1. DECEMBAR – SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

Advertisements

20. novembar – Svetski dan deteta

Svetski dan deteta  je događaj koji se slavi 20. novembra. Ustanovljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine sa ciljem da se u svim državama slavi istog dana. Osmišljen je da promoviše međusobnu interakciju i razumevanje među decom i dobrobit dece u svetu. Ovaj dan se obeležava i da bi se skrenula pažnja javnosti na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.

Dečja prava su izraz priznanja međunarodne zajednice o postojanju posebnih potreba dece. Ona su utvrđena Konvencijom o pravima deteta usvojenom od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1989. godine. Konvencija predviđa četiri kategorije prava: obezbeđenje, zaštitu, participaciju i prevenciju. Obezbeđenje sadrži prava na život i razvoj, ime i državljanstvo, pravo da dete zna ko su mu roditelji i da se staraju o njemu. U ovom delu Konvencija nedvosmisleno potvrđuje da je najbolji interes deteta da ga odgajaju njegovi roditelji, a da država ima obavezu da im u tome pomogne. Kategorija zaštite podrazumeva pravo na zaštitu od svake fizičke, seksualne, psihološke eksploatacije deteta. Kategorija participacije sadrži građanska prava i slobode deteta kao aktivnog učesnika u skladu sa njegovim godinama i zrelošću. Konvencija posebno naglašava pravo deteta da se čuje njegovo mišljenje o svim pitanjima koje ga se tiču.

Osnovni principi Konvencije su:

  • pravo na život, opstanak i razvoj,
  • najbolji interes deteta,
  • pravo na participaciju
  • pravo na nediskriminaciju

 

Zašto slavimo 8. mart?

Međunarodni dan žena je dan posvećen  ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena u svetu. Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike, kada je i organizovana prva Međunarodna konferencija žena. Razlog zbog kog se baš 8. mart uzima kao dan obeležavanja povezan je sa nizom protesta i demonstracija koje su organizovale žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku 1857. godine. Radnice su tokom protesta napadnute od strane policije što je rezultiralo da one dve godine kasnije osnuju svoje prvo udruženje kako bi se na lakši način borile za svoja prava. Narednih godina baš na ovaj dan žene širom sveta izlazile su na ulice i zahtevale ne samo bolji položaj za sebe, već i potpunu ravnopravnost sa muškarcima, što je u to vreme bilo nezamislivo.

U Evropi, inicijativu za taj praznik preuzela je nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin. Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, velikim demonstracijama i šetnjama. Ovaj praznik je prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da ovaj praznik prihvati kao državni. Tu praksu je preuzela i posleratna SSSR i njene saveznice (uključujući tada i SFRJ). Kao međunarodni dan žena, osmi mart (po prvi put tačno određeni datum), prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su ujedno proglasile i za Međunarodnu godinu žena,  službeno počele obeležavati ovaj dan. U međuvremenu su uvedene olakšice  kao što su pravo na trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge.

Svetski dan dece obolele od raka, 15. februar

Tema je teška, ali treba znati zašto se 15. februara nosi zlatna vrpca.

Danas je Svetski dan dece obolele od raka

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR je danas, povodom Svetskog dana dece obolele od raka, organizovalo humanitarne skupove na trgovima, u glavnim ulicama i šetalištima u više od 40 gradova širom Srbije. Tačno u 13 časova u nebo nad Srbijom pušteno je hiljade zelenih balona u znak podrške svim mališanima koji se leče i u znak sećanja na one male superheroje koji više nisu sa nama.

Humanitarni skupovi su deo kampanje „I ja se borim!“ koju je udruženje započelo pre dve godine sa ciljem senzibilisanja javnosti za podršku deci i mladima obolelim iz cele Srbije

 

Svetski dan borbe protiv SIDE

Svetski dan borbe protiv side je prvi put obeležen 1988. godine i prvi je ikada globalni dan zdravlja. Danas je nauka dosta napredovala u terapiji HIV-a i postoje zakoni koji štite osobe koje žive sa HIV-om. Uprkos ovome, ljudi uglavnom ne znaju kako da zaštite sebe i druge od HIV-a i stigma i diskriminacija su ostali realnost za mnoge ljude koji žive sa HIV-om. Svetski dan borbe protiv side je važan da podseti javnost i vlade da HIV nije nestao – da postoji i dalje vitalna potreba da se sakupe sredstva, podigne svest, pobede predrasude i poboljša obrazovanje.

Trideset godina posle prvih slučajeva HIV-a, crvena tračica je univerzalni simbol svesti i podrške onima koji žive sa HIV-om. 

Aktuelna epidemiološka situacija u Srbiji za 2017. godinu

Od početka godine dijagnostifikovano je :
178 novootkrivene HIV pozitivne osobe (prosek godina 20-44)
36 osobe obolele od SIDE
15 osoba je preminulo
Ovo je za 40% više nego prošle 2016. (najviše u zadnjih 25 god). Način inficiranja je u 97% slučajeva bio seksualnim putem, 3% intravenskom aplikacijom narkotika. U Srbiji je trenutno registrovano 11 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje, ukupan broj u Srbiji je:

  • 3 585 HIV pozitivnih osoba
  • 1867 obolelih od SIDE
  • 1211 preminuo

Prema najnovijim podacima, u Evropi je 2016- 2017.(prva polovina godine) registrovano: 153.407 novih slučajeva HIV pozitivnih osoba, što je više nego ranije. Porast su uzrokovali migranti koji su se zarazili nakon dolaska u Evropu. SZO je navela, pozivajući se na procene iz 2016. godine, da 40%, odnosno
14 miliona osoba sa HIV virusom, nisu toga svesni

Više o ovome možete pogledati klikom na link: SIDA

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

U znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo.1999. godine, Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.

Ovaj dan, koji se u svetu obeležava narandžastom bojom i belom vrpcom, ujedno je i dan kojim počinje 16 dana aktivnosti – globalna, svetska kampanja koju obeležava 1700 organizacija u preko 100 država sveta, a koja se završava 10. Decembra, Danom ljudskih prava.

Statistika za 2017. godinu

Više od trećine žena širom sveta je tokom svog života doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje; 750 miliona žena je stupilo u brak pre navršenih 18 godina, a više od 250 miliona njih je podvrgnuto sakaćenju.

Svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja, bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, a nasilje često ostaje „nevidljivo“ sve dok se ne desi tragičan ishod. Nasilje nad ženama koje čine njihovi aktuelni,bivši, bračni, vanbračni partneri predstavlja najučestaliji vid nasilja u porodici i karakteriše se: trajnošću, širokom rasprostranjenošću, prisustvom tradicionalnih mehanizama okrivljavanja žrtve, prisustvom društvenih stereotipa.  Sve ovo zamagljuje pravu sliku ove pojave i odgovornost kako počinioca tako i institucija i društva.