskog organizma. Ukupna površina kože odraslog čoveka je između 1.5 i 2 kvadratna metra. Debljina kože je promenljiva i kreće se od 0.5 do 4 milimetra. Najtanja je na očnim kapcima, a najdeblja je na dlanovima i petama. Koža se oko telesnih otvora transformiše u sluzokožu. Sluzokoža štiti pored telesnih otvora i organe za disanje i varenje. Ona je crvenkastoružičaste boje, jer je bolje prokrvljena od kože. Naziv je dobila po vlažnosti koja potiče od ćelija koje luče sluz.

Osnovne uloge kože su:

  • zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od UV Sunčevih zraka
  • održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine (homeostaza) tako što  sprečava gubitak vode i soli
  • učestvuje u procesima ekskrecije (izlučivanja) koji se vrše kožnim žlezdama
  • primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni
  • termoregulaciona (održava stalnu telesnu temperaturu)

Građa kože:

  1. spoljašnji deo – pokožica (epidermis)
  2. unutrašnji deo – krzno (dermis)
  3. treći sloj čine masne ćelije – potkožno tkivo (hipodermis)

Pokožica (epidermis) se uvek sastoji od više slojeva epitelijalnih ćelija koje su zbijene jedna uz drugu i grade kompaktan sloj. Broj slojeva je različit na raznim mestima na telu, kao što je npr. kod čoveka broj slojeva veći na dlanovima i stopalima.

  • Površinski slojevi sastoje se iz sasvim spljoštenih ćelija, koje postepeno izumiru i zamenjuju se novim. U ćelijama gornjih slojeva pokožice dolazi do procesa orožnjavanja – ćelije se postepeno ispunjavaju rožnom materijom (keratinom) što dovodi do izumiranja tih ćelija. Tako se na samoj površini tela obrazuje sloj mrtvih ćelija – rožni sloj
  • Donji slojevi pokožice koji se nalaze uz krzno su aktivni u tokom celog života i svojim deobama obrazuju gornje slojeve ćelija. Oni predstavljaju  germinativni sloj.

Krzno ( dermis) je sastavljeno od rastresitog vezivnog tkiva u kome su dominantna kolagena vlakna utopljena u matriksu koji sadrži ćelije: fibroblaste, makrofage, limfocite, adipozne ćelije. Pored toga u krznu su smešteni: završeci krvnih i limfnih sudova, nervni završeci, razni čulni organi, mišićna vlakna.

Boja kože

Zavisi od tri faktora:

  • žućkaste nijanse ćelija epidermisa;
  • prozračnosti ćelija epidermisa, usled čega se provide krvni sudovi ispod njega, što daje ljubičaste tonove koži;
  • vrste i količine pigmenta melanina. Ćelije koje nose pigment (hromatofore) leže pretežno u krznu, ali ih ima i u epidermisu.

Kožne žlezde

Kod čoveka su razvijene znojne, lojne i mlečne žlezde.

  1. Znojne žlezde su smeštene duboko u krznu. Sa površinskim slojem kože povezane su vijugavom cevčicom i izlučuju znoj. Znoj je tečnost žućkaste boje i posebnog mirisa. Znojenjem se odstranjuju nepotrebne materije iz organizma. To je značajan mehanizam regulisanja telesne temperature (termoregulacija). Znoj, takođe, ima i zaštitnu ulogu, jer je kiseo i tako sprečava razvoj bakterija na površini kože. Kod čoveka se nalazi oko 2,5 miliona znojnih žlezda koje su najgušće raspoređene na dlanovima, tabanima, pod pazuhom i na čelu.
  2. Lojne žlezde proizvode mastan sekret koji se izlučuje pri korenu dlake i služi za njihovo podmazivanje i sprečava isušivanje i perutanje kože. Nema ih na golim delovima tela, osim na očnim kapcima i usnama.
  3. Mlečne žlezde su dobro razvijene samo kod žena

 

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Multimedijalna prezentacija

Multimedija je bilo koja kombinacija:

  • Teksta
  • Grafike
  • Zvuka
  • Animacije
  • Videa

Multimedije karakteriše multimedijalni doživljaj, koji je višestruk, simultan i vrlo snažan. Ovakav doživljaj se objašnjava kao protok informacija između izvođača i publike. Pojam multimeije se susreće u svetu zabave (muzike, video i računarskih igrica…) ali i u telekomunikacijama, svetu računara, medicini (zdravstveno vaspitnom radu), nastavi…

