Zdravstveno vaspitna sredstva

Zdravstveno vaspitna sredstva su tehnička pomagala u funkciji izabrane metode rada.
Metode zdravstveno vapitnog rada mogu biti:

1. Individualne – Intervju
2. Grupne:
   Rad u grupi
   Predavanja,diskusije
   Seminari,kursevi
   Izložbe
   Igranje uloga
   Demonstracija

Zdravstveno vaspitno sredstvo pomaže u:

1. Sprovođenju zdravstveno vaspitnog rada
2. Bržem sticanju znanja
3. Usvajanju pravilnih stavova
4. Menjanju loših navika

Celu lekciju možete pogledati, u vidu PDF dokumenta, klikom na tekst ispod: Здравствено васпитна средства

Moždani udar

Moždani udar (cerebrovaskularni insult, šlog ili apopleksija) označava prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija a nastaje kao posledica poremećaja moždane cirkulacije.

Poremećaja moždane cirkulacije dovodi do nedostatka hranljivih materija i kiseonika u moždanom parenhimu. Nedostatak ovih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo. S obzirom da moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija i kiseonika, dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom funkcija za čije su izvršenje ćelije odgovorne.

Etiologija – Postoje dva tipa moždanog udara:

1.Ishemijski– Uzrok nastanka je začepljenje nekog od arterijskih krvnih sudova mozga, najčešće aterosklerotičnim promenama  ili krvnim ugruškom koji potiče sa izmenjene karotidne arterije. Posledica ovoga je da deo mozga ostaje bez snabdevanja krvlju, što dovodi do smrti ćelija sa posledičnim neurološkim defektima ili smrtnim ishodom. Ovaj tip moždanog udara se javlja u preko 85% slučajeva

2. Hemoragijski (krvareći) – Uzrok nastanka je izliv krvi u moždano tkivo ili neki od likvorskih prostora unutar lobanje, sa teškom kliničkom slikom zbog pritiska i otoka na okolno moždano tkivo. Do krvarenja može doći iz neke od sitnijih arterijskih grana, nenormalne komunikacije arterija i vena (arterio-venska malformacija) ili abnormalnog proširenja arterijskog krvnog suda (intrakranijalna aneurizma). Rezultat pucanja (rupture) je intrakranijalno krvarenje koje se klinički manifestuje izuzetno jakom glavoboljom koja može, ali i ne mora, biti praćena mukom, povraćanjem, ukočenošću vrata i neurološkim promenama. Ovaj tip moždanog udara se javlja u 15% slučajeva.

Klinička slika

Moždani udar može da nastane naglo ili postepeno. U većini slučajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti  su:

1. slabost motornih funkcija ili utrnutost jedne polovine lica ili tela,
2. iznenadna pojava vrtoglavice sa nemogućnošću hodanja i stajanja, koja je praćena mučninom i povraćanjem a pogoršava se sa promenom položaja glave i tela
3. nagla pojava glavobolje, počinje najčešće  u potiljačnom predelu
4. otežano izgovaranje pojedinih reči, nemogućnost govora ili nerazumevanje tuđeg govora
5. poremećaji vida:

• pojava duplih slika
• potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka
• suženje vidnog polja

Faktori rizika za nastanak moždanog udara

Moždani udar nije bolest nastala sama od sebe, već je to posledica dugotrajnog procesa koji ne pokazuje kliničke smetnje.

Najčešće se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima (aterosklerozu, tromb), promene u srcu , hipertenziju i/ili aneurizmu. Ateroskleroza i tromb dovode do zapušenja arterije, a hipertenzija onda poveća mogućnost da tako krta, aterosklerotična arterija pukne ili da pukne aneurizma. Ovo je i najčešći uzrok nastanka moždanog udara kod populacije između 40-65 gofine.

1. faktora rizika za nastanak moždanog udara,  nelečivi:

• životno doba (što je veći broj godina života rizik je veći)
• pol (muškarci češće oboljevaju dok je smrtnost kod žena veća)
• rasa (pripadnici crne rase imaju veću učestalost od bele rase)
• genetski (nasledni) faktori

      2. faktori rizika za nastanak moždanog udara su lečivi, kao što su:

• povišen krvni pritisak (triput veći rizik)
• šećerna bolest i skriveni šećer (intolerancija na glukozu)
• povišenje holesterola i triglicerida
• poremećaji srčanog ritma, dilatativna kardiomiopatija, veštački zalisci
• pušenje
• zloupotreba alkohola
• upotreba oralnih kontraceptiva
• suženje karotidnih arterija
• gojaznost
• fizička neaktivnost
• neadekvatna ishrana
• stres

Nov koncept lečenja akutnog moždanog udara AMU

Podrazumeva urgentni pristup gde faktor „vreme“ postaje najvažniji element uspešnosti tretmana. U započinjanju terapije najdragocenija su prva 3 – 4,5  sata bolesti što se zove „Terapijski prozor“.Tada se koristi trombolitička terapija, koja dovodi do ponovnog uspostavljanja protoka krvi i smanjenja stepena oštećenja mozga.

Najsavremeniji tretman moždanog udara – Fibrinoliza – najsavremenija i najefikasnija terapijska procedura kod obolelih od moždanog udara. Alteplaza je lek koji efikasno rastvara tromb u krvnom sudu, dokazano je efikasan kod pacijenata obolelih od moždanog udara. Sam protokol primene fibrolizne terapije je izuzetno zahtevan i podrazumeva primenu leka unutar 3 h od pošetka bolesti.  Za ovo vreme pacijent mora  da prepozna simptom, aktivira službu hitne medicinske pomoći, bude kompletno neurološki i somatski pregledan uz uradjene laboratorijske analize i CT nalaz , pa se tek onda donosi konačna odluka o primeni fibrinolize.

Kardiopulmonalna reanimacija (KPR)

Skup hitnih mera  koje se koriste da bi se osobi, koja je doživela zastoj rada srca i/ili zastoj disanja-kardiorespiratorni arest, ponovno uspostavile vitalne funkcije.

Osnovni cilj je dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu, srcu i ostalim vitalnim organima, sve dok se složenijim medicinskim postupcima  ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano disanje.

Akutni zastoj srca je nagao i neočekivani prestanak cirkulacije krvi izazvan funkcionalnim prestankom rada srca.

Klasifikacija uzroka akutnog zastoja srca (takozvana 4H i 4T podela):

• 4H

1. Hipoksija
2. Hipovolemija
3. Hiper ili hipokalemija
4. Hipotermija

• 4T

1. Tenzioni pneumotoraks
2. Tamponada srca
3. Trombo-embolija
4. Toksini i predoziranje lekovima

Arrest vreme = period od momenta nastanka cardiac arrest-a do momenta započinjanja reanimacije. Nakon 3-5 minuta od nastanka cardiac arrest-a nastaje ireverzibilno (nepovratno) oštećenje moždanih ćelija.

Kako prepoznati akutni zastoj srca?

1.Sigurni znaci

• gubitak svesti
• prestanak disanja
• gubitak pulsa nad velikim krvnim sudovima (a.carotis, a.femoralis)
• promena boje kože i vidljivih sluzokoža

 2.Nesigurni znaci

• Široke zenice

Faze KPR

1)Osnovne mere održavanja života = ABC – Airway, Breathing, Circulation

2)Proširene mere održavanja života = DEF – Drugs and Fluids, Electrocardiografia, Fibrillation

3)Produžne mere održavanja života = GHI – Gauge, High mental activity, Intensive care

FAZA I (Osnovne mere održavanja života)

„A“ = Airway = oslobađanje disajnih puteva

1. Proverite da li okruženje i situacija ugrožavaju unesrećenog i vas kao spasioca.
2. Proverite stanje svesti:  žrtvu lagano potapšite po ramenu i glasno joj se obratite rečima: Da li ste dobro? Ako je osoba svesna ostavite je u položaj u kome ste je zatekli, osim u slučaju kada joj preti opasnost (požar, dim) kada je morate evakuisati
3. Pozovite (zatražite) pomoć / hitna pomoć 194, prolaznici…

Za Obezbeđenje prolaznosti disajnog puta koristi se TROSTRUKI ZAHVAT

1. Zabacivanje glave
2. Podizanje donje vilice
3. Otvaranje usta

Za obezbeđenje prolaznosti disajnog puta može se koristiti i orofaringealni tubus, ali samo ukoliko se postavi pravilno

„B“= Breathing = Obezbeđenje veštačkog disanja

Veštačko disanje obezbediti jednom od metoda:

• Usta na usta
• Usta na nos
• Usta na usta i nos
• Usta na masku
• Plasiranjem endotrahealnog tubusa pomoću laringoskopa
• ambu balon

Ako je disanje normalno žrtvu postaviti u bočni “koma” položaj, pozvati hitnu pomoć i pratiti kako žrtva diše.