Smatra se da je multimedija postala fenomen savremenog društva, koji možemo posmatrati kao papir, vazduh, elektromagnetsko polje, i putem kojih se prenose informacije, ali i kao sredstvo u procesu interakcije čoveka sa okruženjem. Ako se podaci, koji se unose u medi,j posmatraju kao energija koja ispunjava  prostor i vreme, onda  čovek taj „signal“ može da uoči svojim čulima. Danas su multimedijalne prezentacije sastavni deo života. Na to je uticao razvoj:
-Softvera
-Hardvera
-Personalnih računara
-Globalne računarske mreže (interneta)
Multimedija se stvara putem računara ili nekog drugog elektronskog uređaja.

Prednosti multimedijalne prezentacije

  • Veća zainteresovanost i aktivnost učesnika
  • Podstiče se kreativnost i istraživanje
  • Sadržaj se slikovito prikazuje, pa se lakše pamti
  • Učestvuje više čula u saznavanju
  • Sadržaj se iznosi pregledno i dinamično

Na sledećem linku možete pogledati odličnu multimedijalnu prezentaciju o ćelijama u ljudskom organizmu. Spoj  grafike, muzike i animacije uvodi vas u jedan neverovatan mikroskopski svet.

Uživajte  https://www.youtube.com/watch?v=gFuEo2ccTPA

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Plakat kao zdravstveno vaspitno sredstvo

Plakat je saopštenje za javnost velikog formata. Predstavlja pisano, crtano, grafički uređeno i umnoženo obaveštenje, istaknuto na javnim mestima.

Plakat, danas možemo posmatrati kao deo svakodnevnice, kao umetničko delo a i kao didaktičko-metodičko sredstvo u nastavi koje se koristi u svrhe prezentovanja određenih sadržaja. Osnovna namena svakog plakata je prenos informacija različitog karaktera, tako da poruka plakata mora biti jasna, razumljiva i lako čitljiva.

Plakat predstavlja  omiljeno sredstvo zdravstvene, ekonomske i političke propagande, a naročito je pogodan za reklamiranje proizvoda široke potrošnje. Plakat doprinosi sticanju popularnosti, pa je kao takav, svakodnevni dodatak novinskoj, radio i internet propagandi.

Ističe se na javnom mestu u cilju:

  • zdravstveno vaspitnog prosvećivanja
  • reklame nekog proizvoda ili usluge
  • najave priredbe ili neke mere koje će se preduzeti
  • propaganda političke poruke, partije

Poruka plakata se mora jasno uočiti, lako shvatiti i a sama poruka odmah razumeti. To znači da plakat treba da bude iskristalisana poruka, sažeta u jednu likovno-propagandnu ideju, koja se brzo zapaža, razume i pamti. Funkcija plakata je da već na prvi pogled ukaže prolazniku na sadržaj poruke. Plakati su zbog toga oblikovani upadljivo i koriste tipografiju i slikovni materijal tako da željeni iskaz bude uočljiv jasno i razgovetno. Plakatu je sličan poster koji se međutim koristi u većini slučajeva u privatnoj sferi kao dekoracija.

Istorijski razvoj

Kao medijum širokog delovanja razvoj plakata je tesno povezan sa nastankom različitih postupaka štamparske tehnike. Tako su prvi plakati sa slikama slično lecima  nastali pri kraju 15. veka kada su na raspolaganju stajali drvorez i štampanje knjiga kao raspoložive tehnike umnožavanja. Do 19. veka bio je preovlađujući pisani plakat koji je urađen jedino sredstvima kao što su pisana slova, podvlačenje, razmaknuta, podebljana slova i slično. I danas su plakati koji koriste samo slova uobičajni i efektni. Ali pronalaskom litografije krajem 18. veka stvoren je postupak kojim su slike mogle jednostavno da se integrišu tako da se sve više širio plakat sa slikom.

Praksa da umetnici i primenjeni grafičari oblikuju plakat započela je međutim tek 1860-ih godina kada je u Parizu Žil Šere počeo da koristi litograiju u oblikovanju plakata i pravio dekorativne reklamne plakate na primer za operete u velikim tiražima. Od 1866. proizvodio je otiske u tri boje. Naročito se slikar i grafičar Anri de Tuluz-Lotrek isticao u vremenu koje je usledilo kreacijama koje je stvarao za tačke u Mulen ružu kao i za pojedinačne izvođače i igračice.