„C „- Kompresija = Cirkulacija

Cirkulacija: Proverite karotidni puls. Ukoliko puls postoji održavajte disanje-1 udah na svakih 5-6 sekundi. Ukoliko nema pulsa započnite KPR 30:2 (trideset kompresija, dva udaha). Kompresiju vršiti na sredini grudne kosti, na zamišljenoj liniji koja spaja bradavice. Grudnu kost potiskivati za 5cm. Frekvencija = 100/min. Ne treba utrošiti više od 10 sekundi za proveru pulsa.

Osnovne mere održavanja života kod novorođenčeta, odojčeta i malog deteta

• Novorođenče  KPR 3:1, kompresiju vršiti na sredini grudne kosti sa dva prsta jedne ruke ili palčevima obe ruke.
• Odojče i dete KPR 30:2- jedan spasilac 15:2- dva spasioca, kompresiju vršiti na sredini grudne dlanom jedne ruke.

FAZA II (Proširene mere održavanja života)

Podrazumeva primenu  lekova i tečnosti, elektrokardiografiju (EKG) i defibrilaciju.

„D“ = Drug = Lekovi prvog izbora su:

1. Adrenalin – Deluje na alfa receptore. Ne izaziva vazokonstrikciju miokardne i cerebralne cirkulacije. Povećava dotok i protok krvi kroz srce i mozak. Doza: ampula 1mg=1ml nerazblažen na svakih 3-5 minuta I.V. ili endotrahealno 2-3mg u 10ml fiziološkog rastvora.
2. Amiodaron – Koronarni vazodilatator i antiaritmik. Snažan inhibitor abnormalnog srčanog automatizma. Doza: 300mg u 20ml 5% glukoze I.V. u bolusu.
3. Lidokain – Smanjuje nadražljivost miokarda. Doza:1-1,5mg/kg/tt I.V. lagano, zatim na 5-10min
4. Atropin – Smanjuje tonus parasimpatikusa. Olakšava AV sprovođenje. Ubrzava srčanu radnju. Indikacije: bradikardija
5. Natrijum-bikarbonat – Indikacije: Hiperkalemija, metabolička acidoza, predoziranje tricikličnim antidepresivima i fenobarbitonom. Doza: inicijalno 50mmo
6. Soli kalcijuma – U obliku hloridnih soli. Doza: 2-4mg/kg/tt 10% CaCl2 sporo IV.
7. Magnezijum sulfat – U obliku 10%, 20%, 50% rastvora MgSO4. Indikacije: hipomagnezemija, keto-acidoza. Doza: 1-2g IV.

„E“ = Electrocardiografia = Elektrokardiograf (EKG)

EKG predstavlja registrovanje električnih biopotencijala koji nastaju u srcu. Zapis električne aktivnosti našeg srca dobija se u vidu krivulje i zove se alaktrokardiogram. Linija EKG sastoji se od serije talasa koji su obeleženi slovima P, R, S, T, i ponekad U. Prvi (P) beleži reakciju pretkomora srca na početku impulsa. Kompleks talasa R, S beleži reakciju komora na impuls, dok talas T predstavlja reakciju komora na kraju kontrakcije. Rastojanja između talasa su intervali.

 „F“ = Fibrillation = Tretman fibrilacije defibrilacijom

Elektrodne lopatice obložiti elekrodnim gelom (gaza natopljena fiziološkim rastv). “Sternum” lopatica ispod desne klavikule. “Apex” lopatica ispod i levo od leve mamile-srednja aksilarna linija. Adekvatan pritisak na lopatice (najmanje težinom od 11 kg). Ukoliko žrtva diše, defibrilirati na kraju ekspirijuma. Defibrilaciju kod odraslih sprovoditi jačinom od 360J (monofazni), odnosno 150-200J kod bifaznih defibrilatora. Defibrilaciju započeti što ranije, unutar prve minute cardiac arrest-a. Između dve defibrilacije izvoditi veštačko disanje i spoljnu masažu srca

Faza III-Produžne mere održavanja života (postreanimacioni-postarestni period)

1. “G”- Gauge – Utvrđivanje uzroka zastoja srca i njegovo otklanjanje
2. “H”- High Mental Activity – Očuvanje više mentalne aktivnosti
3. “I” – Intesive care – Intenzivno lečenje – dugotrajna reanimacija

Lanac preživljavanja = Redosled postupaka i radnji prilikom izvođenja KPR

ČETIRI KARIKE:

1. Rano prepoznavanje i pozivanje hitne medicinske pomoći
2. Rana primena osnovnih mera reanimacije
3. Rana defibrilacija
4. Rana primena produžnih mera reanimacije