Glavne karakteristike dobrog plakata:

  1. Sastoji od slova i slike
  2. Ističe se na javnom mestu
  3. Mora biti atraktivan kako bi skrenuo pažnju (veličina, žive boje, upečatljive fotografije, slike)
  4. Štampa se samo sa jedne strane papira
  5. Željena poruka mora da bude jasno uočljiva
  6. Jednostavan za transport i postavljanje

Dobar plakat:

  • Skreće pažnju
  • Informiše
  • Upozorava
  • Podseća

Plakat kao zdravstveno vaspitno sredstvo

Zdravstveno vaspitna sredstva delimo na:

I.OČIGLEDNA zdravstveno vaspitna sredstva

  1. Zdravstvene izložbe
  2. Slike
    – Pokretne (film, kompjuter…)
    – Nepokretne (fotografija, crtež, pano…)
  3. Štampana srestva (plakat, letak, knjiga…)
  4. Prenošenje žive reči

II.Sredstva MASOVNIH INFORMACIJA

III.SAVREMENA zdravstveno vaspitna sredstva

Glavne karakteristike jednog štampanog vaspitnog sredstva su:

  1. Očigledna = vizuelna sredstva
  2. Obuhvataju:štampani materijal i radove
  3. Najbrojnija
  4. Najčešće u upotrebi
  5. Puno znanja i truda treba uložiti u njihovu izradu
Priprema za izradu plakata se sastoji u sledećim koracima:
1. Određivanje autora ili grupe autora (timski rad) za izradu plakata
2.Prikupljanje i sortiranje materijala na zadanu temu
3.Odabir suštinskih, ključnih elemenata za sadržaj plakata
4.Određivanje skice izgleda plakata-strukture

Kako napraviti plakat sa zdravstveno vaspitnom temom, dalje možete  pogledati klikom na link Izrada plakata – rad u grupi

Još jednom da ponovimo, u kratkim crtama, kako se pripremamo za pravljenje plakata. Pogledajte prezentaciju u vidu stripa https://www.pixton.com/comic-strip/kqzvvuv4

 

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Depresija

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaji).  Sama reč depresija potiče od latinske reči „deprimere“ što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini.

Depresija je mentalno stanje koje se karakteriše dugotrajnim osećanjima potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja duboke praznine. Motivacija depresivne osobe je na nuli, samopouzdanja nema. Depresivno raspoloženje karakteriše i  povlačenje osobe u sebe, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, usporeni misaoni tok. Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.

 

Depresivni poremećaji podeljeni su (po međunarodnoj klasifikaciji bolesti) na:

1. Depresivnu epizodu

Različitog intenziteta i kvaliteta – sa somatskim i psihotičnim simptomima. Depresivne epizode se dele na:

  1. Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima – često se teško prepozna i dijagnostifikuje. Najčešće se radi o teškoj depresiji sa psihotičnim simptomima (sumanute ideje i halucinacije, koje mogu, ali ne moraju biti u skladu sa osnovnim raspoloženjem). U kliničkoj slici  se viđaju i  poremećaji psihomotorike: agitacija ili retardacija, osećanje krivice i suicidalne ideje i tendencije. Ovaj oblik depresije izaziva diferencijalno dijagnostičke probleme, naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što, nažalost, u praksi često dovodi do neadekvatnog lečenja.
  2. Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – Dve trećine svih suicida izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređenju sa opštom populacijom četiri puta. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su:
  • Anksioznost
  • Agitacija
  • Panični napadi
  • Insomnija
  • Loša koncentracija i često prateći osećaj bezvrednosti
  • Osećaj beznađa i bespomoćnosti
  • Zloupotreba PAS (psiho-aktivnih supstanci)

 

2. Rekurentni depresivni poremećaj

Koji podrazumeva najmanje dve depresivne epizode koje razdvaja interval bez simptoma u trajanju od dva meseca

3. Perzistentni depresivni poremećaj – Distimiju

Bukvalni prevod distimije je „loše raspoloženje“, to je hronična depresija, koju  karakteriše dugoročno depresivno raspoloženje. Simptomi  mogu trajati duži vremenski period, dve godine i više, a najčešće se javljju u adolescenciji

4. Bipolarna depresija

Oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada će biti dijagnostikovano bipolarno oboljenje (manično-depresivna psihoza)

Etiologija – uzroci nastanka i faktori rizika:

  • Osobe koje su imale bolna iskustva, doživele degradaciju, poniženje, sramotu ili su doživele neki gubitak
  • Negativna osećanja nastala kao rezultat razočarenja ili gubitaka u detinjstvu. Ponavljanje iskustva iz detinjstva i nesvesna ranjivost predstavljaju osnovu za depresiju
  • Loša regulacija samopoštovanja, bes usmeren ka sebi
  • Iskustvo izdaje, prevare i laži
  • Nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline
  • Nasledni faktori,  takođe igraju veoma važnu ulogu u pojavi depresije
  • Biološki faktori, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime

Dijagnoza

Ispravna dijagnoza neophodna je za dobar  plan lečenja. Pored poznavanja psihopatologije i dijagnostičkih kriterijuma, lekar treba da sagleda pojavu simptoma u kontekstu bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji utiču na nastanak poremećaja ili održavaju njegovo prisustvo. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih od pacijenta, kliničke slike, kao i informacija dobijenih od bliskih osoba. Psihijatrijska procena podrazumeva i rutinsku upotrebu skrining instrumenata za detekciju depresivnih simptoma. Jedan od najčešće korišćenih upitnika za otkrivanje simptoma i merenje težine depresivne epizode je upitnik o zdravlju pacijenta (The Patient Health Questionnaire – PHQ-9 ), u pitanju je upitnik samoprocene od 9 pitanja. Ukupni skor od 10 ili više sa velikom verovatnoćom ukazuje da se može postaviti dijagnoza depresivne epizode. Pored toga, ovaj upitnik sadrži i pitanja o eventualnoj suicidalnosti, a jedna od najvećih prednosti je što može biti popunjen i skorovan za vrlo kratko vreme (obično do tri minuta).

Lečenje

Precizno definisanje ishoda antidepresivne terapije i evaluacija njenih efekata značajni su, ne samo za istraživanja, nego i za svakodnevnu kliničku praksu. U okviru razmatranja ishoda antidepresivne terapije koriste se termini: remisija, terapijski odgovor (response), parcijalni terapijski odgovor (partial response), izostanak odgovora na terapiju (nonresponse):

Remisija – podrazumeva stanje bez depresivnih simptoma, tzv. „normalnost“. Cilj lečenja je remisija – potpuno povlačenje simptoma. U kliničkoj praksi remisija bi podrazumevala ne samo odsustvo depresivnih simptoma, nego i oporavak u kontekstu svakodnevnog funkcionisanja.

Terapijski odgovor – najčešće se definiše kao  kao „mnogo bolje i znatno bolje“. Iako se radi o klinički značajnom poboljšanju, kod ovih pacijenata rezidualni simptomi mogu biti veoma izraženi i bitno uticati na socijalno i profesionalno funkcionisanje.

Parcijalni terapijski odgovor – „minimalno poboljšanje“. Kod ovih pacijenata se često savetuje pojačavanje započetog tretmana.

Izostanak odgovora – na primenjenu antidepresivnu terapiju (AD) Kod ovih pacijenata se preporučuje zamena AD.

Toby Allen – Ilustrator koji pati od anksioznoti u knjizi „Mentalne bolesti kao pravi monstrumi“ dočarava kroz crtež i priču neke od najtežih psihičkih oboljenja.

From anxiety to depression to body dismorphic disorder, Toby Allen intended by this artwork particularly to give these intangible mental illnesses some substance and make them appear more manageable as physical entities. “The project originated from imagining my own anxieties as monsters and finding it to be a cathartic and healing process to draw them,” Allen told The Huffington Post. “It made them feel weaker and I was able to look at my own anxiety in a comical way.”

 

Svetska Zdravstvena Organizacija o depresiji

SZO – pokazuje cifre koje jasno ukazuju da će depresija uzrokovati troškove lečenja zbog koji će se verovatno do 2030. godine toliko povećati da će ovo biti najveći teret svih zdravstvenih sistema. Zvaničnici SZO su predvideli da će, u roku od 20 godina, broj pojedinaca obolelih od depresivnog sindroma biti veći nego bilo koji drugi zdravstveni problem. Oko 450 miliona ljudi već pate od nekog mentalnog poremećaja sa invaliditetom, od kojih većina živi u zemljama u razvoju. U bogatim zemljama, isto tako, postoji depresija u razmerama epidemije koja loše utiče na celokupno društvo, a uzrokovana je imigracijom ljudi iz siromašnih zemalja.  Tema Svetskog dana mentalnog zdravlja za 2017. godinu je „Depresija-Hajde da razgovaramo“

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Zdravstveno vaspitna sredstva masovnih medija

Masovni mediji su pojam koji je ušao u upotrebu 1920-ih godina sa pojavom radija, štampe i kasnije TV-a. Pod njima se podrazumjevaju svi mediji koji su dizajnirani tako da ih “konzumira” široka publika, za koju se smatra da imaju zajednički interes. Masovni mediji su podskup jednog šireg pojma, masovne komunikacije.

Osnovne odlike su da snažno utiču na formiranje „masovnog konzumentskog društva” koje je uglavnom u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem. Masovni mediji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja i političku propagandu, oni su potpuno integrisani u moderno društvo i ono bez njih ne može. Mediji danas imaju osim informativne i veliku obrazovnu ulogu, utiču na oblikovanje svesti mladih ljudi.

Jedno od najboljih objašnjenja i idefinicija masovnih medija dao je Denis Mekvej (Denis McQuail), njegovu definiciju možemo podeliti u šest posebnih stavki. Masovni mediji:

  1. su različit skup aktivnosti
  2. uključuju posebne tehnološke konfiguracije (radio, televizija, videotekst, novine, knjige)
  3. vezani su za formalno konstituisane institucije ili medijske kanale
  4. operišu u skladu sa određenim zakonima, pravilima i shvatanjima (profesionalni kodeksi i praksa, publika, društvena očekivanja i navike)
  5. produkt su lica koje zauzimaju izvesne uloge (vlasnici, regulatori, produccenti, distributeri, oglašivači, članovi publike)
  6. prenose informacije, zabavu, slike i simbole do masovne publike.

60186243-conjunto-de-iconos-de-dise-o-plana-modernos-medios-de-comunicaci-n-y-los-pictogramas-vector-medios-d

The functions of mass communication can either be manifest or latent.Post the Second World War, there was widespread interest in trying to understand the impact of mass media messages on society

Dalju prezentaciju možete pogledati klikom na link zdr-vasp-sred-masovnih-medija

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Štampana zdravstveno vaspitna sredstva

Glavne karakteristike jednog štampanog vaspitnog sredstva su:

  1. Očigledna = vizuelna sredstva
  2. Obuhvataju:štampani materijal i radove
  3. Najbrojnija
  4. Najčešće u upotrebi
  5. Puno znanja i truda treba uložiti u njihovu izradu

U štampana zdravstveno vaspitna sredstva spadaju:

  1. Plakat
  2. Knjiga (udžbenik, priručnik, praktikum…)
  3. Brošura
  4. Letak
  5. Časopis
  6. Strip

Dalju prezentaciju pogledajte klikom na link stampana-zdrv-vasp-sredstva

Posted in Zdravstvena nega III - vaspitanje

Očigledna zdravstveno vaspitna sredstva

Zdravstveno vaspitna sredstva delimo na:

I.OČIGLEDNA zdravstveno vaspitna sredstva

II.Sredstva MASOVNIH INFORMACIJA

III.SAVREMENA zdravstveno vaspitna sredstva

Izbor zdravstveno vaspitnog sredstva zavisi od:

  • Stručnosti i iskustva zdravstvenog vapitača
  • Obrazovnog i kulturnog nivoa ljudi sa kojima se radi
  • Njihovog uzrasta
  • Socijalnih
  • Medicinskih i
  • Ekonomskih uslova

Očigledna zdravstveno vaspitna sredstva delimo na:

  1. Zdravstvene izložbe
  2. Slike
    – Pokretne (film, kompjuter…)
    – Nepokretne (fotografija, crtež, pano…)
  3. Štampana srestva (plakat, letak, knjiga…)
  4. Prenošenje žive reči

Dalju prezentaciju pogledajte klikom na link ocigledna-zdr-vasp-sredstva